VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Predavanje prof. dr Mila Lompara o romanu Miloša Crnjanskog „Kod Hiperborejaca“

Povodom Svetskog dana knjige u Narodnoj biblioteci Srbije održano je predavanje prof. dr Mila Lompara povodom knjige „Kod Hiperborejaca“, Miloša Crnjanskog.
 
Kao diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije, Miloš Crnjanski je boravio u Rimu od 1938. do 1941. godine i bio svedok jedne epohe. Dvadeset pet godina kasnije, po povratku iz mučnog i nametnutog egzila, objavljuje jedan od najneobičnijih romana napisanih na srpskom jeziku – „Kod Hiperborejaca“.


 
Knjiga je prvi put objavljena 1966. godine i tada je doživljena kao autobiografska, memoarska proza. Kako je istakao profesor Lompar, delo je bilo teško za tumačenje i zato što nema radnje, a privid dominantnosti autobiografskog tona postignut je time što je Crnjanski uveo svoj lični život kao građu i tako zaveo čitaoca. Veoma je složen odnos između pripovedača i junaka, budući da ih deli vreme od 25 godina. Junak romana obitava u Rimu uoči II svetskog rata, a o njemu govori pripovedač sa svešću formiranom tokom 25 godina od vremena o kojem govori, opterećen sećanjem.
 
Život diplomate u Italiji uoči Drugog svetskog rata samo je okvir za sliku evropskog severa i juga, pred katastrofu koja će potresti osnove civilizacije. Tvoreći suptilne paralele sa Geteovim i Stendalovim šetnjama po Rimu, ispod senke gigantske Mikelanđelove figure, Crnjanski tumači ljude, pojave, predele, istoriju i umetnička dela. Oštrom oku genijalnog pisca neće promaći nijedan skriveni detalj koji će mu pomoći da protumači intimne i istorijske događaje podjednako.
 
U odnosu na ranija dela Miloša Crnjanskog, u romanu „Kod Hiperborejaca“ postoj i izrazit politički diskurs, ali neeksplicitan, književno izuzetno dobro šifriran, smešten u takođe nov kontekst – u priču o umetnosti.


 
Junak „Hiperborejaca“ je na početku starenja i opterećen je strahom od smrti i strahom od nadolazećeg rata. S takvim opterećenjem obilazi znamenitosti Rima i otkriva ih i kao posmatrač Rima i još više kao čitalac. Rim koji nam se otkriva je antički, renesansni, papistički, Rim XX veka, i – skandinavski Rim.
 
Crnjanski pod Hiperborejcima podrazumeva severne narode (Danci, Novrežani, Šveđani) čijoj se civilizovanosti i kulturi divio. Bio je opčinjen prirodom skandinavskih zemalja u kojima je boravio uoči odlaska u Rim. Za njega je sever zemlja Hiperborejaca, zemlja lepote i sjaja. Svet kulture s jedne, i svet leda i sunca s druge strane. Kako je istakao Milo Lompar, to je i jedino mesto u romanu na kojem se oseća pozitivna emocija i jedini ambijent u kojem nema ljudi. Lepota tu postoji bez ljudi, dok je sve ostalo svet komešanja, ironije i tragedije.
 
Roman ima i diplomatsku dimenziju, budući da junak satima razgovara s kolegama diplomatama o značajnim temama skandinavske književnosti. „Sve priče o umetnosti i kulturi u ovom romanu govore u stvari o egzistenciji junaka. Junaka opterećenog čekanjem, iščekivanjem. Junaka koji je opterećen nekom dubokom traumom.“
 
Crnjanski vodi dijalog sa Stendalom i Geteom. Stendalu zamera naklonost prema Napoleonu, jer za njega Napoleon znači rat, premeštanje država. Napoleon je šifra za Hitlera. Ovde se može videti suština postupka, prema rečima Mila Lompara, jer tema naizgled daleka od stvarnosti (Stendal, Napoleon) u stvari je rasprava sa stvarnošću nadolazećeg rata iz koje izbija – strah.
 
Prema Geteu, sa druge strane, antipatija je potpuna, ali je njena suština egzistencijalno određena: Gete je ogromna figura, paradigma veličine priznate za života.


 
Treća velika figura koja se pojavljuje u romanu je Mikelanđelo – u isto vreme gigant i autsajder. To autsajderstvo predstavlja za Crnjanskog tačku identifikacije, budući da ga muči istovetni osećaj nepripadnosti vremenu. Kako je istakao Milo Lompar „lucidan čovek u vremenu komešanja i apsurda tragičan je autsajder.“
 
Reprezentativnim izdanjem romana „Kod Hiperborejaca“ Laguna nastavlja da upoznaje čitaoce sa izuzetno vrednim delima naših klasika, posebno želeči da istakne važnost i modernost ovog dela i pisca koji se s mnogo razloga može nazvati najvećim srpskim književnikom. 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
laguna na svetosavskom sajmu knjiga u nišu laguna knjige Laguna na Svetosavskom sajmu knjiga u Nišu
25.02.2020.
Svetosavski sajam knjiga u Nišu održaće se od 28. februara do 6. marta u Oficirskom domu na keju, a na njemu će se predstaviti i Laguna najvećim hitovima domaće i strane književnosti.   Saj...
više
preminuo miodrag karadžić laguna knjige Preminuo Miodrag Karadžić
25.02.2020.
Dobitnik brojnih nagrada i jedan od najplodnijih i najčešće igranih komediografa našeg govornog područja Miodrag Karadžić preminuo je danas.   Komedije Miodraga Karadžića već tri deceni...
više
zašto deca treba da čitaju dok su još mala laguna knjige Zašto deca treba da čitaju dok su još mala
25.02.2020.
U današnjem svetu tehnologije, povećava se broj roditelja koji se pitaju da li „staromodne“ knjige još uvek imaju vrednost za decu. Misle da interaktivne igre i priče na smart uređajima, zajedno sa ob...
više
sedam biblioteka otkriva svoja blaga laguna knjige Sedam biblioteka otkriva svoja blaga
25.02.2020.
Neke od najboljih, najinteresantnijih svetskih biblioteka ne se nalaze u grandioznim zgradama koje su ispunjene obimnim kolekcijama, one su smeštene u male prostore i posvećene su začuđujuće specifičn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.