Laguna - Bukmarker - Održana promocija romana Branka Rosića „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Održana promocija romana Branka Rosića „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“

Promocija novog romana Branka Rosića „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ održana je 12. februara u Jugoslovenskoj kinoteci. O romanu su govorili ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif, dramaturškinja Biljana Srbljanović, pisac Filip David i novinar Teofil Pančić, a promociju je vodila urednica knjige Jasmina Radojičić. Odlomke iz romana čitao je glumac Svetozar Cvetković.



Ukrštajući sudbine dva brata i sudbine njihovih porodica, Branko Rosić u svom novom romanu ispisuje dinamičnu i uzbudljivu priču o ljudima koji su skupo platili cenu slave. U svetu gde se uspeh meri brojem rasprodatih koncerata i neprestanim obaranjem rekorda gledanosti, sasvim običan život podjednako je i luksuz i propast.

Na početku se prisutnima obratio ambasador Velike Britanije Denis Kif, koji je rekao da mu je Branko Rosić bio predstavljen kao personifikacija moderne britanske kulture u Srbiji. „O tome sam već govorio na ceremoniji 2017. godine kada je Branko postao prvi državljanin Srbije koga je britanska kraljica Elizabeta II odlikovala za lični doprinos kulturnih veza između Srbije i Velike Britanije“, kazao je Kif i dodao da celokupna Rosićeva estetika, stvaralaštvo i profesionalnost predstavljaju most između Britanije i Srbije. „Takav je slučaj i sa njegovim novim romanom koji svoje junake vodi po pabovima Sohoa, feribotima i ostrvima... kroz urbanu kulturu Mančestera. Čitalac iz Britanije može da oseti dozu nostalgije u lavirintu referenci na bliske geografske lokacije ili omiljene brendove piva“, kazao je Klif i dodao da nas Branko Rosić podseća na to koliko zajedničkog imaju ljudi iz Britanije i Srbije.

Filip David je kazao da nije često imao priliku da govori na promociji knjige pred velikim brojem ljudi kao što je to bio slučaj u Jugoslovenskoj kinoteci. „Rosić je i novinar i muzičar. U mladosti je bio član izuzetno popularnog benda, a čini se da kvalitet njegovog pisanja proizilazi iz bavljenja novinarstvom. Rosić pripada grupi pisaca koji žestoko pišu o stvarnosti“, kazao je David i dodao: „Knjiga je inspirativna zato što pokreće mnogo tema za razgovor, a naročito kada govori o migrantima. Meni je bio zanimljiv i opis medijske scene, gde se mediji nalaze između korupcije, laži i demagogije. Branko Rosić u novom romanu verno piše o vremenu u kom živimo, obeleženom primitivizmom i prostaštvom“, rekao je Filip David.
 
Biljana Srbljanović je rekla da joj se veoma dopada knjiga Branka Rosića iz mnogo razloga. „Na veoma blag način, posebnim jezikom, on u svojoj novoj knjizi strovaljuje najgore istine o nama samima i trenutku u kojem živimo", kazala je Biljana Srbljanović. Prema njenim rečima, Rosić je tačno opisao mlade ljude, koji pripadaju generaciji njenih studenata. „Uz sve to, on je uspeo svojom prozom da se ni sa kim ne obračunava. Nema nijedne pogrešne, teške reči, osim kada govori o svojoj generaciji koja nije uspela da napravi makar jednu savremenu vrednost koja bi mogla da zameni ideološku liniju koja podrazumeva postere u dečjoj sobi: postere dinsaurusa, Harija Potera, pa preko Zvezde i Partizana sve do Putina i izmišljenog pokreta Čast“, kazala je Biljana Srbljanović i dodala da se knjiga čita kao scenario i da bi roman mogao da se pretoči u izuzetnu seriju.
 
Teofil Pančić je istakao da je Branko Rosić jedan od onih ljudi koji umeju da prepoznaju, kako je rekao, tu famoznu društvenu stvarnost o kojoj je i reč u romanu. „On dobro pamti i ono vreme, a pripada i deluje u sadašnjem vremenu. Ponekad mi se čini da se ponaša kao adolescent, a nekad i kao neko ko je ostvario sve u životu i karijeri. Roman sam pročitao sa punim zadovoljstvom, on ume da prepozna detalje, ali nije banalan, već autentičan“, rekao je Pančić i dodao da mu se naročito dopada beogradski deo romana.

Na kraju se prisutnima obratio i autor Branko Rosić koji je odgovorio na pitanje o kritičkom odnosu prema medijima. „Naravno, ja sam zaposlen u medijskoj kući i dobro poznajem taj svet. Da sam arheolog, verovatno bih pisao o nekom Indijani Džounsu iz Vrčina“, rekao je Rosić i napomenuo da mu je velika čast što tako pametni ljudi govore o njegovom romanu.

Nakon promocije nastupili su bend Medžik buš i Ana Stanić.

U narednoj nedelji u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazani britanski filmovi po izboru Branka Rosića.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.