Sreća je nenaplativa.
Osamnaesta tribina Laguninog književnog kluba održana je u petak, 5. avgusta u knjižari Delfi u SKC-u, a tema je bio minimalističan, nadrealan i veoma originalan roman „Račun“ švedskg pisca i glumca Jonasa Karlsona.
Na tribini su govorili Nikola Perišić, prevodilac, Dragan Jovićević, novinar i pisac, i Jovana Manić, novinarka.
Posao sa nepunim radnim vremenom u video-klubu, povremeno društvo nekolicine prijatelja i neambiciozna dnevna rutina koja se u najvećem broju slučajeva završava picom i gledanjem filma u jednosobnom stanu u Stokholmu. Tako izgleda život našeg junaka sve dok mu ne stigne misteriozni račun. Prema tom računu od njega se zahteva da plati astronomski iznos od 5,7 miliona kruna ili više od 600.000 evra. To je cena svega što je doživeo u životu, kao i za svu sreću koju je ikada upoznao. Ali kako su ovom čoveku, skromnom filmskom zaluđeniku kome treba tako malo da bude zadovoljan, a pritom nema velikih snova niti očekivanja, mogli da zaračunaju ovako mnogo? Da li je u pitanju prevara?
Dragan Jovićević je pre svega roman doživeo kao „jednu ljubavnu priču običnog čoveka koji može biti svako od nas, koji je imao problem sa računom, i žene koja je predstavnik vlasti. To je najliterarnija subverzija koju sam ja ikada video. Meni su inače interesantne te subverzije koje se vide u romanu, ali ispod površine, u čemu Skandinavci potpuno dominiraju u poslednje vreme“.
Mina Kebin, urednica u Laguni, dodala je iz publike da je najjači utisak na nju ostavilo to „da sreća ima ogromnu vrednost a ne košta ništa. Jer sreću nalazimo u svakom trenutku i nosimo je u sebi, i zato nema nikakvu materijalnu vrednost. Stoga svako na ovom svetu može da bude srećan čak iako je materijalno siromašan“.
Nikola Perišić je istakao da nije bilo pravih poteškoća prilikom prevoda ove knjige. „Možda je bilo komplikovano izboriti se sa jednostavnošću. Uopšte, mnogi švedski pisci pa tako i Jonas Karlson preferiraju jednostavnost u izrazu, što je vrlo drugačije od pisanja koje je kod nas uobičajeno. Trebalo je preneti taj utisak koji ostavlja švedski original na srpski jezik.“ Perišić je istakao da je pored ove priče o sreći, na njega snažan utisak ostavio element distopije. „Ona se naizgled događa u današnjem vremenu, a opet postojanje tog državnog organa, tajanstvenih vlasti koji ispostavljaju račun glavnom junaku, to pripada budućnosti a ne sadašnjosti. Sve to predstavljeno je na nepretenciozan i veseo način. A tu se pojavljuju i neke prilično jezive stvari. Pisac upozorava, može se reći, skreće pažnju na neke ozbiljne teme na jedan neobavezan način, što je možda i dobro.“
Jovana Manić je istakla da je najveći domet ove knjige poruka „da sreća nema cenu, a besmislenost života i traženje smisla u besmislu je ono što karakteriše našeg junaka. Otuda valjda i nema ime, i to je način na koji se sugeriše da smo to zapravo svi mi“.
Prvog petka u septembru, na devetnaestoj tribini Laguninog književnog kluba, biće reči o romanu „Praznik beznačajnosti“ Milana Kundere, koji će biti na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 2. septembra.
Do susreta!