U najličnijem romanu do sada, internacionalni bestesler autor Paolo Koeljo vraća se pitanju samospoznaje. Poput glavnog lika iz njegovog naširoko obožavanog „Alhemičara“, Paolo se susreće sa ozbiljnom krizom vere. Dok traži put duhovne obnove i rasta, odlučuje da ponovo počne: da putuje, eksperimentiše, poveže se sa ljudima i predelom oko njega.

Kako je došlo do vašeg poslednjeg „hodočašća“ i „Alefa“?

Svako mora da ima sopstvenu zonu komfora. Duhovnost nije samo meditacija i molitva. Morate da delujete.

Ideju o drugoj šansi većina pozdravlja. Kako vi to doživljavate?

Male odluke mogu imati značajne posledice. Kao pisac, moram uzeti drugu, treću, jedanaestu šansu, sve dok ne stignem do onoga što sam planirao.

Šta biste rekli nekome ko bi hteo da pokuša ponovo, ali mu nedostaje samopouzdanja za to?

Zapamtite: možete da prodate svoje vreme, ali ga ne možete ponovo kupiti.

Jedna od poruka u „Alefu“ je da ono što radimo sada, utiče na budućnost. Da li je postojao neki ključni momenat kada ste znali da način na koji delujete određuje smer vaše budućnosti?

Svaki trenutak u životu je ključni. Svaki dan ima trenutak kada možete promeniti sve – problem je u tome što se plašimo da prepoznamo taj trenutak.

Možete li nam objasniti koncept „Alefa“?

Alef je SADA. Sadašnji trenutak, koji sadrži sve prošle i buduće posledice.

U „Alefu“ je vaša rutina uništavala osećaj svrhe. Za većinu ljudi rutina je neizbežna. Kako da sprečimo rutinu da nam obuzme sudbinu?

Rutina nije neizbežna. Kada imamo elan za životom, stremimo da budemo bolji nego što jesmo. I tako to postajemo.

Izvor: paulocoelhoblog.com