Laguna - Bukmarker - Od Andrića i Čea Gevare do Tonija Parsonsa i Handkea - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Od Andrića i Čea Gevare do Tonija Parsonsa i Handkea

Zanimljivosti nije manjkalo na jednom od najznačajnijih književnih događaja u Evropi još od kada je Sajam knjiga prvi put otvoren 1956. u Zagrebu.



„Usled privrednih i finansijskih teškoća javljaju se na pojedinim mestima zastoji i poremećaji koji ometaju rad na izdavanju kvalitetne knjige i njenom širenju u što veći krug čitalaca.“ Ova misao zvuči kao ustaljeni vapaj izdavača u Srbiji. Međutim, te reči je izgovorio Ivo Andrić 1970. godine, otvarajući Beogradski sajam knjiga.

Prebrodivši brojne teškoće za prethodnih bezmalo sedam decenija, ova manifestacija se svrstala među najznačajnije sajamske književne događaje u Evropi i šire.

A zanimljivosti nisu manjkale još od prvog „beogradskog“ sajma knjiga, održanog u – Zagrebu. Bilo je to u jesen 1956. godine. Najavljen kao Jugoslovenski sajam knjiga, organizovan je na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita. Predstavljeno je oko 12.000 knjiga izdavača iz zemlje i sveta, a događaju su prisustvovali najznačajniji književnici tadašnje države, poput Miroslava Krleže i Ive Andrića. Tom prilikom Andrić je dobio Povelju za životno delo, novoustanovljeno priznanje Saveza književnika Jugoslavije, a o književnom radu budućeg nobelovca je nadahnuto govorio Eli Finci. Istorijski izvori beleže da je Andrić Finciju, nakon obraćanja, u prolazu stegao ruku i kazao: „Da ste još malo produžili, i ja bih sam poverovao u ono što ste govorili.“

Tek naredne, 1957. godine, u Beogradu je dovršen moderni sajamski kompleks i manifestacija se trajno seli u glavni grad. Na drugom Sajmu knjiga, u Hali 3 Beogradskog sajma, predstavilo se oko 60 domaćih i 36 stranih izlagača iz 16 država Evrope, Amerike i Azije. Tada je dogovoreno da se svake godine štampa katalog i da manifestacija traje šest dana (s vremenom će se uglavnom produžavati za još dan ili dva) i da se održava krajem oktobra. Drugi jugoslovenski Sajam knjiga je otvorio Rodoljub Čolaković, tadašnji potpredsednik Saveznog izvršnog veća.

Prema pojedinim izvorima, poput publikacije „Šezdeset godina Sajma knjiga u pisanim medijima“ dr Irine Milutinović, do sredine šezdesetih je neprestano rastao broj poseta, izlagača i stranih gostiju na ovoj manifestaciji. Među njima je bio i Če Gevara, ovekovečen na čuvenoj fotografiji iz 1959. na kojoj šeta između štandova. O širem društvenom ugledu koji je Sajam knjiga uživao svedoči to što su „Jugoslovenske železnice“ u periodu njegovog trajanja davale popust na vozne karte do Beograda. Sigurno je i to doprinelo porastu broja posetilaca sa desetak hiljada, koliko ih je bilo 1956. u Zagrebu, do 150.000 iz 1961. godine. (Poređenja radi, sajamske štandove je 2018. posetilo 195.000 ljudi.) Te iste 1961. Andrić, čiji je život neraskidivo povezan s ovom manifestacijom, dobio je Nobelovu nagradu za književnost, pa je publika satima čekala u redu na posvetu ovog autora na štandovima. Inače, najviše se čitala beletristika, ali i poezija i esejistika, dok je tražnja vladala i za evropskim romanima, udžbenicima za učenje stranih jezika, a na sajmu su prodavane i gramofonske ploče.

