Opasne knjige iza brave: Istražujemo skrivene kolekcije australijskih biblioteka

Izvan redova polica u mnogim australijskim bibliotekama mogu se naći knjige o prastarim magičnim trikovima, eutanaziji i tajnama porodičnih istorija – ako znate šta da tražite.

Ali u Nacionalnoj biblioteci Australije (NLA), u zaključanoj prostoriji poznatoj kao „giftšrank“, leži najveća kolekcija potpuno nedostupnog materijala u ovoj državi. Iako vam to možda zvuči čudno za doba interneta, lokacija prostorije ne sme biti otkrivena.

U njoj je pohranjeno preko 200 knjiga za koje se smatra da nisu za oči javnosti, a među njima su neautorizovane biografije, istiniti zločini i vodiči za eutanaziju. Iza zaključanih vrata nalaze se knjige o Šapel Korbi i Ediju Obeidu koje sud smatra skarednim.

Alison Delit, upravnica menadžmenta australijskih kolekcija u ovoj biblioteci, kaže da kolekcija takođe sadrži udžbenike i druge materijale u kojima se kriju potencijalno opasne greške.

„Na primer, ovde imamo i udžbenik u kome se greškom preporučuje toksična kombinacija hemikalija“, kaže ona.

Ali takođe tvrdi da je važno da se ove knjige ne unište, već da se čuvaju zbog istorijske vrednosti.

„Jedna od uloga biblioteke jeste da očuva istoriju izdavaštva u Australiji, a deo ove istorije su i neke činjenice koje nije trebalo uopšte objaviti“, ističe Alison.

Nekada zabranjivane, a sada prihvatljive knjige

Termin giftschrank potiče od kombinacije nemačkih reči za otrov i orman, i takve prostorije imaju dugu istoriju u Nemačkoj. Nakon pada Trećeg rajha posle Drugog svetskog rata, dobar deo književnosti toga vremena, uključujući i Hitlerov „Mein Kampf“, nije uništen, već je sačuvan u „giftšrankovima“. Čuvanje opasnih knjiga na skrivenim mestima znači da, sa promenama u društvu, materijal koji je nekada smatran opasnim može ponovo postati deo glavnog toka.

U biblioteci Novog Južnog Velsa trenutno nema knjiga koje su potpuno nedostupne javnosti, ali nije uvek bilo tako. Među ranije zabranjivanim knjigama nalaze se klasici poput „Ljubavnik Ledi Četerli“ D. H. Lorensa, „Plodovi gneva“ Džona Stajnbeka i „Doživljaji Haklberija Fina“ Marka Tvena. Australijski ne baš klasični roman pod naslovom Love Me Sailor takođe je bio na listi zabranjenih knjiga, nakon što je autor Robert Klouz optužen za opscenu klevetu, zbog čega je četrdesetih godina prošlog veka proveo tri meseca u zatvoru u Viktoriji. Roman govori o ženi koja na brodu sa muškom posadom plovi između Čilea i SAD, i sadrži sledeće rečenice:

„Ali nije imao vremena za ljubavisanje. Prvo je trebalo izbaviti brod iz bure. A onda će doći kod nje po nagradu – čak i ako treba da se sučeli sa ostalim zagorelim članovima posade, jednim po jednim!“

Ograničeni pristup: Porodične istorije, pornografija i magija

Uz izuzetak Kvinslenda, u većini australijskih država više nema knjiga koje su otvoreno zabranjene, ali i dalje postoje materijali sa ograničenim pristupom.

Knjige o eutanaziji obično su dostupne samo članovima biblioteke koji su stariji od 18 godina, a isto važi i za seksualno eksplicitne materijale – knjiga Puppetry of the Penis, jedan tekst o ruskim tetovažama i „Američki psiho“, na primer, spadaju u ovu kategoriju u Tasmaniji.

U Južnoj Australiji državna biblioteka čuva dokumente o čuvenoj firmi John Martin and Co iz Adelejda, koju je 1990-ih preuzeo Dejvid Džons i zabranio pristup dokumentima. Tu je i „zataškana“ kolekcija štampane pornografije iz sedamdesetih, koju je kupila državna biblioteka sa ciljem dokumentovanja onoga što je bilo dostupno u to vreme.

U nekoliko država nalaze se i kolekcije koje imaju veze sa starosedelačkom populacijom, kojima je pristup ograničen u skladu sa zahtevima lokalnih zajednica. Severna teritorija poseduje softver pomoću kojeg zajednice starosedelaca grade i uređuju sopstvene kolekcije preko interneta – čime same biraju kome će dozvoliti pristup kulturološki osetljivom materijalu.

Državna biblioteka u Viktoriji sadrži kolekciju magičnih trikova, kojoj se može pristupiti isključivo na zahtev i nije dozvoljeno izlagati je javno. Kolekcija sadrži hiljade knjiga, časopisa, fotografija i postera, kao i detaljne podatke o stotinama mađioničara. Dominik Danstan kaže da neko koga zanimaju, recimo, Hudinijevi trikovi, može da ih nađe, ali to neće biti lako.

„Moraćete malo duže da tražite, potrebno je da to zaista želite, jer materijal nije za obične radoznalce“, kaže on.

Ako vam se ne posreći u Viktoriji, biblioteka u Novom Južnom Velsu takođe sadrži kolekciju sa ograničenim pristupom u kojoj se nalaze razni magijski rekviziti.

Autori: Ešlin Makgi i Loreta Florens
Izvor: abc.net.au
Prevod: Borivoje Dožudić