Laguna - Bukmarker - Predstavljen roman Kradljivica knjiga - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Predstavljen roman Kradljivica knjiga

U prostorijama izdavačke kuće Laguna, danas je predstavljen roman "Kradljivica knjiga" Markusa Zusaka.

 

 



 

 

 

Kako ozloglašena knjiga može da postane radost za jednu devojčicu?

 

 

Neverovatno može zvučati što je Zusak za naratora svoje knjige odabrao – Smrt, ona je prisutna, a u kontekstu Drugog svetskog rata možemo reći čak i – sveprisutna. No pisac sa njom izvodi čaroliju: pretvara je u večitog ljudskog saputnika koji ima osećanja, koji zna da razlikuje dobro i zlo, koji je istovremeno i anđeo smrti i anđeo čuvar. Njegova Smrt zna da bude duhovita, setna, ogorčena; ona samo čini ono što mora, i po tome se nimalo ne razlikuje od ljudi. Koliko ona progoni ljude, toliko i ljudi progone nju. Ona sa sobom nosi sve njihove priče. U ratu ni Smrti nije lako.

Ovaj dosad neviđen pristup, stvara specifičan okvir priče, njen bajkovit deo. Ako je dozvoljeno otkriti ponešto iz knjige unapred – čitalac će na neki način zavoleti Smrt, ili bar prema njoj osetiti saosećanje i samilost. Čudna je priča koju ona ima da ispriča: odnoseći dečaka koji je poginuo u bombardovanju voza, Smrt zapaža neobičnu devojčicu, njegovu sestru Lizel Meminger, Kradljivicu knjiga. U neznanom, bezimenom gradu, na bratovljevom tek zatrpanom grobu, devojčica će ukrasti svoju prvu knjigu: Grobarski priručnik, koji će čitati iznova i iznova, bezbroj puta. Iako sa sobom nosi i izvesnu reminiscenciju na kultni film Zabranjene igre Renea Klemena, taj detalj koji čitaoca uvodi u složeni odnos dete-smrt, grob-igra, rat-život, Zusak iz poglavlja u poglavlje razvija u jedan nov i veoma složen odnos: knjiga-naličje, knjiga-spasenje, knjiga-metamorfoza.

Poigravanje simbolima, uopšte, seže mnogo dalje od ustaljenih, već donekle kliširanih simboličkih zaliha vezanih za Drugi svetski rat. U novom svetu male Lizel Jevreji će koračati Ulicom Himel – što znači nebo; njeni pak staratelji prezivaju se Huberman – invertovana, ali ne i parodirana reč Übermann, jer reč je o pravim nadljudima, ne o Natčoveku kojeg je zamislio Niče, a potom pokušao da stvori Hitler, već o ljudima koji su Ljudi s velikim Lj, Nemcima koji će tokom rata skrivati mladog Jevrejina. Nisu pogrešili oni koji ovu knjigu porede s Dnevnikom Ane Frank; reč je o istim Nadljudima. Sa tom razlikom što beleške ovde vodi Smrt.

Lizel proživljava rat tako što korača od spoznaje do spoznaje; čak i za one najneupućenije, Smrt daje sva potrebna obaveštenja. U neku ruku je Kradljivica knjiga doslovno enciklopedija rata. Kao u pozorišnoj predstavi, Smrt uvodi likove, dopisuje didaskalije, upozorava čitaoca na sve ono što će se desiti. No uprkos ogromnom broju tragičnih ili bolnih niti koje se u ovoj ratnoj drami prepliću – priči o Lizelinom drugu Rudiju, Gradonačelnikovoj ženi, brojnim drugima – kroz knjigu doslovno sijaju trenuci sreće, izvorne ljudske radosti.

U kratkim crtama, Kradljivica knjiga svakako se može svrstati u najbolje romane o Drugom svetskom ratu – mnogi kritičari štaviše tvrde da bolji nisu pročitali. No ne možemo je svrstati ni u klasičan „čitalački hit“, jer ona daleko nadilazi takvu kategorizaciju. Reč je o jednoj nadasve originalnoj, majstorski napisanoj, neizmerno maštovitoj, neizmerno dirljivoj i neizmerno humanoj knjizi. Za one koji o Drugom svetskom ratu znaju dovoljno, ona svejedno daje nov ugao posmatranja i više je nego vredna čitanja. Za one koji pak o Drugom svetskom ratu znaju malo – ona je otkrovenje.

O AUTORU

Markus Zusak je australijski pisac koji je već kao veoma mlad privukao pažnju svojim romanima za decu i omladinu – The Underdog, Fighting Ruben Wolfe, Getting the Girl, a na velika vrata stupio u svet knjževnosti romanom I Am the Messenger, koji je 2006. dobio nagradu Printz. Od samih njegovih književnih početaka, prate ga atributi „inovativnog“ i „poetičnog“ pisca, dok je Kradljivica knjiga proglašena za „književni fenomen“.

Već to dovoljno govori o ovoj knjizi; uistinu, podvig je stvoriti delo koje će ispuniti toliko razlilčitih i teško spojivih kriterijuma: da bude knjiga - bajka i dokument; humoristična i tragična; dirljiva i nepatetična; a pri tom još i vrhunski poetska. Ako bi se Zusakov način izražavanja uopšte mogao s nečim porediti, onda bi to možda bio Antoan de Sent-Egziperi sa svojom setnom, prelepom, jezgrovitom i uvek sadržajnom rečenicom. No iako Kradljivica knjiga zapravo jeste „bajka za odrasle“, ona se, međutim, od sličnih (i retkih) bajki razlikuje po tome što je zasnovana na jednoj od najvećih tragedija čovečanstva svih vremena – Drugom svetskom ratu, i stradanjima Jevreja u njemu. Budući da je ova tema već bezbroj puta, na bezbroj različitih načina opisivana, utoliko je posredi krupniji književni zalogaj, i utoliko je teže obraditi je na pravi i zaista „inovativan“ način.

 


Podelite na društvenim mrežama:

nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.