Pobednici konkursa „Kad život iznenadi“

Dragi čitaoci,

Povodom Nedelje knjiga Fredrika Bakmana organizovali smo literarni konkurs „Kad život iznenadi“, inspirisan knjigama čuvenog švedskog pisca. Da volite Bakmanove drame pune života, suza i smeha, i da vas njegove priče inspirišu, dokaz je veliki broj radova pristiglih na našu adresu.

Članovi žirija, vrhunski književni stvaraoci, Ljubica Arsić, Sonja Ćirić i Marko Krstić imali su težak zadatak da izaberu tri najbolje priče, jer ste pokazali izuzetnu kreativnost.



Pobedničku priču „Šta Žile danas sprema?“ napisao je Dejan Radojičić i osvojio komplet knjiga Fredrika Bakmana.
 

ŠTA ŽILE DANAS SPREMA?

Tim pitanjem debeli vragolasti kuvar Žile započinje svaki moj san. Život mi se javlja i zagonetno nagoveštava događaje. Verujte. Ali sve shvatim tek kad se desi.

„Pečemo pile-e-e! Ha! Pečen si, Mile“, mrdao je obrvama Žile. „Stop! Dosta!“ Pleh s piletom koje se pušilo napunio je ledom.

Strepim sanjiv: Majko mila. Pečen? Zaleđen?
Neko zvoni.
„Šta? Dosad ste pili?“
Smeju se njih četvoro: „Pobeguljo! To je bilo veče za tebe... Ha-ha, kakva pižama?“ Vesna je zgrabila majicu, farmerke, a ostali mene.
„Čekajte!“
„Obući ćeš se u autu, ne gnjavi!“

Para u sauni mešala se s alkoholom iz njihovih tela.
E, vala u hladan bazen neću...
Vesna je izručila ledenu vodu na mene.
E pa, još me i polij. To mi je hvala. Da l’ ju je zbario Zoki? Nešto su šuškali, pa sam se sklonio. Vidi je. Blista.

Ostao sam poslednji u garderobi. Šta ono bejah još sanjao?
„A sada ćemo obući pile-e-e!“, kezio se zlokobno Žile. „Košuljica, odelce, kravata!“

Odelo? Jao. Da nije sahrana? Odlažem peškir, prihvatam telefon. Stigao je mejl od mogućeg poslodavca.

Sutra u devet. Primljeni ste. Ponesite...

Istrčao sam: „Društvo, častim!“
Onda shvatim šta vidim. Vesna im nešto čita. Cerekaju se, tapšu. Zažagrili u mene. Setim se sna.

Žile doziva osoblje kuhinje. „Golo pile-e-e! Golišavo-o-o! He-he-he!“
„A-ha-ha-ha-ha!“ Svi su zagraktali.

Lupim se po džepu pantalona. Vesna čita moju pesmu o njoj. Zemljo, otvori se.

Zadrhtim od poslednje scene sna. Žile mi kaže...

„Pečen si, Mile“, rekla je Vesna i poljubila me stojeći na prstima.

Drugo mesto osvojila je priča „Magnus“ Vuka Vukovića. Vuk od Lagune na poklon dobija pet Bakmanovih knjiga po izboru.
 

MAGNUS

Nije bilo iznenađenje kada je Magnus ostao u krevetu tog jutra, dok su pod njegovim prozorom ribarske mreže šljapkale o površinu vode – prethodna noć ogadiće mu ribu i alkohol na nekoliko dana.

Biće iznenađenje kada se ekipa pojavi u selu, tražeći upravo nekoga kao što je on, da iz „prve ruke“ čuje priču o životu jednog običnog ribara.

I to što je naposletku on prespavao taj događaj za posledicu će imati čudnu stvar. Naime – njegovo ime, kao poznatog avanturiste među meštanima, naći će se na usnama svakoga ko je prisutnoj ekipi imao šta da ispriča tog dana. Da bi na njegova vrata potom, a onda i nekoliko dana kasnije, ta ista ekipa bezuspešno pokucala. A za njima, neko vreme posle toga, i sam scenarista, koji je odlučio da ispriča njegovu priču.

Magnus je, međutim, baš tada, razvlačio šator u obližnjem šumarku i spremao se za jedno od svojih višednevnih kampovanja izvan sela.

Kada je film naposletku snimljen i prikazan, bez njegovog učešća i znanja, a glavni lik u filmu poneo njegovo ime i po svemu, fizički i karakterno podsećao na njega, Magnus je ostao zabezeknut pred ekranom pred kojim su ga, u selu, posadili da gleda.

Tek, na samom kraju, bez reči, ustao je i izašao, odmahujući rukom na prijateljski smeh, kroz koji su mu meštani spremali objašnjenje cele situacije.

U glavi je smišljao 81 smrt drugačiju od one koju je na ekranu doživeo.

Trećeplasirana priča zove se „Jastuci“  i napisala ju je Milena Krstić, koju nagrađujemo sa tri knjige Fredrika Bakmana po izboru.
 

JASTUCI

Sedeo je dremuckajući za šankom bašte restorana pored reke dok se nebo spremalo za kišu. Više od sat vremena niko nije ušao u kafanu. Odjednom se niotkuda pojavila devojčica od desetak godina u roze džemperu i krenula ka mestu gde su bili naređani jastučići. Munjevito je posegnula za jednim.

– Ne diraj to! To je moje!

Povišenim tonom Aleksa se obratio devojčici.

– Tvoje?! Vidi koliko imaš… Nekoliko – zbunjeno je odgovorila.

– Pa?! Ostavi to! – već se iznervirao njenom drskošću.

– Ali treba mi...

– Ostavi kad kažem!

Devojčica je tužno pogledala Aleksu, polako vratila jastuče na mesto i – nestala.
Baš lepo, nema gostiju ali lopova ima, gunđao je. Ne može čovek ni po ovakvom danu da bude miran! Gde su joj roditelji? Negde u drugom restoranu uživaju, ne znaju da imaju dete koje krade. I meni došla? I šta će joj?! Samo neku štetu da napravi...

Dva sata kasnije pozdravio se sa kuvarom i kolegama, ogrnuo jaknu i lagano krenuo  kući. U grmu leske i ruža ugledao je rukav roze džemperića i uplašio se da se nije nešto desilo sa devojčicom. Čučnuo je i ugledao dva mutna zelena oka i belo krzno umrljano tamnim flekama. Pogledao je pažljivije, možda je životinja povređena ali se mačka uplašeno promeškoljila pokušavajući da se zaštiti i odmakne, dok se iz krzna oglasilo nemoćno mjaukanje mačića. Jastuče je njima bilo namenjeno...

Ustao je polako, a onda začuo:

– Gde ti je džemper?

– Izgubila sam ga...

Pobedničke priče moći ćete da pročitate i u julskom broju Bukmarkera, koji će u knjižarama biti od 19. jula.

Čestitamo pobednicima i zahvaljujemo svim učesnicima koje je ova tema inspirisala!

Pripremamo za vas nove literarne izazove!

Vaša, Laguna