Laguna - Bukmarker - Novi ulov: „Kćeri cveća“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Novi ulov: „Kćeri cveća“

U Laguninom izdanju uskoro će se pronaći u prodaji naslov „Kćeri cveća“, koji potiče iz pera nemačke autorke Tese Kolins.



Roman nas upoznaje sa članovima porodice Karter, čija imena odlikuje naziv specifičnog cveta ili biljke. Glavni lik u prvom delu porodične sage je mlada Dalija, odrasla sa bakom Rouz i dekom Albertom u porodičnoj kući u Bluming Holu u Kornvolu. Tu je provela mnoga leta sa svojim rođakama: Magnolijom, Lali, Soli i Veltviči. Rouz i Albert su, iz velike ljubavi prema cveću i botanici, godinama razvijali porodičan biznis. Na proslavi svog osamdeset petog rođendana i ujedno prvog koji je obeležen Albertovim odsustvom, Rouz intenzivno počinje da razmišlja o tajni koju čuva dugi niz godina.

Nakon iznenadne muževljeve smrti njene misli usmerene su sve više ka vremenu koje joj je preostalo. Na okupu je njihovo četvoro dece, zajedno sa svojim supružnicima i kćerkama. Baka Rouz zaključuje da joj je svaki član porodice jedinstvenim pogledom na svet obogatio život, ali je obuzima briga jer njene unuke još nisu pronašle pravi put. Zato odlučuje da tajna još neko vreme ostane sakrivena… Kada nakon šest meseci njena baka premine, Dalija je neutešna jer više nema dvoje ljudi koji su činili njeno sidro. Svoju majku Kameliju nikada nije upoznala, jer je preminula pre dvadeset osam godina na porođaju, dok o ocu ne poseduje nikakva saznanja. Stvari se menjaju kada joj tetka daje pismo, pronađeno među starim Rouzinim dokumentima – čiji je pošiljalac Rikardo, njen biološki otac.

U potrazi za odgovorima, Dalija kreće put Meksika i lokaliteta drevne civilizacije Maja. Istupajući iz sigurnosti poznatog okruženja i vođena željom da otkrije poreklo, na svom živopisnom putovanju samospoznaje dolazi do otkrića vezanih za prošlost, a usput se rađaju i nova poznanstva. Čitaoca će na stranama posebno zadržati način na koji se prošlost i sadašnjost prepliću, sa dve paralelne ljubavne priče u sredini. Malo ko će ostati ravnodušan na detalje tragične ljubavne istorije Kamelije i Rikarda, ali i nove romanse na pomolu – čiji je glavni akter njihova kćerka. Neretko će čitalac „uroniti“ u date slikovite opise pejzaža i bogate kulture Majanske civilizacije. Kao poruka romana mogla bi se istaći sledeća rečenica, jedna od mnogih koju glavna junakinja čuje na svom putu: „Prošlost je bitna za nas da bismo razumeli sadašnjost.“

Prvi deo sage o kćerkama iz porodice Karter preporuka je za ljubitelje serijala Sedam sestara Lusinde Rajli, budući da autorku Tesu Kolins nazivaju njenom „nemačkom naslednicom“.

Autor: Milica Dojić


Podelite na društvenim mrežama:

nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.