Potrebna je veća podrška države izdavaštvu u Srbiji

U okviru regionalne književne manifestacije „Book Talk“ koja je usled pogoršane epidemiološke situacije održana onlajn, učesnici prvog panela izdavača su se složili da je za bolju poziciju knjige u društvu, a samim tim i pisaca, neophodna veća pomoć države.
 

Govorili su Dejan Papić, direktor Lagune i predsednik reprezentativnog Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Zoran Kolundžija, vlasnik Izdavačke kuće Prometej, Gojko Božović, vlasnik Izdavačke kuće Arhipelag i Jelka Ciglenečki, književna kritičarka iz Slovenije i izdavač.

Prema rezultatima tradicionalne ankete koja se pravi specijalno za „Book Talk“, 75% ispitanika je reklo da čita štampane knjige, 18% retko čita knjige, 6% ispitanika je reklo da čita knjige u elektronskom formatu, dok 1% sluša audio-knjige.

Pozvani da prokomentarišu rezultate, Gojko Božović je izrazio skepsu da su procenti tako visoki kao što pokazuje istraživanje, dok je Dejan Papić naglasio da su rezultati ohrabrujući za štampanu knjigu ali ne i za nove vidove čitanja kao što su audio i elektronske knjige: „Elektronske knjige su još u povoju, i mi se trudimo da ponudimo aktuelne naslove preko platforme koju smo razvili Eden Books, na kojoj se te knjige mogu kupovati i čitati, i to ne samo Lagunine već i knjige drugih izdavača. Eden Books je aplikacija i mesto gde se mogu čitati legalne elektronske knjige u vreme kada je piraterija i dalje veliki problem.“

Izdavači su se najpre osvrnuli na neizvesnost oko održavanja Sajma knjiga, a Gojko Božović je obrazložio svoju odluku o neučestvovanju sledećim rečima: „Sajam knjiga funkcioniše kao manifestacija koju finansiraju izdavači zakupom prostora. To je jednačina koja postaje nemoguća u uslovima pandemije, jer ako imate mali broj posetilaca to je neodrživo za izdavača, a ako imate veliki broj posetilaca to je sa stanovišta epidemiologije dramatično rizično po sve učesnike i posetioce Sajma knjiga i zbog toga Arhipelag neće učestvovati.“

Jelka Ciglenečki se složila sa Božovićem i dodala da je neodgovorno imati masovan sajam knjiga u aktuelnim okolnostima, dok je Dejan Papić istakao da situacija sa koronom ne ide u dobrom smeru. „Postojala je dobra volja kod organizatora. I Grad Beograd i Sajam kao preduzeće izašli su u susret zahtevima izdavača da se Sajam održi u tradicionalnom terminu, izdavači da dobiju svoje predstavnike u odboru Sajma knjiga, na čemu smo godinama unazad insistirali, i to su pozitivni pomaci. Međutim, moramo realno sagledati situaciju, veliki je rizik i po izdavače i po učesnike zbog korone i mislim da je najbolje da organizator sam donese odluku o neodržavanju Sajma knjiga. Sve ukazuje na to da će i ove godine izdavači ali čitaoci morati da se opredele za neke onlajn varijante ili posete knjižarama.“

Osvrnuvši se na status knjige u poslednjih godinu i po dana, učesnici panela su se složili da je potreba za knjigom bila višestruko veća.

„Knjiga je utočište za ljude u nesigurnim vremenima u situacijama kada možda samo literatura može da pruži neki odgovor. Mislim da smo u vreme korone izvukli i neke pozitivne lekcije, uspostavili trendove, a to je onlajn komunikacija, koja je sasvim sigurno dobitnik ovog novog vremena jer su se ljudi u našoj zemlji ohrabrili da naručuju knjige preko sajtova, što ranije nije bio slučaj u tolikoj meri“, istakao je Dejan Papić.

Kada je reč o otkupu knjiga, i u Hrvatskoj i u Sloveniji se izdvaja znatno više sredstava nego što je slučaj sa Srbijom.

Zoran Kolundžija je istakao da su pozorište i film „precenjeni u odnosu na knjigu. „Samo zahvaljujući vitalnosti izdavača knjiga se održava, pa tako imamo slučaj da neka knjiga stranog autora izađe u isto vreme i u svetu i kod nas, što je veliki uspeh. Potrebno je da se najmanje udvostruči novac za otkup.“

„Jednostavno rešenje bi bilo da taj budžet bude veći, a ove godine je on blago povećan, ipak ne dovoljno“, istakao je Dejan Papić, direktor Lagune. „Ono što izdavači već dugo zagovaraju je da se organizuju makar dva otkupa godišnje kako bi knjige ranije stizale u biblioteke a ne nakon godinu dana od izlaska, dok bi i ta finansijska sredstva izdavačima dobro došla ukoliko bi bila češća.“

Gojko Božović je rekao da u poslednjih 30 godina nemamo promišljenu politiku koja se tiče promocije spske književnosti. „Za srpsku kulturu bi bilo važno da postoji Centar za knjigu Srbije i da bude oslobođena bilo kakvih uticaja osim književnih. Malo se radi na promociji srpskih pisaca na međunarodnom planu, nema grantova, a profesionalan rad u jednom takvom centru bi mnogo doprineo. I sam otkup, koji počiva na budžetu koji ne zadovoljava potrebe ni biblioteka ni čitalaca a i knjige, dolazi sa godinu i po dana zakašnjenja pa biblioteke nisu konkurentne.“

Dejan Papić je kao važnu podršku savremenoj književnosti od države istakao stipendiranje pisaca. „Pisci koji su osuđeni na tržišnu utakmicu unapred znaju da u Srbiji od pisanja ne mogu da žive i da su prinuđeni da se bave i drugim poslovima. Izdavači čine sve što je u njihovim mogućnostima, ali to nikada ne može biti dovoljno. Ukoliko bi država pomogla odabranim piscima i davala stipendije pri nastajanju njihovih dela, kvalitet književnosti u Srbiji bi se podigao na viši nivo, a time bi se i vratilo dostojanstvo tako časnoj profesiji kao što je pisanje knjiga.“

Jelka Ciglenečki, književna kritičarka i izdavać iz Slovenije, složila se sa Papićem i istakla da su to dobre smernice: „Piscima je najviše potrebna pomoć u vidu stipendija. U Sloveniji je to dobro organizovano. Postoje tri ranga za mlade pisce, dobre pisce i vrhunske pisce koji su dobili najveće nagrade u prethodnoj godini, i to nisu zanemarljive stipendije. Kreću se od 5.000 do 8.000 evra, što znači da autor može samo da radi na svojoj novoj knjizi i živi od svog pisanja.“

Ciglenački je prenela iskustvo Slovenije gde postoji i direktna pomoć u vidu subvencija izdavačima koje se kreću i do 10.000 evra po knjizi. „Izdavači u Srbiji imaju i odličnu pomoć za prevode ako se odluče za slovenačkog autora, dok sa druge strane, nama je vrlo teško da se odlučimo i da radimo srpske pisce jer nema nikakvih subvencija od države.“

Na kraju panela otvoreno je pitanje prisutnosti književnosti u medijima, i svi su se složili da bi trebalo da bude više prostora za pisce i knjige. „Zato su, između ostalog, Laguna i Delfi knjižare pokrenuli specijalizovani časopis za književnost Bukmarker, koji donosi intervjue sa piscima, prikaze, zanimljive tekstove, i otvoren je za sve koji bi želeli da učestvuju u ovom projektu.“