Podžanrovi fantastike: sveobuhvatni vodič kroz žanr fantastike

Fantastika kao žanr: šta je ona i šta zapravo potpada pod nju? Kao jedan od verovatno najširih žanrova fikcije, fantastika obuhvata ogroman broj priča i narativnih tehnika. Svrha ovog teksta jeste da malo bolje objasni tipove fantastike, kao i sam žanr kao takav.

Primeri fantastike

Kada razmišljamo o fantastici, obično zamišljamo epske priče, mačeve i zmajeve, ali kada govorimo o tipovima fantastike koji trenutno postoje, varijacije su zapravo prilično fascinantne. Pogledajmo ove primere koji su istog žanra iako se krajnje razlikuju.

„Gospodar prstenova“ će vam verovatno prvi pasti na pamet kada pomislite na fantastiku kao žanr. Ovaj roman je decenijama definisao „epsku fantastiku“ i ima mnogo sličnosti sa drugim poznatim delima kao što je serijal Pesma leda i vatre, ali nije jedina vrsta fantastike.

Saga Sumrak je primer fantastike koji nećete svrstati u istu potkategoriju sa „Gospodarom prstenova“, ali po svojim elementima iluzornosti i magije definitivno spada u fantastiku. Isto se može reći za sve što ima veze sa mitovima, legendama i narodnim predanjem, od „Drakule“ to „Nordijske mitologije“ Nila Gejmena.

Sa ovom idejom dolazimo do nekih od najpopularnijih predstavnika fikcije, među kojima su knjige o Hariju Poteru i „Ratovi zvezda“. Oba su odlični primeri fantastike za koje mnogi misle da spadaju u druge žanrove. „Ratovi zvezda“ možda na prvu loptu podsećaju na tvrdokornu naučnu fantastiku, ali zbog oslanjanja na mitske sile i nepoštovanja osnovnih zakona fizike oni ipak spadaju u fantastiku, dok izučavanje magije knjige o Hariju Poteru stavlja u isti žanr, iako je radnja smeštena u „stvarnom svetu“.

Tipovi fantastike

Kao što možete da zamislite na osnovu samo ovih nekoliko primera, postoji mnogo tipova fantastike.

Žanr je podeljen na mnoštvo podžanrova koji obuhvataju veoma različite tipove fantastike; pored tipova naracije koji se često takođe veoma razlikuju. Često ćete naići na preklapanja, pa i mešanje sa drugim žanrovima fikcije, pri čemu horor i fantastika često idu ruku pod ruku.

Na kojim se tačno tačkama ovaj žanr deli na podžanrove?

Mračna i grimdark fantastika

Ovaj podžanr fantastike stiče sve veću popularnost u poslednje vreme i mnoštvo najboljih knjiga fantastike u prethodnih nekoliko godina sadrži elemente mračne/grimdark fantastike. Mračna fantastika je poznata po uznemirujućoj tematici i neočekivanim mračnim obrtima, a najčešće je namenjena odraslima ili starijim adolescentima. Stiven King je verovatno najpoznatiji pisac ovog podžanra, ali i mnogi drugi stiču slavu, među kojima su Džo Aberkrombi i Rebeka Kuang.

Epska/visoka fantastika

Kao najpoznatiji tip fantastike, visoka/epska fantastika opisuje ogroman svet koji ima sopstvenu istoriju, mitologiju, rase, ideale, kulture i još toga. Tu spadaju „Gospodar prstenova“, „Igra prestola“, serijal Točak vremena, Pračetov Disksvet. Nema nikakve veze sa stvarnim svetom. Postoji u potpunosti izvan sveta koji poznajemo.

Superherojska fantastika

Kao što verovatno pogađate, fantastika o superherojima je prilično ograničena na stripove i filmove bazirane na stripovima. Ovaj tip fantastike se zasniva na konceptu superheroja i opisuje način na koji je on stekao svoje moći. U mnogim omiljenim serijalima primetićete naučnofantastične ideje u pozadini ovih nadljudskih moći, ali je zastupljena i fantastika. Uzmite na primer Supermena. U filmu iz sedamdesetih on leti toliko brzo oko planete da vreme teče unazad. To je čista fantastika.

Bajke i narodna predanja

Bajke, legende, mitovi, sve su ovo primeri ranih oblika fantastike. Od narodnih priča o duhovima i goblinima koji kradu decu, do legendarnog lavirinta u kome živi Minotaur i krilatih konja koji lete u borbu, sve ove mitske priče spadaju u ovaj podžanr fantastike.

Niska fantastika

Ovaj tip fantastike je sušta suprotnost epskoj. Umesto da bude smeštena u sopstvenom svetu, bez ikakve veze sa stvarnošću, niska fantastika je izrazito realistična i sadrži malo elemenata fantastike. Dobar primer niske fantastike je Marvelov filmski univerzum. On je svakako deo stvarnog sveta, ali ga prožimaju elementi fantastike, a pravi primer je magični Tor.

