Nova izdanja u knjižarama
Na knjižarskim policama uskoro će se naći osamnaesto izdanje romana „Zamalek“ Dejana Tiago-Stankovića. Ovaj roman o kismetu događa se u srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, u kom je decenijama postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna, sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije.
U knjižare stiže i trinaesto izdanje knjige „E baš vam hvala“ Marka Vidojkovića. Ovaj roman izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.
„Dvanaesto more“ Igora Kolarova dostiglo je 12. izdanje. Ovo je priča koja počinje pre svog početka i, kad jednom počne, više se ne završava. Kia Sibin ima 12 godina i svi misle da je neobična. Skuplja porcelanske figurice divljih životinja. Ona i njena drugarica Simona zajedno obilaze Mesečev vrt i napušteno pozorište Orfej. Međutim, kad se Simona razboli, čuda će morati da se dogode da bi ona mogla da ozdravi...
Knjiga „Marko Kraljević“ pokušava da prvi put ispriča celu i istinitu priču o njegovom životu: priču o tome kako je kao svaki srednjovekovni vladar i ratnik učestvovao u bitkama, često putovao, provodio vreme u lovu ili čitanju, prisustvovao proslavama i venčanjima, vodio privatni život (ženio se najmanje tri puta), ali i kako je doživljavao sebe i kako ga je doživljavalo njegovo vreme – kao viteza. U isto vreme, priča o istorijskom Marku, postavljena u širi okvir burnog 14. veka, predstavlja i priču o srpskom srednjovekovnom društvu i vremenu u kojem je živela jedna od najpoznatijih ličnosti u srpskoj istoriji. U štampi je osmo izdanje ove knjige.
Do 6. izdanja stigla je još jedna knjiga za najmlađe, „Luče i Silvija“ Aleksandre Urošević. Devojčica Silvija i mačence Luče su najbolji prijatelji. I ništa nije smešnije i zabavnije od toga kako, s jedne strane knjige, Silvija otkriva svet oko sebe, i kako, kad okrenete knjigu, Luče svojim mačjim okicama gleda šta sve postoji u njihovom stanu. Mnogo neobičnih situacija, mnoštvo drugačijih pogleda na iste događaje, i naravno – mnogo, mnooogo smeha!
„Provincijalac“ Mome Kapora doživeće šesto izdanje. Niko N. Herceg, uspešni tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, zaronio je sedmog avgusta 1974. godine u blizini ostrva Saplun, u potrazi za potonulim brodom o kojem je snimao emisiju, a izronio istog dana 1947. godine na drugom mestu, na naizgled nepoznatoj, jadranskoj plaži. U susretu sa samim sobom kao desetogodišnjim dečakom, Niko postaje svedok svog detinjstva, života u Sarajevu, školskih dana u gimnaziji, sopstvene prve ljubavi... Onoliko koliko su „Foliranti“ priča o Kaporovim studentskim danima kasnih pedesetih u Beogradu, toliko je „Provincijalac“ knjiga koja evocira sećanja na detinjstvo u Sarajevu, gde je autor proveo prve godine svog života.
Još jedna knjiga Mome Kapora ima novo izdanje i to peto. Reč je o knjizi „Hej, nisam ti to pričala“, nastavak evergrina „Beleške jedne Ane“.
Hajduk je ponovo popularan među mladim čitaocima. U štampi je peto izdanje knjige „Hajduk protiv vetrenjača“. U ovoj knjizi Hajduk ide u drugi razred gimnazije i neprestano se sukobljava sa razrednim starešinom koga zovu Fric. Situacija se pogoršava kada sazna da mu otac odlazi u inostranstvo da radi. A do eksplozije će doći kada se pojave nov nastavnik i zloglasna braća Vranić!
Knjiga satiričnih priča pod nazivom „Ništa nije smešno“ biće štampana u petom izdanju.
Duhovitiji, apsurdniji i oštriji nego ikad pre, Bojan Ljubenović nam je kroz pedesetak priča ponudio svoju dijagnozu stanja srpskog savremenog društva.
Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, Ćosićeve „Deobe“ biće štampane u trećem tiražu. Naizgled istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji, roman je zapravo metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog...
Knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“ dr Stefana Jerotića, psihijatra i psihoterapeuta Klinike za psihijatriju UKCS i asistenta na Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, donosi odlično napisane priče, 15 slučajeva iz psihijhatrijske prakse, kojim ispisuje našu stvarnost i probleme sa kojima se suočavamo. U knjižarama će se uskoro naći 3. izdanje ove knjige.
Autobiografija Bekima Fehmiua, slavnog jugoslovenskog glumca, „Blistavo i strašno“ doživeće treće izdanje. Ovo je prvi deo njegovih memoara, koji pokrivaju period od detinjstva do odlaska u Beograd, dakle od rođenja 1936. do 1955.
Treće izdanje doživeće i roman „Bekos“ Enesa Halilovića, portret jednog razorenog podneblja gde su lične i kolektivne traume nerazmrsivo isprepletane. Ovaj roman je ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“ za 2025.
