Omiljene knjige poznatih ličnosti

Ljudi se često ugledaju na poznate ličnosti. Usvajaju njihove stavove, oblače se poput njih, slušaju njihove savete. Kompanije su to odavno prepoznale i koriste taj recept tako što decenijama sponzorišu određenu osobu kako bi promovisala njihov brend što, najčešće, dovodi do uspeha. Uticaj poznatih na mnoge sfere života danas je veliki, pa tako ni književnost nije izuzetak.



Postoji nekoliko književnih klubova koje vode poznate osobe, pre svega žene. Trenutno su među mladima aktuelni klubovi dve glumice istog imena - Ema Votson (poznate po ulozi Hermione u serijalu o Hariju Poteru) i Ema Roberts (ćerke glumca Erika Robertsa, brata mnogo poznatije Džulije Roberts). Najveći i najuticajniji ovakav klub vodi jedna od najbogatijih žena sveta, Opra Vinfri, čije su preporuke prodale mnoge naslove. Riz Viterspun je otišla i korak dalje – zahvaljujući čitalačkom klubu koji je veoma brzo postao popularan, shvatila je da ako joj Holivud već ne nudi uloge kakve bi želela da glumi, postoji način da ih sama stvori: adaptacijom knjiga koje su joj se dopale. Tako su sa stranica knjige na filmsko platno prenete „Divljina“ i najuspešnija mini serija prethodne godine „Nevine laži“, kao i najunosniji projekat u kome je učestvovala kao producent, „Iščezla“ po romanu Džilijen Flin.

Na našim prostorima nema književnih klubova poznatih ličnosti, a veoma retko nekoj zvezdi bude postavljeno pitanje o omiljenim knjigama. S druge strane, internet je prepun intervjua sa svetski poznatim glumcima, muzičarima, sportistima, političarima i drugim ličnostima u kojima nam otkrivaju šta vole da čitaju. Zavirimo u biblioteke nekih od ljudi koje svakodnevno srećemo na malim ekranima i možda na njihovim policama pronađemo sledeću knjigu koju ćemo pročitati. Spomenućemo samo one koje su prevedene na naš jezik i do kojih možemo doći.

Krenimo od pomenute Eme Votson koja naglašava da su joj omiljene knjige one za koje je vežu posebna sećanja – „VDDž – Veliki dobroćudni džin“ i „Mali princ“ – i uvek kada im se vrati, one je „vode u neko drugo vreme, na neko drugo mesto“. Na njenom veb-sajtu se može naći još mnogo knjiga koje smatra sjajnim i preporučuje drugima, a među njima su i „Ostaci dana“ prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade Kazua Išigura, „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija i „Lovac u žitu“. Mnoge poznate ličnosti navode da im je Selindžer omiljeni pisac, pa je tako jedna od trenutno najpoznatijih glumica sveta Dženifer Lorens, pričajući o njegovim romanima od kojih joj je omiljeni „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, izjavila: „Verujem da u istoriji američke književnosti nisu postojali ovakvi likovi.“

Američki klasici su čest izbor tamošnjih glumaca za omiljenu knjigu pa se na ovakvim listama često nalaze „Na putu“ (Džoni Dep je, između ostalih, navodi kao svoju omiljenu), „Veliki Getsbi“ (osim Amerikanaca, voli je i jedan Velšanin – ser Entoni Hopkins) i „Ubiti pticu rugalicu“ (npr. Alek Boldvin). Met Dejmon navodi „Narodnu istoriju SAD-a“ Hauarda Zina, Mel Gibson „1984“, Natali Portman je izabrala „Atlas oblaka“ Dejvida Mičela (i, naravno, „Dnevnik Ane Frank“), a Donald Glover „Neobičan događaj sa psom u noći“ i „Izuzetno glasno i neverovatno blizu“ koja je među omiljenim knjigama čuvene voditeljke Elen Dedženeres, kao i njenog ozbiljnijeg kolege Andersona Kupera koji je pomenuo uz „Alijenistu“ Kejleba Kara.

