Dejzi Gudvin, autorka romana „Viktorija“, pre ovoga je objavila romane „Lovac na bogatstvo“ i „Poslednja vojvotkinja“ koji su se našli na listi najprodavanijih knjiga „Njujork Tajmsa“. Pohađala je studije filma na univerzitetu Kolumbija nakon što je završila istoriju na Kembridžu. Bila je predsednica žirija za nagradu „Orindž“ i autorka i scenaristkinja popularne TV serije „Viktorija“.
Kraljica Viktorija je napisala više od šezdeset dva miliona reči u svojim dnevnicima koje ste pročitali i proverili tokom istraživanja. Možete li da nam izdvojite najzanimljivije detalje na koje ste naišli u tim dnevnicima?
Sa pričom o kraljici Viktoriji sam se srela kada sam bila tinejdžerka. Izučavala sam gradivo na Kembridžu i jedna od tema bio je odnos kraljice Viktorije i medija; deo zadatka bio je da se pročitaju neki od njenih dnevnika. Tako sam otišla u biblioteku i uzela jedan od ogromnih tomova njenih dnevnika u povezu od crvene kože. Mnogo je pisala; da je danas živa, bila bi kraljica društvenih mreža. Otvorila sam knjigu i to baš na stranicu iz 1839. godine. Oči su mi klizile po njoj i videla sam rečenicu koja me je potpuno iznenadila. Pisalo je: „Videla sam dragog Alberta danas, padala je kiša i nosio je svoju uniformu. Izgledao je tako divno i bio u tim kratkim pantalonama od belog kašmira ispod kojih nije nosio ništa.“ Oduvek sam mislila da je Viktorija bila dosadna starica odevena u crno, sa šeširićem na glavi. A onda sam videla ovo i pomislila: opa, ovo nije starica sa šeširićem. Ovo je živa, strastvena tinejdžerka.
Bio je to jedan od onih trenutaka kada odete dalje od istorijske ličnosti i vidite osobu koja stoji iza napisanih reči. Pomislila sam: evo devojke koja ima samo 19 godina. I samo se strasno zaljubila. Veoma je zainteresovana za muškarce i seks, i ima veoma strasnu prirodu. To mi je dalo bolji pogled na ovu devojčicu što mi je kasnije olakšalo pisanje scenarija i romana o njoj.
Njeni dnevnici otkrivaju da je bila žena jakih emocija. Sve je primećivala, bila je za sve zainteresovana. Dnevnici su joj prepuni života i predstavljaju fantastičan izvor za istraživanje. Ne mogu se setiti nijednog vladara o kome znamo toliko mnogo. Ako pogledate originalne zapise – ili ono najbliže njima – dobijete uvid ne samo u život vladarke jedne zemlje, već i u život jedne žene. Ako želite da saznate kako je to biti žena koja je 63 godine bila na čelu jedna od najmoćnijih zemalja sveta, zavirite u njene dnevnike i dobićete veoma, veoma snažan odgovor na to pitanje.
Postoji velika polemika o tome da li je kraljica Viktorija bila u vezi sa svojim premijerom, lordom Melburnom. Možete li nam reći nešto o dokazima koji podržavaju ovu povezanost?
Dakle, Viktorija je na presto došla kada je imala osamnaest godina, i do trenutka kada upoznaje lorda Melburna, samo je jednom bila nasamo sa muškarcem u istoj prostoriji, a to je stari premijer. Pojavio se lord Melburn koji je bio čuveni ženskaroš. Pratio ga je glas da je bio sa mnogo žena. Poznata je stvar da ga je supruga napustila zbog lorda Barona. Bio je legenda na neki način, romantična figura.
Viktorijin otac je preminuo kada je imala samo šest meseci i jedini muškarac u njenom životu bio je majčin savetnik, ser Džon Konroj, koga je prezirala. S pravom je sumnjala da želi da joj preotme moć. Melburn je bio šarmantan, atraktivan i iako je bio znatno stariji od nje, bio je prvi čovek koji je shvatao ozbiljno. Pala je na sve to. U njenim dnevnicima, od trenutka kada ga je upoznala pa u naredne tri godine, on je bukvalno jedina tema o kojoj piše.
Ne mislim da je to bila afera u pravom smislu te reči jer iako je bila veoma strastvena, ne verujem da bi Melburn ikada prešao tu liniju. Nema sumnje da je i ona njega veoma privlačila – kako ja to vidim, Melburn je bio prva Viktorijina ljubav, a ona je bila njegova poslednja. Bilo je mnogo dokaza u to vreme; ljudi koji su ih viđali zajedno bili su sigurni da među njima postoji nešto.
Vaš poslednji roman se bavi životom mlade kraljice Viktorije. Šta Vas je navelo na to da se fokusirate na taj deo njenog života?
U romanu pre ovog, „Lovac na bogatstvo“, pisala sam o Viktoriji u njenim šezdesetim godinama. Počela sam da razmišljam o sledećem romanu i tokom tog procesa sam mislila na Viktoriju na početku njene vladavine. Ono što me je pokrenulo da napišem roman bila je svađa sa mojom kćerkom, koja ima 16 godina i iste je visine kao Viktorija. Veoma je niska, veoma napeta i veoma strastvena; hormoni su počeli da joj rade i veoma je turbulentna. Burno smo se posvađale, ona je istrčala iz prostorije i zalupila vrata, a ja sam pomislila: dobro, šta bi bilo da se sutra probudi i nađe u situaciji da je najmoćnija žena na svetu? To mi je na neki način dalo dramatični podsticaj i shvatila sam da je to sjajan trenutak za započinjanje romana.
Naravno, početne godine njene vladavine su fascinantne. Reč je o zemlji kojom su vekovima vladali stari, debeli, ozloglašeni muškarci, a odjednom su dobili mladu i lepu kraljicu; ona je nevina, ima osamnaest godina i veoma je sitna. Bila je okružena ljubavlju, ali je isto tako oko nje bilo mnogo onih koji su utvrđivali svoje pozicije misleći da ona neće opstati na prestolu jer nije bila muškarac. Bio je to veoma interesantan trenutak, i osetila sam da bi to bio dobar početak za roman.
Izvor: quickanddirtytips.com
Prevod: Dragan Matković