Odrastanje među knjigama može da ima snažan i trajan uticaj na um

Novo istraživanje navodi da obimne kućne biblioteke mogu da imaju dugotrajan uticaj na ljudske sposobnosti u tri ključne oblasti. U ranijim istraživanjima se navodi da knjige mogu da unaprede moždane funkcije, smanje stres i učine nas empatičnijima. Džoana Sikora na australijskom Nacionalnom univerzitetu predvodi tim koji istražuje prednosti odrastanja u okruženju punom knjiga; ovo novo, obimno istraživanje nagoveštava da domovi sa bogatim bibliotekama mogu da obezbede deci sticanje veština koje će se zadržati i do zrelog doba.

Istraženi su podaci 160.000 ljudi iz 31 države među kojima su: Amerika, Kanada, Velika Britanija, Australija, Turska, Japan i Čile. Učesnici su popunili upitnike Programa za međunarodnu procenu sposobnosti, koji mere sposobnosti u tri kategorije: pismenost, računanje (upotreba matematičkih operacija u svakodnevnom životu) i informatičke tehnologije u komunikaciji (upotreba digitalnih tehnologija za komunikaciju sa drugim ljudima i za sakupljanje i obradu informacija).

Od učesnika starosti od 25 do 65 godina tražilo se da procene koliko je knjiga bilo u njihovoj kući kada su imali 16 godina. Istraživače je zanimalo ovo pitanje jer fond kućne biblioteke može biti dobar pokazatelj nečega što oni nazivaju „socijalizacija zasnovana na knjigama“. Učesnicima su bili ponuđeni odgovori „10 knjiga ili manje“ do „500 i više“.

Ankete sprovedene između 2011. i 2015. godine pokazale su da je prosečan broj knjiga u domovima učesnika bio 115, ali se taj broj veoma razlikovao od države do države. Primera radi, prosečna biblioteka u Norveškoj brojala je 212 knjiga, a u Turskoj 27. Uopšteno, međutim, izgleda da je veći broj knjiga u domu povezan sa boljim sposobnostima u oblastima koje anketa ispituje.

Učinak je bio najzapaženiji u oblasti pismenosti. Odrastanje sa malim brojem knjiga u domu rezultiralo je ispotprosečnim nivoom pismenosti. 80 knjiga podizalo je nivo do proseka, a nivo pismenosti je nastavio da se poboljšava do brojke od 350 knjiga, nakon koje se stopa pismenosti izjednačavala. Istraživači su slične rezultate primetili kod računanja; učinak nije bio toliko naglašen u testovima iz informatike, ali su se sposobnosti ipak poboljšavale u slučaju većeg broja knjiga u domu.

I kakav je zaključak novog istraživanja? Uporedimo, na primer, ljude koji su odrasli sa ponekom knjigom u domu, ali su stekli fakultetsku diplomu, sa ljudima koji su odrasli sa velikom kućnom bibliotekom, ali su se školovali samo devet godina. Istraživanje je pokazalo da su im nivoi pismenosti prosečni. „Što se pismenosti tiče, čitanje u doba adolescencije daje dosta prednosti u obrazovanju“, pišu istraživači.

Potrebno je još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto okruženje sa knjigama u detinjstvu pruža korisne veštine u kasnijem životu. Ovo istraživanje pruža još dokaza koji sugerišu da čitanje ima snažan uticaj na um. Dakle, kućna biblioteka može biti važna jer, kako istraživači navode: „Deca oponašaju roditelje koji čitaju“.

Autor: Bridžit Kac
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Đorđe Radusin