Odakle početi sa knjigama Nila Gejmena?

Nil Gejmen sasvim sigurno ne spada u one književne stvaraoce koji se plaše da u svojim pričama i romanima zavire u najmračnije kutke sveta i ljudske duše u potrazi za svetlošću.

Iako je na početku karijere stekao zavidnu reputaciju kao autor mračne fantastike, Gejmenovo stvaralaštvo se danas više ne može svrstati u neki konkretan žanr. U svojim delima se često vraća istoj temi: prošlost nikada ne umire, ma koliko stara bila. Jednom prilikom je izjavio: „Mitovi i legende nikada ne gube moć. Možete da ih zakopate i zaboravite, ali oni su kao nagazne mine.“

Broj naslova je u njegovoj bibliografiji, u najmanju ruku, zastrašujući. Gejmen se još u detinjstvu zaljubio u književnost, a posle srednje škole je odlučio da preskoči koledž i odmah počne profesionalno da se bavi pisanjem, što uspešno čini već punih četrdeset godina. U međuvremenu je napisao gomilu biografija, stripova, grafičkih romana, scenarija, romana i eseja. Njegove knjige za mlađe čitaoce – slikovnice, knjige za starije osnovce i srednjoškolce – mogle bi da napune zaseban vodič, tako da ćemo se u ovom držati samo onih koje je namenio odraslima. (Ako u knjižari ipak zalutate u odeljak sa literaturom za decu, preporučujemo da obavezno počnete od „Koraline“ i „Knjige o groblju“.)

„Ono što čitamo kao odrasli treba čitati bez ikakvih upozorenja ili opomena, izuzev možda onog ,ulazite na sopstveni rizik‘“, napisao je Gejmen u zbirci priča „Upozorenje o sadržaju“. „Moramo sami da otkrijemo šta je fikcija, šta ona znači baš nama, to iskustvo koje neće biti ni nalik ničijem tuđem poimanju priče.“

Imajući to u vidu, nudimo vam kratki pregled najzanimljivijih stanica na putovanju kroz dosadašnji opus ovog pisca.

Odakle da počnu oni koji do sada nisu čitali njegove knjige?

Počnite od „Američkih bogova“ (2001). Knjiga je objavljena iste godine kada smo bili svedoci poslednjeg ropca berzanskog „dot-kom buma“ i kada se pojavio prvi ajpod – u trenutku kada je potrošačka tehnologija počela da osvaja mejnstrim. Gejmen smešta radnju romana u svet u kome autoritet starih bogova (onih koje su doseljenici doneli sa sobom iz svojih postojbina) dovode u pitanje nova božanstva tehnologije, medija i ostalih modernih pojava. Junak priče je Senka Mun, povučeni bivši robijaš koji se zapošljava kao telohranitelj zagonetnog poslodavca. Među živopisnim sporednim likovima je i Senkina pokojna bivša žena, koju je slučajno oživeo bacivši zlatni novčić jednog prgavog irskog vilenjaka u njen grob.

Roman predstavlja sjajan omaž mnogim dobro poznatim elementima amerikane, a napisan je iz ugla modernog imigranta, samo nekoliko godina nakon Gejmenovog preseljenja iz Engleske u Mineapolis. Ako vam se sviđa način na koji ovde piše o bogovima, pročitajte i „Anansijeve momke“ (2005) i „Nordijsku mitologiju“ (2017).

A ako tražim nešto što će stimulisati moja čitalačka čula?

„Odrasli slede staze. Deca istražuju. Odraslima ne smeta da stotinu, ili hiljadu puta idu istim putem; možda odraslima prosto nikada ne padne na pamet da skrenu sa staze, da se šunjaju ispod rododendrona, da pronađu rupe u ogradi“, kaže narator „Okeana na kraju puteljka“ (2013). Otkrivanje novih i neočekivanih prostora je gorivo koje pokreće ovu nadrealnu fantaziju – kao i suočavanje sa duboko usađenim uspomenama na putu odrastanja. Knjiga je jedan od Gejmenovih najkraćih romana za odrasle i može se pročitati u jednom dahu ako vas niko ne uznemirava. U samom romanu, međutim, postoji nekoliko detalja koje će vas verovatno uznemiriti (odbacivanje od roditelja, vršnjačko nasilje, zlobna kućna pomoćnica, iritantni crvi), ali sve to je vešto utkano u neodoljivu priču o usamljenom dečaku koji se sprijateljuje sa devojčicom iz komšiluka u trenutku kada zle sile pokušavaju da prodru u njihov svet.