Urbana fantastika

Urbana fantastika je najčešće isprepletana sa mračnom fantastikom, ali ne mora da bude. Ono što obeležava ovaj tip fantastike jeste lokacija. Urbana fantastika je bukvalno urbana, radnja je smeštena u gradovima i opisuje lokalni urbani pejzaž barem na neki način. Među čuvenim primerima su „Nikadođija“ i „Grad kostiju“.

Savremena fantastika

Pošto je savremeno sinonim za moderno, nažalost nećete dobiti nikakvu nagradu ako ste shvatili o kakvim pričama se radi. Savremena fantastika se odnosi na sadašnji trenutak, ili se bar odnosila u trenutku kada je bila napisana. Priče kao što su „Američki bogovi“, knjige o Persiju Džeksonu, „Bafi – ubica vampira“, pa čak i serija „Čudnije stvari“ se smatraju savremenom fantastikom; to je prostim rečima fantastična priča koja se odvija u modernoj eri.

Paranormalna fantastika

Kao što verovatno pogađate, u ovom tipu fantastike se radi o duhovima, demonima i sličnim stvarima. Zastupljeni su i koncepti šestog čula i zaposednutosti. Kao podžanr, prilično je nejasna i retko usamljena. Paranormalnu fantastiku ćete često sresti u kombinaciji sa drugim tipovima fantastike, najčešće mračnom, urbanom ili narodnim predanjima.

Istorijska fantastika

Istorijska fantastika se bavi fantazijskim motivima, ali se odvija u određenom periodu istorije koji se zaista odvio, i često u njega unosi nove elemente. U suštini, opisuje alternativnu verziju istorije. Novi filmski serijal Dž. K. Rouling „Fantastične zveri“ primer je ovog tipa fantastike, jer serijal prikazuje Drugi svetski rat iz perspektive njenog magičnog sveta. Među ostalim primerima su televizijska serija „Vikinzi“, knjiga „Zmaj njegovog veličanstva“, pa i popularni serijal igrica Assassin’s Creed.

Srednjovekovna fantastika

Za razliku od istorijske fantastike, srednjovekovna fantastika pripoveda o „mračnom srednjem veku“ svetske istorije i pokriva dobar deo fantastike o vitezovima i čarobnjacima. Takođe je ne treba mešati sa visokom fantastikom u kojoj se radnja odvija u svetu koji podseća na srednjovekovni. Radnja u srednjovekovnoj fantastici se odvija na Zemlji, ali period nije definisan.

Naučna fantazija

Najbolji primer ovog tipa fantastike i dalje su „Ratovi zvezda“, a među ostalima su „Avatar“ i „Park iz doba jure“. Naučna fantazija uzima elemente fantastike i predstavlja ih kao nauku. U „Parku iz doba jure“ izložena je ideja da se dinosaurusi mogu reprodukovati uz pomoć tehnologije. U stvarnosti ovo nije moguće i nikada neće biti moguće, tako da se ne radi o naučnoj fantastici, već o fantastici koja se pretvara da je naučna.

Koji su glavni elementi fantastike? Šta fantastiku čini fantastikom?

Postoji mnogo elemenata fantastike koji sačinjavaju uobičajenu narativnu strukturu.

U svakom tipu fantastike često ćete naći tipične trope i teme. Recimo, u epskoj fantastici ćete često naići na radnju koja se odvija u srednjem veku sa mačevima, lukovima i strelama, čarobnjacima i sličnim stvarima. U urbanoj fantastici fokus je često na mračnim silama koje se manifestuju u stvarnom svetu, a često su prisutni anđeli i demoni. Mnoge knjige fantastike će pokloniti veliku pažnju izgradnji sopstvenih kultura, religija, mitova i svetova.

Ovo očekujemo od fantastike, ali ovo nisu uslovi da knjiga bude svrstana u žanr fantastike.

Sve vrste fantastike opisuju izmišljenu radnju. Naravno, to se može reći za celokupnu fikciju, ali radnja u fantastici je izmišljena na takav način da nema nikakvo uporište u stvarnosti. Naučna fantastika nije klasična fantastika jer se oslanja na ideje iz budućnosti koje bi zaista mogle da postoje uz razvoj tehnologije ili otkriće novih svetova. Krimići nisu fantastika, jer njihova radnja zaista može da se desi, iako ubistva u stvarnosti nisu baš toliko česta kao u Midsameru.

Fantastika je nemoguća. Besmrtni moderni vampiri koji poseduju nadljudske moći ne postoje u stvarnom svetu, kao ni zmaj koji bljuje vatru, i nikada ih neće ni biti. Priča ulazi u žanr fantastike onoga trenutka kada zanemari zakone prirode.

Odličan primer su knjiga i film sa Tomom Henksom, „Zelena milja“. Da, to je vrsta fantastike. Dok je većina radnje bazirana na surovoj stvarnosti u zatvoru bez mnogo elemenata koji podsećaju na pravu fantastiku, postoji i mali magijski element koji običnu dramu pretvara u „fantazijsku krimi dramu“.

Jer, naposletku, svaka priča može prerasti u fantastiku kada se u njoj dogodi nešto što je potpuno nemoguće u stvarnosti.

Autor: Džejms Spajer
Izvor: theazrianportal.com
Prevod: Borivoje Dožudić