Laguna - Bukmarker - O srpskim zemljama dvesta godina pre Nemanjića na promociji romana Biljane Gojković - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

O srpskim zemljama dvesta godina pre Nemanjića na promociji romana Biljane Gojković

U knjižari Delfi SKC održana je promocija istorijskog romana „Preobraćenik“ autorke Biljane Gojković. To je treći deo serijala o srpskim zemljama u X veku, pa je na promociji bilo reči i o prvom i drugom delu – knjigama „Veliki knez“ i „Kletvenik“, jer se tako stiče kompletan utisak o Biljaninom delu, koje je zamišljeno kao sedmoknjižje.



O knjizi su, pored autorke, govorili urednica Dubravka Dragović Šehović i pisac Vladimir Đurđić, a duh srpskih zemalja iz X veka uneli su članovi viteškog udruženja „Vučji čopor“, obučeni u odežde iz tog perioda, sa mačevima i štitovima, na kojima se nalazi grb porodice Višeslavić, koja u knjigama Biljane Gojković zauzima centralno mesto.

Pisac Vladimir Đurđić na početku je rekao da su Biljanine knjige prava pikanterija za ljubitelje istorijskih romana, pre svega zato što se bave periodom koji je potpuno zapostavljen u javnom diskursu.

„Posebno mi se dopalo što njeni romani podsećaju na dela engleskih autora koji se bave srednjim vekom, fantastično pišu i popularizuju taj period. Roman ’Veliki knez’ je odličan uvod u deo naše istorije o kojoj malo ko nešto zna, pa može da se nauči mnogo. To je sjajna istorijska analiza perioda, dok su druge dve knjige odlična razrada cele priče. U ovim knjigama se veoma dobro prožimaju fikcija i stvarnost, jer čitalac ne može da pretpostavi ko je istorijska ličnost a ko nije. Biljana nam je sve istorijske likove predstavila višedimenzionalno, kao ljude sa vrlinama i manama, koji doživljavaju katarze, preobraćenja, i to je osnovni kvalitet ovih romana. Sve je napisano baš kako treba, s unutrašnjom logikom, i jasni su vam razlozi zbog kojih se događaji odigravaju“, rekao je pisac, otkrivši da mu je omiljeni lik srpska verzija Hrabre Meride – kneginjica Višeslava Hvostanska.

Dubravka Dragović Šehović ispričala je kakav je izazov i za urednika i za pisca rad na ovom serijalu i po čemu je specifičan.

„Prvi roman je mizanscen – u njemu je sve moralo da bude postavljeno kako treba da bismo videli ko s kim šuruje u porodicama velikodostojnika, ko se voli, ko se ne voli, ko pokušava kome da otme vlast i zašto, kakve sve intrige postoje, ko je na čelu koje male kneževine. U drugoj i trećoj knjizi Biljana fenomenalno razvija radnju. Likovi su toliko plastični, toliko interesantni, njihove emocije su na divan način produbljene. Pored bitaka i razmišljanja o tome šta će uraditi određeni likovi, postoji divan prikaz žena. Izuzetno mi se dopalo što je Biljana prikazala kako razmišlja jaka žena iz X veka, časna i samosvesna, koja je vaspitana u potpuno drugom vremenu, sa emocijama koje nekad pokušava da suzbije. Dakle, postoji i ta lepa romantična nota koja se provlači kroz romane i koja mi se neizmerno dopada. Biljana je dala svojoj mašti na volju i čini mi se da sve više uživa u svojim likovima i spletkama koje im priređuje, a stavlja ih i u neke neobične situacije. ’Preobraćenik’ je zaista doneo preobraćenje mnogih likova.“

Čitajući istorijske romane iz drugih evropskih zemalja, Biljana je shvatila da poseduju mnogo veći domet od suvoparne istoriografije i da su inspiracija scenaristima, rediteljima, piscima, koji su ih kroz svoja dela popularizovali, pa je poželela da svojim romanima to učini sa junacima iz ovog malo poznatog dela naše istorije.

„U početku je bio veliki tekst, pa mi je Laguna predložila da ga podelim u više knjiga. Svaki naredni deo mi je omogućio da dopunim radnju, da je usavršim. Ubacila sam nove scene, produbila likove, odnose.“

Na kraju svake knjige nalazi se rodoslov, koji čitaocu olakšava da se podseti ko je ko i u kakvoj je vezi sa junacima. Biljana je uradila i izuzetne mape – pomoću njih se vidi  kako su se politička previranja odražavala na teritorije. Na koricama knjiga nalaze se specifični grbovi koje je osmislila, a neke od njih je sama nacrtala.

Biljana je dala i sjajne opise gradova i naseobina, u čemu joj je pomogla ne samo stručna literatura već i Google Maps, jer je tako pronašla utvrđenja i tačno im odredila položaj, a zanimljiv je način na koji je koristila jezik u knjigama, jer je morao biti lišen turcizama i reči latinskog porekla.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


„Nije bilo lako. Možda sam negde neku reč i previdela, ali zaista sam se trudila. Pišem o X veku, pa ne sme biti turcizama, pa čak ni latinizama i germanizama, jer ne znam koliko su Srbi koristili tuđice u X veku, pa sam odlučila da ih sve izbacim. Mnoge reči sam pronašla po rečnicima, neke sam i sama skovala. Takva je recimo reč ’kletvenik’, koja je naša zamena za reč ’vazal’“, rekla je Biljana Gojković, čije knjige možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.