Ništa zastrašujuće, molim vas!

Ako ne volite strašne priče, možda će vas privući Gejmenove „obrade“ starih priča, mitova i legendi. Uzmimo za primer „Zvezdanu prašinu“ (1999), koja je pre nego što je postala roman, postojala u formi stripa i ilustrovane knjige, nastale u saradnji sa poznatim ilustratorom Čarlsom Vesom.

Smeštena u sredinu 19. veka, ova uzbudljiva priča budi asocijacije na „Princezu nevestu“ Vilijama Goldmana, pozajmljujući pritom pojedine elemente iz engleskog seoskog folklora. Radnja se odvija u selu Zid, koje se nalazi na granici između sveta ljudi i vilinskog carstva. Glavni junak je zaljubljeni mladić Tristan Trn, koji se zaklinje da će doneti palu zvezdu kako bi osvojio srce svoje voljene. Kao što je slučaj sa većinom pohoda u nepoznate krajeve, protagonista se usput suočava sa raznim izazovima, ali u poređenju sa nekim drugim Gejmenovim knjigama, „Zvezdana prašina“ je vedra i lagana avantura.

Predložite mi nešto epsko... nešto što će me oboriti s nogu!

Onima koji vole fantastiku i horor od srca preporučujemo 75 nastavaka stripa „Sendmen“. Gejmen je od 1989. do 1996. sarađivao sa izdavačkom kućom DC Comics i uložio svoj zavidni književni talenat u oživljavanje Sna (ili Morfeja), pomalo zaboravljenog junaka DC univerzuma. Reč je o melanholičnom, pomalo indiferentnom božanstvu, koje vlada dremljivim kraljevstvom fantazija i strahova.

San je član porodice Svevremenih, grupe antropomorfnih personifikacija koju pored njega sačinjavaju Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sumanutost i Sunovrat. Serijal „Sendmen“ je na momente veoma mračan, ali ga britki dijalozi i inteligentno osmišljeni zapleti čine više nego vrednim čitanja.

Imate li nešto za one koji vole nevaljale demone i viceve o audio-kasetama?

„Dobra predskazanja: Lepa i tačna proročanstva Agnes Nater, veštice“ (1990) Gejmenov je prvi i verovatno najduhovitiji roman. Napisao ga je sa Terijem Pračetom, tvorcem popularnog serijala Disksvet. Knjiga opisuje šta se dešava kada zabuna oko rođenja bebe Antihrista unese pometnju u dobro isplanirani scenario Armagedona. Glavni junaci su Azirafal, anđeo i povremeno trgovac retkim knjigama, i gizdavi demon Krouli, opisan kao „anđeo koji nije toliko pao koliko odskitao do Dole“. Njih dvojica su kroz milenijume postali dobri prijatelji i veoma malo pažnje poklanjaju neprestanoj borbi između dobra i zla. Knjiga predstavlja svojevrsni spoj montipajtonovskog humora i filma „Predskazanje“, a upotpunjena je beskrajno duhovitim fusnotama. „Dobra predskazanja“ su sjajan izbor za one koji traže utočište od haotične svakodnevice.

A nešto za ljubitelje urbane fantastike?

Mnoge Gejmenove knjige su adaptirane za pozornicu, film i televiziju, ali „Nikadođija“ (1996) je svoj život počela kao televizijski scenario, koji je prerastao u roman kada je Gejmen shvatio da mu ograničenja televizijske produkcije neće dozvoliti da ispriča priču koju je zamislio.

Pomalo smušeni Škot Ričard se seli u prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva i tamo otkriva da ispod grada postoji paralelni svet zvani London Ispod. Njegovi stanovnici su ljudi koje je istorija zaboravila, beskućnici i oni koji su „propali kroz pukotine u svetu“. Ričardove avanture sa devojkom po imenu Dor u Londonu Ispod izgledaju kao nešto što bi nastalo kada bi se mračnija i napetija „Alisa u Zemlji čuda“ ukrstila sa mapom londonske podzemne železnice.

Nadamo se da će vam ovaj kratki vodič pomoći da pronađete knjigu u kojoj ćete uživati.

Autor: Dž. D. Birsdorfer
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Kimberly Butler