Fanovi serijala „Svet leda i vatre“ zamerali su glumcima serije „Igra prestola“ to što većina nije pročitala knjige pre upuštanja u jedan od najuspešnijih projekata ikada. Kada su Kita Heringtona, poznatijeg kao Džon Snežni, ko mu je omiljeni književni lik, rekao je: „Omiljena knjiga mi je '1984' Džordža Orvela tako da pretpostavljam da je to Vinston Smit.“ Njegova partnerka, Emilija Klark, koju volimo u ulozi Deneris Targerijan, smatra da bi svi trebalo da pročitaju „Svu svetlost koju ne vidimo“ Entonija Dora: „Ovo je jedna od najlepših ljubavnih priča koje sam ikad pročitala. Ne mislite da je reč o ljubavnoj priči, ali ona to tako jeste.“ Piter Dinklidž, koga gledamo kao Tiriona Lanistera, izabrao je već pomenuti klasik Harper Li: „Imam posebno mesto u srcu za Atikusa Finča.“

Nekadašnji Bond, Džejms Bond, Pirs Brosnan izdvojio je kao omiljeni roman Stajnbekove „Plodove gneva“, dok aktuelni Bond, Džejms Bond, Denijel Kreg najviše uživa u trilogiji Filipa Pulmana „Njegovo mračno tkanje“. Još jedna Stajnbekova knjiga našla se na nečijoj listi omiljenih. Erik MekKormak, Vil iz serije „Vil i Grejs“, na Tviteru je objavio da mu je omiljena „O miševima i ljudima“, dok je na isti način njegova partnerka Grejs, Debra Mesing, navela „Boga malih stvari“ Arundati Roj i javno se radovala objavljivanju dobitnika Pulicerove nagrade 2015. godine i pozvala sve da pohitaju po svoj primerak: „Moja omiljena knjiga je upravo osvojila Pulicera! SVA SVETLOST KOJU NE VIDIMO! Trčite, ne hodajte!“

Da ne ostanemo samo na glumcima kojima je ovo pitanje najčešće postavljano, pomenimo i druge profesije. Najneustrašiviji preduzetnik Silicijumske doline, Južnoafrikanac Ilon Mask, više puta je pominjao svoju opsesiju prema knjigama iz domena fantastike. Kao omiljene i veoma uticajne na njegovo detinjstvo naveo je „Autostoperski vodič kroz galaksiju“, „Gospodara prstenova“ i trilogiju „Zadužbina“ Isaka Asimova. Pored njih, voli da čita i biografije velikih ljudi, posebno naučnika, a omiljena mu je, gle čuda, Teslina. Osnivač Fejsbuka, Mark Zakerberg, iako je pokrenuo izazov čitanja dobrih knjiga i podelio nekoliko koje je u sklopu toga pročitao, nikada nije direktno odgovorao na pitanje o omiljenoj, ali na svom profilu ima obeleženu samo jednu – „Enderovu igru“ Orsona Skota Karda. Druga pretpostavka dolazi sa poslovnih sastanaka na kojima je nekoliko puta citirao stihove iz Vergilijeve „Eneide“. Njegova koleginica iz kompanije, Šeril Sendberg, među omiljenim knjigama navela je „Opkladu veka“ Majkla Luisa, posebno hvaleći sposobnost pisca da sa takvom lakoćom govori o toliko složenoj temi.

Angela Merkel, Hilari Klinton i Vladimir Putin teško da imaju mnogo sličnosti, ali u književnosti imaju jednu zajedničku tačku – Dostojevskog. Merkelova, pored Biblije i „Fausta“, navodi „Braću Karamazove“ na listi svojih omiljenih dela, a posebno mesto na njoj zauzima biografija Marije Kiri, njene heroine iz detinjstva. Za Klintonovu je „Zločin i kazna“ najbolja knjiga ikada napisana, a osim nje, često se vraća i pričama nobelovke Alis Manro. Vladimir Putin je, očekivano, naveo ruske klasike – Tolstoja i oba pomenuta remek-dela Dostojevskog. Pored njih, na listu je uvrstio i „Za kim zvona zvone“ Ernesta Hemingveja.