Posle prve decenije dolazi do krize izdavaštva o kojoj je govoreno i na otvaranju 1970. godine. Prodavana su pretežno starija izdanja, a prateća dešavanja uglavnom poprimaju više politički, a manje književni značaj. Prateće sajamske izložbe su posvećivane stogodišnjici rođenja Lenjina, Marksu, Komunističkoj partiji Jugoslavije, zasedanjima Avnoja... Ipak, sedamdesetih i osamdesetih dolazi do delimičnog oporavka i Sajam knjiga ponovo stiče ozbiljan međunarodni ugled. Tada, međutim, izbijaju i pojedini skandali, pa se tako 1984. godine grafički dizajner Dobrilo Nikolić odrekao nagrade za dizajn monografije o Olji Ivanjicki jer u žiriju nije bilo dizajnera. Takođe, izdavači su više puta ukazivali na velike razmere krize u izdavaštvu, uzalud pozivajući državu da pomogne. Iranski izdavači su 1989. napustili Sajam knjiga u znak protesta zbog objavljivanja „Satanskih stihova“ Salmana Ruždija.

Godinu dana ranije prestala je ustaljena praksa da Sajam knjiga otvaraju predstavnici političke vlasti (s izuzetkom Ive Andrića 1970) i pozdravna reč je data književnicima. Te godine manifestaciju je otvorila Desanka Maksimović, koja je kazala: „Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna. Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte.“ Među onima koji su od tada do danas otvarali manifestaciju su i Svetlana Velmar-Janković, Vida Ognjenović, David Albahari, Milovan Danojlić, Ljubomir Simović, Goran Petrović, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Svetislav Basara, Emir Kusturica, Dragan Velikić...

A onda su došle devedesete. U okolnostima sankcija, inflacije i oskudice broj „školjki bisera ljudske misli“ na štandovima se sveo mahom na knjige izdavača iz SRJ, uz slabu prodaju i znatno manji broj poseta. Nešto bolje je bilo od 1996, nakon ukidanja embarga, kada ponovo u većoj meri stižu i strani izlagači. Manifestacija se nekako održala, da bi posle 2000. godine organizaciono iz domena udruženja izdavača prešla pod okrilje skupštine grada. Čini se da je tad započeto i ozdravljenje Sajma knjiga, na kojem će svake godine, po pravilu, gostovati bar jedan savremeni svetski poznati književnik. Između ostalih, beogradskoj publici su se u tom svojstvu predstavili Alan Rob-Grije, Erika Džong, Nacuki Ikezava, Klaudio Magris, Ljudmila Ulicka, Čarls Simić, Elizabet Abot, Toni Parsons, Peter Handke, Patrik Beson, Osa Lind, Tanasis Valtinos, Fler Jegi, Giš Džen, Naim Katan, Geir Polen i mnogi drugi.

Autor: Dimitrije Bukvić
Izvor: Politika



Podelite na društvenim mrežama:

proslavimo zajedno rođendan delfi knjižare borislav pekić u knezu  laguna knjige Proslavimo zajedno rođendan Delfi knjižare „Borislav Pekić“ u Knezu!
02.12.2021.
Delfi knjižara „Borislav Pekić“ nalazi se u samom srcu prestonice, u Knez Mihailovoj 48, i dobro je poznato i omiljeno mesto svih ljubitelja književnosti koji u njoj pronalaze najveći izbor domaćih i ...
više
znate li gde je nokturnija  laguna knjige Znate li gde je Nokturnija?
02.12.2021.
Znate li gde je Nokturnija? Grad u kraljevstvu tame? Tako daleko u zemlji Nokturniji živi Amelija Zubić. U njenoj domovini sve je grozomorno. Ona je vampirica. Njen ljubimac je bundeva Ludaja. Obožava...
više
junakinje koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima laguna knjige Junakinje koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima
02.12.2021.
Raskošan i dirljiv roman „Kupina i divlja ruža“ Sonje Velton veoma vešto čitaoce uvodi u osamnaestovekovno okruženje tkača svile u Engleskoj. Ester Torel, žena hugenotskog tkača svile, uverena je d...
više
knjige u trci za najčudniji naslov godine laguna knjige Knjige u trci za najčudniji naslov godine
02.12.2021.
U konkurenciji za ovogodišnju nagradu Diagram nalaze se, između ostalih, naslovi Curves for the Mathematically Curious (Obline za znatiželjne ljubitelje matematike), The Life Cycle of Russian Things: ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.