Laguna - Bukmarker - Nigdina - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nigdina

Kako potpisnik ne smatra sebe kompetentnim za arbitražu književnog opusa Igora Marojevića, favorizovanje romana „Tuđine“ (Laguna, 2018) biće, moguće, ponesenost ovom njegovom knjigom, bez potrebe za hijerarhizacijom unutar njegovog stvaralaštva. Zato pomalo nategnuto zvuči i stav da mu je ovo najbolja knjiga, najbolja od četiri koje je potpisnik čitao, a nikako najbolja od svega što je Marojević napisao, jer nema osnova ovakvoj tvrdnji.

Na promociji „Tuđine“u beogradskom Studentskom kulturnom centru, u jednom trenutku nadahnuća ili inspiracije, Igor Marojević sebe je odredio najpre kao pisca „digitalnog realizma“, ali, isto tako, kao „utrobnog realistu“ što možda jeste na tragu bolanjovske ironije iz „Divljih detektiva“, ali u datom miljeu i posve drugačijem kontekstu funkcioniše, bar na primeru ove knjige, više nego ubedljivo. „Tuđine“ su promišljen, koherentan, konzistentan i, pomalo, egzibicioni roman. Kao i neki srpski romani recentne produkcije, gotovo da je nemoguć za klasifikaciju, ali mu upravo to izmicanje žanrovskih temelja daje jednu vrstu svežine i inventivnosti u izrazu.

Fingiranje autobiografskog modela pripovedanja u pripovednom prvom licu jednine najpre zavodi čitaoca i stavlja ga na iskušenja da li u njemu prepoznaje (in) varijantu „bildungsromana“ na crnogorski način ili se to sazrevanje (do koga, uostalom, nikad ne dolazi) travestira samom ironijskom distancom. Uopšte uzev, u „Tuđinama“ upravo fascinira odsustvo svih stvari koje su prisutne kao narativni katalizatori i služe kao agensi dramaturgije. Tako bombardovanje Beograda, iz drugog dela romana, nosi obeležja groteske sa jakim parodijskim naznakama jer, čemu uopšte bombardovanje kad će se svi akteri „Tuđina“ samoubiti ili su već uveliko „uskladišteni“ u enciklopediji mrtvih tako što su sebi sami oduzeli život.

Igor Marojević, naše raseljeno lice, od prvih stranica romana u nešto dramatičnijem tonu daje na znanje da nije imun na žene, knjige, muziku, filmove ali ni na izazove modernog nomadizma, te se iz sumornih crnogorskih bibliotečkih prostorija seli u još sumornije, beogradske. Na prvom nivou, virtuoznost romana ogleda se u tome što je naš sazrevajući junak samo hladni posmatrač, a na drugom nivou, što ga posmatrano nimalo ne menja i gotovo da u njemu ne ostavlja nikakvih tragova.

Stranice „Tuđina“ gomilaju ne samo kolekcije filmova, knjiga pisaca-samoubica, albuma nego i najpre ljudi, koji se naizmenično pojavljuju kao u filmu koji ne poštuje rampu. Fascinira dekonstrukcija urbaniteta u kojem se velegrad pojavljuje kao nakupačka magaza te tako ono što je prvobitno zamišljeno kao uzlet u svet, pre predstavlja izlet u trivijalno.

Na promociji „Tuđina“, potpisnik je rekao da ga „Tuđine“ najpre asociraju na francuski „Novi roman“, a u prvom redu na Alena Rob-Grijea. Otkud to? I u „novom romanu“ stepen objektivizacije se, između ostalog, ostvaruje depersonalizacijom ljudi, predmeti se osamostaljuju i njihova prividna funkcija je u stvari disfunkcija, a klimaks se permanentno odlaže kao realistički anahronizam. „Tuđine“ je lud roman jer ga, isprva, nastanjuje tuđin (Tuđin, kažem, ne Tuđman) i, kako bi to rekla Krista Volf, okosnica njegove zatečenosti i poetske konverzije sveta je svest o „bez mjesta nigdje“.