U knjižare stiže i trinaesto izdanje knjige „E baš vam hvala“ Marka Vidojkovića. Ovaj roman izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.
„Dvanaesto more“ Igora Kolarova dostiglo je 12. izdanje. Ovo je priča koja počinje pre svog početka i, kad jednom počne, više se ne završava. Kia Sibin ima 12 godina i svi misle da je neobična. Skuplja porcelanske figurice divljih životinja. Ona i njena drugarica Simona zajedno obilaze Mesečev vrt i napušteno pozorište Orfej. Međutim, kad se Simona razboli, čuda će morati da se dogode da bi ona mogla da ozdravi...
Knjiga „Marko Kraljević“ pokušava da prvi put ispriča celu i istinitu priču o njegovom životu: priču o tome kako je kao svaki srednjovekovni vladar i ratnik učestvovao u bitkama, često putovao, provodio vreme u lovu ili čitanju, prisustvovao proslavama i venčanjima, vodio privatni život (ženio se najmanje tri puta), ali i kako je doživljavao sebe i kako ga je doživljavalo njegovo vreme – kao viteza. U isto vreme, priča o istorijskom Marku, postavljena u širi okvir burnog 14. veka, predstavlja i priču o srpskom srednjovekovnom društvu i vremenu u kojem je živela jedna od najpoznatijih ličnosti u srpskoj istoriji. U štampi je osmo izdanje ove knjige.
Do 6. izdanja stigla je još jedna knjiga za najmlađe, „Luče i Silvija“ Aleksandre Urošević. Devojčica Silvija i mačence Luče su najbolji prijatelji. I ništa nije smešnije i zabavnije od toga kako, s jedne strane knjige, Silvija otkriva svet oko sebe, i kako, kad okrenete knjigu, Luče svojim mačjim okicama gleda šta sve postoji u njihovom stanu. Mnogo neobičnih situacija, mnoštvo drugačijih pogleda na iste događaje, i naravno – mnogo, mnooogo smeha!
„Provincijalac“ Mome Kapora doživeće šesto izdanje. Niko N. Herceg, uspešni tridesetsedmogodišnji televizijski reporter, zaronio je sedmog avgusta 1974. godine u blizini ostrva Saplun, u potrazi za potonulim brodom o kojem je snimao emisiju, a izronio istog dana 1947. godine na drugom mestu, na naizgled nepoznatoj, jadranskoj plaži. U susretu sa samim sobom kao desetogodišnjim dečakom, Niko postaje svedok svog detinjstva, života u Sarajevu, školskih dana u gimnaziji, sopstvene prve ljubavi... Onoliko koliko su „Foliranti“ priča o Kaporovim studentskim danima kasnih pedesetih u Beogradu, toliko je „Provincijalac“ knjiga koja evocira sećanja na detinjstvo u Sarajevu, gde je autor proveo prve godine svog života.
Još jedna knjiga Mome Kapora ima novo izdanje i to peto. Reč je o knjizi „Hej, nisam ti to pričala“, nastavak evergrina „Beleške jedne Ane“.
Hajduk je ponovo popularan među mladim čitaocima. U štampi je peto izdanje knjige „Hajduk protiv vetrenjača“. U ovoj knjizi Hajduk ide u drugi razred gimnazije i neprestano se sukobljava sa razrednim starešinom koga zovu Fric. Situacija se pogoršava kada sazna da mu otac odlazi u inostranstvo da radi. A do eksplozije će doći kada se pojave nov nastavnik i zloglasna braća Vranić!
Knjiga satiričnih priča pod nazivom „Ništa nije smešno“ biće štampana u petom izdanju.
Duhovitiji, apsurdniji i oštriji nego ikad pre, Bojan Ljubenović nam je kroz pedesetak priča ponudio svoju dijagnozu stanja srpskog savremenog društva.
Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, Ćosićeve „Deobe“ biće štampane u trećem tiražu. Naizgled istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji, roman je zapravo metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog...
Knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“ dr Stefana Jerotića, psihijatra i psihoterapeuta Klinike za psihijatriju UKCS i asistenta na Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, donosi odlično napisane priče, 15 slučajeva iz psihijhatrijske prakse, kojim ispisuje našu stvarnost i probleme sa kojima se suočavamo. U knjižarama će se uskoro naći 3. izdanje ove knjige.
Autobiografija Bekima Fehmiua, slavnog jugoslovenskog glumca, „Blistavo i strašno“ doživeće treće izdanje. Ovo je prvi deo njegovih memoara, koji pokrivaju period od detinjstva do odlaska u Beograd, dakle od rođenja 1936. do 1955.
Treće izdanje doživeće i roman „Bekos“ Enesa Halilovića, portret jednog razorenog podneblja gde su lične i kolektivne traume nerazmrsivo isprepletane. Ovaj roman je ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“ za 2025.