Bivši američki predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel uvek navode „Solomonovu pesmu“ Toni Morison kao knjigu koju svako treba da pročita. Tokom svoja dva mandata, Obama je u više navrata preporučivao knjige koje bi trebalo pročitati, a među njima se nalaze najrazličitiji naslovi – od Gandijeve biografije do serijala o Hariju Poteru. Postoji zanimljivost koja povezuje mladog čarobnjaka i Obaminog naslednika, sadašnjeg predsednika SAD – Dajana Mek, sa univerziteta u Pensilvaniji, sprovela je istraživanje na uzorku od hiljadu Amerikanaca koje je nazvala „Harry Potter and Deadly Donald“ („Hari Poter i Donald smrti“). Rezultati istraživanja su pokazali da što su ispitanici više knjiga iz serijala pročitali, to su manje podržavali Donalda Trampa. Pre nego je izabran za predsednika, Tramp je navodio „Moć pozitivnog mišljenja“ Džozefa Marfija kao svoju omiljenu knjigu. Sada kaže da nema vremena da čita, verovatno jer je knjige zamenio Tviterom.

Njihov kolega i „rok zvezda“ svetske političke scene Džastin Trudo, kanadski premijer, na pitanje o omiljenim knjigama odgovorio je navodeći Stivena Kinga i Nila Stivensona kao pisce čije sve naslove rado čita, a jedino je posebno istakao roman „Prvi igrač na potezu“ Teda Vilijamsa čija nam filmska adaptacija uskoro stiže u bioskope.

Nema mnogo podataka o tome šta sportisti vole da čitaju osim biografija drugih sportista i knjiga koje motivišu na uspeh. U Britaniji većina fudbalera navodi trilere Dena Brauna i pomenuti serijal o Hariju Poteru, od Vejna Runija do Bena Dejvisa. Gardijan je uoči jednog Vimbldona sproveo istraživanje među teniserima i ispostavilo se da je malo onih koji ozbiljno čitaju. Endi Mari, Sten Vavrinka i, iznenađujuće, Rodžer Federer su odgovorili da uopšte ne čitaju, Rafael Nadal je naveo „Grad“ Izabel Aljende i „Dečaka u prugastoj pidžami“ dok je Novak Đoković oduvek navodio da voli Andrića, posebno roman „Na Drini ćuprija“, ali je podelio i oduševljenje serijalom „Igre gladi“. Njihove koleginice su se pokazale kao ažurnije čitateljke, ali su navodile uglavnom tinejdž fantastiku (posebno „Sumrak“ sagu). Ana Ivanović, koja se nažalost povukla iz belog sporta, često deli sa fanovima utiske o knjigama, a na njenoj listi je mnogo knjiga – od „Alhemičara“ preko „Lovca na zmajeve“ do romana Rani Manike. Dvoje tenisera koji važe za „najnačitanije“ su Nemica Andrea Petković i Letonac Ernest Gulbis. Andrea je uživa u filozofiji, posebno u delima Ničea, Sartra, Getea, Kamija i Volisa. Gulbis, koji tečno govori tri jezika, čitao je Dostojevskog na izvornom ruskom, a pored klasika naveo je dva savremena autora kao omiljene – Harukija Murakamija i Viktora Peljevina.

Poseban članak bi mogao biti napisan o odnosu muzičara i knjiga, kao i romanima koji su uticali na stvaranje određenih pesama – poput „The Ghost of Tom Joad“ Brusa Springstina koja je, kako sam naziv kaže, inspirisana junakom Stajnbekovog romana „Plodovi gneva“. Robi Vilijams je veliki fan fantastike i video igrica, a smatra Asimovovu „Zadužbinu“ jednim od najvećih dela ikada. Kao mali je voleo serijal o Narniji i sada ga naglas čita svoj kćerci Zeldi, posebno „Lav, veštica i ormar“ za koji kaže da im je omiljeni. Njegova koleginica iz Australije sa kojom je snimio duet „Kids“, Kajli Minog, u intervjuu za Gardijan otkrila je da joj je omiljena knjiga „Besmrtnost“ Milana Kundere. Madona je neko ko vrlo često preporučuje dobre knjige fanovima, a poznato je da je hvalila „Avanture nevaljale devojčice“ Vargasa Ljose pre nego što je autor dobio Nobelovu nagradu za književnost. Na njenoj listi omiljenih su još i „Mali princ“, „Mandolina kapetana Korelija“, „Vremeplovčeva žena“ i „Alhemičar“.

Ipak najveću listu preporuka iza sebe je ostavio jedan od najvažnijih muzičara svih vremena Dejvid Bouvi. Lista od 100 naslova koje bi svako trebalo da pročita uključuje najrazličitija dela - od „Ilijade“ do „Berlin Aleksanderplaca“, a u celosti je možete pronaći ovde.
 
Autor: Dragan Matković