„Tuđine“, rekli smo, gomilaju ljude i situacije, ali i mrtve s tim se što gomilanje samoubijenih odvija znatno efikasnije. Broj samoubijenih u „Tuđinama“ nakon stanovitog vremena poprima karakter prave epidemije. Iako pre svega individualni čin, samoubistva kod Marojevića su omeđena pre svega psihologijom kolektiviteta, s tim što se to kolektivno nikad zapravo ne konstituiše kao narativna supstanca. Otud, reći za ovaj roman da se bavi erozijom patrijarhalnog ne igra nikakvu ulogu, jer se „Tuđine“ uopšte ne bave opozitnošću patrijarhalnog i nepatrijarhalnog, ruralnog i urbanog, tradicionalnog i modernog… Iako je prostor junakovog lutalaštva veoma precizno određen geografskim granicama, unutrašnji prostor duhovne „Odiseje“ je ono što je prevashodni interes pripovedača.

„Tuđine“, kad već govorimo o filmovima, podsećaju na jedan legendarni film rumunskog reditelja Liviju Ćuleija – „Šuma obešenih“. Mrtvi su svuda oko nas, tako da pojedinačno telo-leš nema nikakvog značaja. Otud ona travestijska situacija u stanu Bogdana, jednog od likova: svuda se nalaze knjige Džeka Londona, Jukija Mišime, Ernesta Hemingveja, Žila Deleza, ali je njihovo tematsko i kreativno polje anulirano zajedničkom karikom da su svi ti pisci izvršili samoubistvo. Kako ovo da shvatimo? Da svaka kreativnost završava nužno u samoubistvu? Da samoubistvo suštinski determiniše kreativnost?

U „Tuđinama“ se sve rastače, sve je dezavuisano, nema tragedije ni drame, nema dramskih akcentuacija jer nema dramaturgije prelaza. Frapantan ritam „Tuđina“ je kao film u jednoj kadar sekvenci koji ako baš mora da drži pažnju čini to kroz unutrašnju montažu.

Unutrašnja montaža Igora Marojevića ipak, ne isključuje upotrebu dinamičke kamere. Ta njegova kamera ponekad podrhtava jer se snima iz ruke, ponekad je sklona statičkoj slici i bira duge prelaze. Ono što ona registruje je svet bez „Boga“, tek zajednica izmučenih.
 
Piše: Miroljub Stojanović
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
andrić kao da je pisao juče 60 godina od naše prve nobelove nagrade laguna knjige Andrić kao da je pisao juče: 60 godina od naše prve Nobelove nagrade
26.10.2021.
Može li neki aktuelni srpski pisac dobiti Nobela? Danas to ne izgleda realno, ali za 10 ili 20 godina... Nije ni to nemoguće, kaže Aleksandar Jerkov za Nova.rs. U oktobru pre 60 godina jedan od naš...
više
uzbudljiv nastavak svetskog bestselera anđeo u šumi sova samuela bjerka laguna knjige Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera „Anđeo u šumi“ – „Sova“ Samuela Bjerka
26.10.2021.
Skandinavski noar ima novu zvezdu! Njegovo ime je Samuel Bjerk. Nakon velikog uspeha romana „Anđeo u šumi“, stiže nam „Sova“, druga knjiga o Holgeru Munku i Miji Kriger – roman koji je podjednako m...
više
intervju sa svetislavom basarom laguna knjige Intervju sa Svetislavom Basarom
26.10.2021.
O Svetislavu Basari svaki čitalac njegovih dela, pratilac kolumni koje godinama objavljuje u štampi ili pak posrednih i neposrednih učesnika u takozvanom javnom životu Srbije, ima „čvrsto formirano mi...
više
prikaz romana žena francuskog poručnika  laguna knjige Prikaz romana „Žena francuskog poručnika“
26.10.2021.
„Žena francuskog poručnika“ je jedan od onih romana koji dovodi u pitanje čitaočevo razumevanje viktorijanske epohe, pa i ideje samog romana. Opisi svih likova, do dugmadi na kaputu, iscrpni su i prec...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.