Ako ste jedna od onih osoba koje su religiozno čitale Moju borbu njenog bivšeg supruga, verovatno imate taj čudni osećaj kao da poznajete Lindu Bustrem Knausgor. Iako se Linda bavila pisanjem i pre nego što je upoznala famoznog pisca, pravu afirmaciju stekla je tek kad se slegla prašina oko kontroverznog šestotomja. Dobro došla u Ameriku je prvi roman ove Šveđanke koji će biti objavljen na srpskom jeziku. Autorka ističe da ovo nije autobiografija, ali je roman u načelu baziran na njenom detinjstvu.
Dobro došla u Ameriku je priča o jedanaestogodišnjoj Elen, koja krivi sebe za očevu smrt jer misli da je svojim molitvama doprinela tome. Ona se od bola brani ćutanjem. Njena priča je pokušaj da se sećanjem na srećne trenutke svoje porodice izbori sa grižom savesti koju oseća zbog očeve smrti. Poput Elene, i Linda je imala težak odnos sa mentalno nestabilnim ocem. Njen otac se borio sa bipolarnim poremećajem koji je i kod same autorke otkriven u mladosti.
Elen ćutanjem pokušava da ostane svoja u trenucima kada oseća da se sve oko nje, pa i ona sama, neumitno menja. Ćutanje je i pobuna protiv majke, glumice koja je obuzeta sobom i svojom karijerom. Elenin stariji brat je tipičan tinejdžer. Zaključava se u svoju sobu i pokušava da se bavi muzikom. Svi oni samo žele da budu ostavljeni na miru dok istovremeno očajnički čeznu jedno za drugim. U nizu flešbekova na dane dok je otac bio živ, Elen se seća svih mračnih epizoda prouzrokovanih njegovom bolešću. Naslov romana Dobro došla u Ameriku ujedno je i naziv pesme koju je otac stalno pevao i primoravao Elen da sluša. Majka sve vreme insistira da su „porodica svetlosti“, ali svetlost se vraća u njihove živote tek kad brat otvori vrata svoje sobe i dovede devojku a Elen posle požara u školi napiše pismo majci kojoj se nije obratila mesecima.
Statični prizori jakog emotivnog naboja prosto isijavaju sa stranica ovog romana. Linda Bustrem Knausgor je prvenstveno pesnikinja i to se oseti u svakoj rečenici. Otud svedena proza koja ostavlja mnogo prostora za interpretaciju. Ja sam izabrala da je čitam kao odu izgubljenom detinjstvu i želji da se nikad ne odraste.
Autor teksta : Ivana Veselinović
Elen ćutanjem pokušava da ostane svoja u trenucima kada oseća da se sve oko nje, pa i ona sama, neumitno menja. Ćutanje je i pobuna protiv majke, glumice koja je obuzeta sobom i svojom karijerom. Elenin stariji brat je tipičan tinejdžer. Zaključava se u svoju sobu i pokušava da se bavi muzikom. Svi oni samo žele da budu ostavljeni na miru dok istovremeno očajnički čeznu jedno za drugim. U nizu flešbekova na dane dok je otac bio živ, Elen se seća svih mračnih epizoda prouzrokovanih njegovom bolešću. Naslov romana Dobro došla u Ameriku ujedno je i naziv pesme koju je otac stalno pevao i primoravao Elen da sluša. Majka sve vreme insistira da su „porodica svetlosti“, ali svetlost se vraća u njihove živote tek kad brat otvori vrata svoje sobe i dovede devojku a Elen posle požara u školi napiše pismo majci kojoj se nije obratila mesecima.
Statični prizori jakog emotivnog naboja prosto isijavaju sa stranica ovog romana. Linda Bustrem Knausgor je prvenstveno pesnikinja i to se oseti u svakoj rečenici. Otud svedena proza koja ostavlja mnogo prostora za interpretaciju. Ja sam izabrala da je čitam kao odu izgubljenom detinjstvu i želji da se nikad ne odraste.
Autor teksta : Ivana Veselinović
