Poklanjamo karte za pozorišne predstave

Većina beogradskih pozorišta podiže zavese u oktobru, a Laguna i ove sezone nastavlja uspešnu saradnju. Uz kupovinu Laguninih knjiga u knjižarama lanca Delfi, tokom čitave sezone poklanjaćemo vam karte za vaše omiljene predstave. Pozorište "Slavija" sezonu je počelo 1. septembra na zadovoljstvo brojnih gledalaca. Ako se opredelite za kupovinu dve ili više Laguninih knjiga u knjižari Delfi kod Vuka, na poklon ćete dobiti karte za sledeće predstave:

14.09. Ne šetaj se gola
17.09. Ko se boji Virdžinije Vulf
19.09. Kuća bez prozora
20.09. Kako smo voleli Druga Tita
22.09. Dogodine u isto vreme
23.09. Radi mi svašta
27.09. Cimeri
28.09. Obično veče

U knjižari Delfi SKC, za svaku kupljenu Laguninu knjigu, JDP poklanja vaučere sa 50% na karte za predstave: Metamorfoze, Rođeni u YU, Drama o Mirjani i ovima oko nje.
Vaučeri mogu da se iskoriste u periodu od 14. do 18. septembra 2011. godine.

Predstava Metamorfoze dobila je Nagradu za najbolju predstavu na Šestom festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“. U obrazloženju žirija stoji: „Predstava Metamorfoze je cjelovit teatarski čin koji pomijera granice estetike glumačke igre.”
Glumci Jelena Đokić i Nebojša Glogovac su dobili nagrade za najbolja glumačka ostvarenja. Žiri je u obrazloženju naveo: „Nagrada se dodjeljuje za izuzetan dijapazon glumačkih umijeća.”
Predstavu Metamorfoze možete gledati na redovnom repertoaru JDP-a već u četvrtak 15. septembra od 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

O predstavi Metamorfoze:

Ovidije sam kaže: „Srce me vuče, da pjevam prijetvore u druga tjela.“ Metamorfoze su leksikon svih mitova o nastanku sveta. Kad pročitaš shvatiš koliko se malo ljudski rod promenio. Koliko se malo on promenio u svom karakteru. Tehnološki se on razvija, ali suštinski tu smo gde smo. Ništa novo. U Metamorfozama možeš da nađeš ono što je za nas veliki problem, koga se mi ovde strašno bojimo, a kod Ovidija vidiš da je to normalno – to su metamorfoze. Metamorfoze su normalna stanja. Metamorfoze su preobražaj od jednog tela u drugo, u treće. Mi se trudimo da sve fiksiramo, da stvari postanu stabilne, nepromenljive, zauvek date jer smo samo tako sigurni u njih. Brak, posao, uspeh, neuspeh. Samo mi reci da li je uspeh, ili neuspeh, nemoj da mi muljaš! A Ovidije govori nešto drugo: sve je metamorfoza. Ništa nije zauvek dato. Sutra možeš da se pretvoriš u reku, a drvo da postane kamen. To je u nama. Metamorfoze su naše prirodno stanje i kad to osvestimo biće nam mnogo lakše. Zato i zapadamo u grčeve, kad nam se pojave stvari koje ne prihvatamo mislimo da moramo da se borimo protiv njih, a one su nam date i tako mora da bude. Jedno mora da prelazi u drugo. Tako je nastao ovaj tekst. Ja sam uzeo samo ljubavne priče, kao muzički album. Svaka ima svoju dominantu emociju i ja sam znao koje hoću i šta hoću da pričam, ali nisam hteo da ih zatvorim u gotovu dramsku formu. Ekipi sam rekao „ovo je priča“, a na nama je kako ćemo je ispričati. Priča je na primer voleli su se Piram i Tizba, bio je zid, bio je gavran, otac nije dozvolio, oni su se pretvorili u drvo. Ovaj pristup proizvodi i luči neki drugi adrenalin, neku drugu hemiju koja kod glumaca, kod mene, kod scenografa dovodi do toga da mi počinjemo da koristimo neka druge elemente i veštine koje inače ne bi koristili.
Aleksandar Popovski

O predstavi Rođeni u YU:

"Ova predstava počiva na dušama glumaca aktera predstave, na njihovim ispovijestima, na njihovim sjećanjima, na emocijama i onome što je za njih predstavljala Jugoslavija, ne samo kao politička ili geografska činjenica, nego između ostaloga kao jedan duhovni prostor putem kojeg su oni odrastali, imali svoje ljubavi, imali svoje lijepe i loše životne trenutke, nešto što je zapravo njihov modul memorije. Upravo zbog toga heterogena generacijska podela, od najstarije Branke Petrić do najmlađeg Raše Vujovića, koji je rođen pod sami kraj Jugoslavije, govori o tome da bez obzira na zajedničko određenje da smo rođeni u jednoj zemlji ne znači da prema njoj imamo ista osjećanja, ili da kažem ista sjećanja. Kod nekoga postoji jedan osjećaj gorčine, iluzije koja je razbijena, redukcija slobode, kod nekoga postoji i određena melanholija ili sentiment. Dakle mislim da je i predstava koja je nastala, nastala iz jednog ambivalentnog osjećaja prema toj zemlji koje više nema. Bili smo svjesni da je za nas ovo sveukupno jedan katarzičan proces radi konfrontacije sa samim sobom, ispitivanjima sebe i korelacije nas samih kao pojedinaca, kao egzistencija prema jednom prostoru koji je nestao. Dakle, mi smo se bavili pitanjem što se događa sa našim identitetom (identitet je konstrukcija) šta se dešava sa identitetom kada nestane jedna zemlja."
Dino Mustafić

O predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje

Naslovu posvetim dosta vremena, on mi mora reći nešto o strukturi drame i temi. Koliko god banalno ti naslovi izgledali, čini mi se da točno ukazuju na ono što se u drami događa. I to mi je jako potrebno, da znam točno što želim ispričati. Ja ne pišem stvarni život niti mislim da je život kazalište. Prikazujem život i imam potrebu stalno shvaćati kojim ja to mehanizmima radim. Ta imitacija života me impresionira. I zbog toga su upravo ovakvi moji naslovi, gotovo pa radni, da me stalno upozoravaju da to što pišem jest drama.
Ivor Martinić