Nikoli Maloviću dodeljena nagrada „Pečat vremena“ za 2014. godinu

Nagrada „Pečat vremena“ koja se tradicionalno uručuje na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, sveca pokrovitelja nagrade „Pečat vremena“, uručena je laureatima u utorak, 12. maja, u Zvezdara teatru u Beogradu.

 

Književna nagrada „Pečat vremena“, koju „Pečat“ tradicionalno i godišnje dodeljuje autorima najboljih literarnih ostvarenja objavljenih na srpskom jeziku, ove godine pripala je: Nikoli Maloviću za roman „Jedro nade“ i Slavici Garonji za roman „Povratak u Arkadiju“, dok su istoričarka književnosti i spisateljica Zlata Bojović i publicista i teoretičar Slobodan Vuković podelili nagradu „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju.
 
Nagrada se dodeljuje autorima za dela koja su značajno obeležila nacionalno književno stvaralaštvo, kao i oblasti nacionalnih društveno-istorijskih, kulturoloških, filozofskih i širih teorijskih i političkih istraživanja. Kao i prethodnih godina, svečanom uručenju nagrada prisustvovao je veliki broj književnika, naučnika, uglednih javnih ličnosti.
 
Osnivač nedeljnika „Pečat“ i jedan od utemeljivača nagrade Milorad Vučelić na svečanom uručenju nagrade istakao je da u svom imenu nagrada ponavlja ime i uređivačku politiku nedeljnika, „ali svojim prezimenom usmerava ka preispitivanju i sagledavanju sadržaja i fenomena koji su javna i tajna pripoved i žižna mesta sadašnjice u kojoj živimo“, ona usmerava ka otkrivanju duha vremena u kojem živimo.
 
Ovogodišnji laureati priznanja „Pečat vremena“, ustanovljenog 2011. godine (sada se dodeljuju peti put zaredom), proglašeni su odlukama donetim na završnim sednicama oba „Pečatova“ žirija, održanim 5. maja u Beogradu. Odluku o nagradi „Pečat vremena“ za književnost doneo je žiri u sastavu: prof. dr Jovan Popov (predsednik), Veroljub Vukašinović, Branko Stojanović, Ljiljana Bogdanović i mr Vladimir Dimitrijević. O dobitnicima nagrade „Pečat vremena“ za delo iz oblasti nauke i društvene teorije odlučio je žiri u sastavu: prof. dr Ratko Marković (predsednik), prof. dr Nemanja Popović, Ljubomir Kljakić, mr Dragomir Anđelković i Milorad Vučelić.
 
Obrazlažući svoju odluku, žiri je rekao da u romanu „Jedro nade“ Nikola Malović nastavlja svoju pripovedačku plovidbu Bokokotorskim zalivom, započetu romanom „Lutajući Bokelj“ i nastavljenu u „Prugastoplavim storijama“. Pišući osobenim i prepoznatljivim stilom, jezikom u kojem se drevni lokalizmi stapaju sa neologizmima virtuelne komunikacije, autor uobličava povest o povratku italijanskog fabrikanta mornarskih majica u zavičajni Perast. Prividno trivijalna priča o neuspelom poslovnom poduhvatu i uspeloj ljubavnoj vezi sa mladom istoričarkom umetnosti prepliće se sa reminiscencijama na događaje iz istorije Boke Kotorske, da bi postepeno počela da se preobražava u orvelovsku negativnu utopiju, vremenski situiranu u blisku budućnost. Opčinjen baroknim ambijentom peraštanskih zdanja i stepeništa, Malović tehnikom fragmentarizovane naracije majstorski gradi atmosferu travestiranih vrednosti, grotesknih kontrasta i prigušenog beznađa, karakterističnu upravo za evropsko barokno doba, ali i za ovo naše. Time njegova futuristička vizija stiče karakter zastrašujuće opore satire.
 
Kroz priču o poseti majčinom zavičaju u idiličnim predelima Zapadne Slavonije, posle mnogih godina i novog ciklusa krvavih zbivanja, naratorka „Povratka u Arkadiju“ vraća se u bezbrižne dane detinjstva, ali i dalje, u mukotrpnu prošlost svoje porodice i svoga naroda. Pripovedajući zanimljivim kombinovanjem prvog i drugog lica, prefinjenim stilom sa izrazitim lirskim obeležjima, Slavica Garonja utkala je u svoj roman obilje dragocene folklorne, etnografske i jezičko-dijalekatske građe, kao i mnoštvo intertekstualnih veza, ponekad jasno naznačenih, još češće prikrivenih.
 
Nagradu čine Povelja i ukupni novčani iznos od 500.000 dinara.
 
Književnu nagradu „Pečat vremena“ ravnopravno su podelili Malović za roman „Jedro nade“ i Garonja za roman „Povratak u Arkadiju“.
 
Većina dosadašnjih laureata prisustvovala je svečanoj dodeli nagrada „Pečat vremena“.
 
Povodom nagrade koju je dobio književnik Malović je rekao da nagrada „Pečat vremena“, budući da je poslednja, najviše obavezuje, jer se ne može ponašati više kao čovek koji nema iskustva sa nagradama, pogotovo sa visokim i cenjenim nagradama.
 
„Svaka nova, veća nagrada zapravo vas postavlja u poziciju da ste na vrhu brda i sa problemom u stvaralaštvu – kako sad dostići samog sebe, odnosno kako se prevazići. Međutim, pisac, ukoliko je moralan i ukoliko je i dalje u milosti muza, on će naprosto naći način da nastavi sa pisanjem“, rekao je Malović.
 
On je rekao da veruje kako će tek nakon svečanosti „zapljusnuti cunami adrenalina“ i da će naknadno da shvati koga je sve video, sa kim se fotografisao i sa kim od književne elite je danas bio na ti.
 
„Pretpostavljam da od ovog nema većeg gušta, odnosno da mnogi pisci žive za ovaj trenutak, i uzdaju se da će ga prevazici ili da će ga nekoliko puta još ponavljati“, kazao je bokeljski pisac koji je na romanu „Jedro nade“ radio šest godina.
 
Ispričao je da mu je sada potrebno izvesno vreme da bi se „resetovao“ jer roman pisan toliko dugo iscedi čoveka. U međuvremenu je nastala knjiga „Bokeški berberin“, neka vrsta dokumentarne proze o njegovom ocu koji je najstariji živi bokokotorski frizer.
 
„Pečat vremena“ za književnost do sada su dobili: Matija Bećković (2011), Rajko Petrov Nogo (2012), Milovan Danojlić (2013), Ivan Negrišorac (2014); „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju bio je dodeljen istoričaru Miloradu Ekmečiću (2011), Čedomiru Popovu (2012), Milu Lomparu i Slavenku Terziću (2013), Vasiliju Krestiću (2014).