Paulo Koeljo: Zašto sam napisao knjigu „Strelac“?

Paulo Koeljo je veoma kontradiktorna osoba. Ovaj sedamdesetpetogodišnji pisac iz Brazila doživeo je neverovatan uspeh – poznat je po bestseleru iz 1988, romanu „Alhemičar“ koji je nedavno doživeo i ilustrovano izdanje povodom trideset i pet godina od prvog objavljivanja (koji je najprevođenija knjiga nekog živog autora) – ali ipak sebe opisuje kao sanjara i depresivca. Saznajte sve što ste hteli da znate o njegovom prvom ilustrovanom izdanju na srpskom jeziku – romanu „Strelac“.

I sami se bavite streličarstvom – šta Vas je privuklo ovom sportu?

Kada sam bio mlad, mislio sam da je to veoma elegantan sport. Obećao sam sebi da ću se jednoga dana baviti njime. A kada sam se preselio u malu kuću na Pirinejima, igrom slučaja sam upoznao nekoga. Ta osoba je počela da me podučava kako da koristim luk i strele, kao i osnovama streličarstva. U trenutku kada odapnete strelu, prelazite iz ekstremne napetosti u stanje potpune opuštenosti. To je zaista elegantan sport, jer je potreban adekvatan položaj tela da biste dobro gađali. Poenta je da naučite kako da se fokusirate i da radite ovu vrstu vežbi ne samo radi vežbanja nego zato što to želite da radite. To sam naučio.

Kako su Vaša iskustva sa streličarstvom uticala na ovu knjigu?

Ova knjiga na neki način predstavlja analizu mog iskustva. Naravno, morao sam da dodam neke smernice i priču. Dok budete čitali ovu knjigu, naučićete sve što sam ja naučio, sve što mi je bilo potrebno. Nije poenta da strelom pogodite metu, već da pokušate uistinu da vidite svet kroz luk. Da osetite povezanost, onaj trenutak potpune napetosti pre nego što odapnete strelu. Nije bitno da li ćete pogoditi metu ili ne. Bitno je da postanete jedno sa lukom, strelom i metom.

Da li Vas je određeno iskustvo inspirisalo da napišete „Strelca“?

Jednog dana, dok sam sedeo u svojoj kući na Pirinejima, pomislio sam kako je streličarstvo neverovatna zanimacija, i poželeo sam da napišem knjigu o svom iskustvu. Hteo sam da napišem nešto, makar samo za moje oči, neki sažetak celog iskustva. Pokušao sam da shvatim šta sam instinktivno naučio. Ponekad kada učite, morate da pustite da se sve slegne kako biste shvatili šta ste tačno naučili. Tako sam napisao knjigu. Sada je u vašim rukama.

Kako je hodočašće u Santjago de Kompostela uticalo na Vaše knjige, a posebno na ovu?

Hodočašće u Santjago de Kompostela za mene znači ovo: znate šta je vaš cilj i idete ka njemu. To je mnogo uticalo na mene jer sam znao da moram da se fokusiram na jednu tačku.



„Strelac“ pruža jednostavne smernice za kvalitetan život. Da li mislite da su basna ili alegorija najefikasniji način da podučite čitaoce o onome što ste naučili o suštini života?

To je kratka knjiga, i nije bilo potrebe za komplikovanjem. (Smeh.) U stvari, i život je jednostavan. Mi sve zakomplikujemo. A basne ili alegorije govore skrivenim delovima nas samih. Suštinu života naučimo tako što obraćamo pažnju na jednostavne stvari koje nas okružuju. To je u osnovi ideja „Strelca“. Govorim o svemu – od prijateljstva, pa nadalje: o važnosti luka, važnosti koncentracije. Na kraju krajeva, to je život. Učimo tako što živimo svoje živote u potpunosti.

Da li ste ikada imali mentora kao što je Tecuja? Ako jeste, šta ste naučili od njega?

Ne u metaforičkom smislu koji koristim u svojoj knjizi. Imao sam mentora od koga sam morao da naučim osnove sporta i kako da pri gađanju ne naudim sebi. Veoma sam mu zahvalan jer me je naučio sve ono što sada znam. Ali na kraju krajeva, kao što sam rekao, najbolje naučimo kada to nešto praktikujemo. A naročito nešto što volimo. Zapravo vam i nije potreban mentor – potrebni su vam samo koraci. Jednom kada preduzmete te korake, možete da napredujete, i ponavljate te ih sve dok jednog dana ne primetite ne baš da ih radite automatski, već da je nekako vaša podsvest preuzela stvar i da prosto samo nastavljate da to radite.

Da li pokušavate da sledite Tecujin primer kada podučavate mlađe pisce?

Ne podučavam mlađe pisce. Ko sam ja da bih bilo koga poučavao bilo čemu? Naravno, dobijam pozive da držim različite kurseve, ali ih nikada ne prihvatam jer nemam čemu da podučavam. Pisanje je iskustvo samo po sebi.

Možete li nam nešto reći o duhovnim i religioznim uticajima na Vaše pisanje? Šta mislite o tome što za mnoge čitaoce „Alhemičar“ predstavlja duhovni vodič, i da li mislite da će se isto desiti i sa „Strelcem“?

Nadam se da će u koracima koji se pojavljuju u „Strelcu“ ljudi prepoznati ono isto putovanje koje postoji u „Alhemičaru“. Međutim, ove knjige su različite. „Alhemičar“ je knjiga o putovanju, i mada i „Strelac“ govori o tome, prvenstveno se nadam da će pomoći ljudima da nauče osnove života. Zaista se tome nadam.

Šta se nadate da će čitaoci naučiti iz „Strelca“?

Nemoguće je reći čemu se ko nada, jer svi čitaoci doživljavaju knjige na različite načine. Dobijam puno pisama o mojim knjigama, i ponekad čitaoci vide nešto što ja nisam video i o tome mi pišu. Volim da čitam ovakva pisma, jer mnogo toga naučim iz njih. Putem tih pisama učim o sebi.

Izvor: paulocoelhoblog.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Paul Macleod