Veče posvećeno nedavno preminulom izraelskom piscu Amosu Ozu održano je 2. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije. Program je otvorila tribina na kojoj su o Ozovom stvaralaštvu govorili književnici Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David. Moderatorka je bila Milena Đurđijević. Nakon zvaničnog programa i koktela prikazan je izraelski dokumentrani film o Amosu Ozu „Priroda snova“.
Oz je rođen 1939. godine u Jerusalimu, gde je studirao filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu. Ostaće upamćen kao jedan od najvećih izraelskih pisaca i intelektualaca savremenog doba, koji je svoj život posvetio književnosti, ali i zagovaranju mira na Bliskom istoku i stalnom promišljanju izraelsko-palestinskih odnosa. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada. Izdavačka kuća Laguna je u prevodu na srpski jezik objavila četiri njegova prozna dela: „Crna kutija“, „Moj Mihael“, „Juda“ i „Priča o ljubavi i tami“. Njegove knjige prevedene su na četrdeset dva jezika. Preminuo je 28. decembra 2018. u 79 godini. Mnogi smatraju da mu je nepravedno uskraćena Nobelova nagrada za književnost.
Dokumetarni film „Priroda snova“ iz 2009. godine, u režiji Jonatana i Maše Cur, prati Oza tokom dve godine njegovog života, druženja sa čitaocima u Izraelu i širom sveta i rada na promovisanju ideje o dvodržavnom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta. Tokom filma Oz se sreće sa kolegama, piscima Salmanom Ruždijem, Polom Osterom i Nadin Goldimer, nudi savete tadašnjem izraelskom predsedniku Šimonu Peresu i razgovara sa palestinskim intelektualcem Sarijem Nusejbom. Film se osvrće i na roman „Priča o ljubavi i tami“, dirljivo putovanje kroz Ozovo detinjstvo i istoriju države Izrael.
Na početku se prisutnima obratila ambasadorka Izraela u Srbiji, Nj. e. Alona Fišer Kam. Ona je rekla da za Amosa Oza pisanje nije bilo samo profesija ili pasija, ono je bilo ceo njegov život. „Od svojih čitalaca je očekivao da budu aktivni. Govorio je da im on zapravo daje note, na koje bi oni trebalo da komponuju muziku. Biografija Amosa Oza je biografija Izraela, što se vidi u njegovom najpoznatijem delu ’Priče o ljubavi i tami’“.
Književnica Vida Ognjenović svrstava Oza među deset najvećih pisaca na svetu. „Kao strastveni čitalac njegovih dela, mogla bih ispisati stranice i stranice o njemu. Podjednako majstor u svim proznim žanrovima, on je pisac koji se odupreo svakoj pomodnoj prečici do čitaoca. U svom postupku činjenicama daje punu važnost, da bi bile vidljive, jasne i odgovorne. Ponekad mi se ipak čini da se mnogo šire i detaljnije analizira njegovo životno iskustvo koje se iščitava iz njegovog dela. Autobiografski pristup u njegovoj prozi s pravom se najviše vezuje za roman ’Priča o ljubavi i tami’, no moje je mišljenje da je roman ’Juda’ takođe književni životopis svoje vrste. Dok je u ranijem romanu opisivao svoj život, u ovom je na vrhunski način prikazao jednu razuđenu mapu svojih ideja, zamisli, zaključaka i dokaza, izvedenih kako na osnovu sopstvenog životnog iskustva tako i iz istorijskih i mitskih primera. Amos Oz mi je učitelj i uzor, i svaki njegov poštovalac dragi istomišljenik“, završila je Ognjenović.
Ivan Ivanji bi voleo da je imao priliku da sretne Amosa Oza. „Iako je on bio deset godina mlađi od mene, činilo mi se da je iz neke druge generacije velikana, gde su Man ili Tolstoj. ’Priča o ljubavi i tami’ je prva njegova knjiga na koju sam naišao. Oz je poricao da je ona autobiografska, iako naravno da jeste, ali poručio je čitaocima da traže vezu između glavnog lika i njih samih. Kada je reč o njegovoj političkoj misli, zalagao se za civilizacije bez nacionalnih država, smatrao je da sukob Izraela i Palestine nije priča o dobru i zlu, nego o jednom pravu i drugom pravu i zalagao se za dve države. Ne znam da li se iko bavio delima Amosa Oza sa stanovišta psihoanalize, cela knjiga bi mogla da se napiše o njegovim ženskim likovima i odnosu sa majkom i njenom samoubistvu, koje je na njega ostavilo traga“, rekao je Ivanji.
Filip David smatra neverovatnim podatak da se Oz smatra vrhuncem proze na hebrejskom jeziku, a samo sto godina ranije, početkom veka, hebrejska književnost nije ni postojala. „Oz nam kroz svoja dela ostavlja poruku da je ponekad korisno biti nazvan izdajnikom. Ako radite dobro za sredinu i narod u kojem živite, to se preživi, ali morate biti pravedni. On je bez svake sumnje zadužio svetsku literaturu.“
Knjige Amosa Oza u prodaji su u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs kao i na sajtu www.laguna.rs.