Majski Lagunin književni klub, 111. po redu održan je 10. maja i bio je poseban. Imali smo priliku da ugostimo francuskog akademika i sjajnog pisca Andreja Makina. U fokusu nam je bio roman „Prijatelj Jermenin“, ali smo sa gostom pričali i o drugim romanima koje je Laguna objavila: „Stari kalendar jedne ljubavi“ i „Francusko zaveštanje“.
Divno je bilo videti da Makin u Beogradu ima veliki broj posvećenih čitalaca koji nisu propustili priliku da donesu i po nekoliko knjiga za potpis, da popričaju sa omiljenim piscem i zatraže fotografiju za uspomenu.
Makin nam je otkrio da svaki čitalac predstavlja novi pogled na knjigu, novu reakciju i novo čitanje.
Govoreći o Beogradu u kome je boravio treći put, primetio je da se grad mnogo promenio i da to nije isti Beograd u kome je bio pre dvadeset godina.
Makin nam je otkrio da je junak romana „Stari kalendar jedne ljubavi“ – Valdas Batajev stvarna ličnost: „Jednog dana na groblju u blizini Nice na Azurnoj obali, upoznao sam starog Rusa koji mi je posvećeno pričao o svom životu koji je, u stvari, sinteza 20. veka. U trenutku kada smo se upoznali on je imao više od devedeset godina. Ono što je zanimljivo, njegov život je obuhvatio ceo jedan vek. Rođen je krajem 19. veka i svedok je mnogih burnih događaja tokom 20. veka. Pa je tako moj roman zapravo ogledalo zvanične istorije i njegove intimne istorije.“
Kada je reč o romanu „Prijatelj Jermenin“, početna tačka bio je Makinov susret sa školskim drugom Jermeninom: „Jednog dana me je pitao: ʼDa li želiš da dodirnem nebo rukom?ʼ Ja sam mislio da je to nekakva šala. On je podigao ruku prema nebu a ja sam rekao da to nije nebo, na šta je on odgovorio da je to isti vazduh, da to jeste nebo. I tada sam razumeo da nebo počinje od naših stopa, od naših cipela, to je isto nebo, ne neko uzvišeno mesto na kome je Bog, i za mene je to bilo otkriće. Taj dečak je bio krhkog zdravlja jer je bio bolestan od tzv. jermenske bolesti od koje obolevalju Jermeni, Turci i poneki Arapi, i ta bolest je neizlečiva. On je znao da će umreti i to saznanje je promenilo njegov život. Kao kad bi vam neko rekaoda će sutr biti kraj sveta, mislim da bismo se i sami promenili kada bi nam neko rekao da će nam se sutra život završiti, da bismo tada drugačije gledali na svoje bližnje, na život uopšte, da bismo bili pažljiviji prema drugima. Zato sam u knjizi ’Prijatelj Jermenin’ probao da predstavim kako bi izgledao život sa tom vizijom i saznanjem da vam je život ograničen. Jer kada razmislite malo bolje, svakome od nas je ostalo još nekoliko hiljada dana života, meni je ostalo čak i manje od toga. I zato, ako nam život teče dobro, ako nema iznenadnih nesreća, mi ne razmišljamo o tome kako bi bilo da se takav život naglo prekine, a vredelo bi da budemo svesni da život ima svoj rok trajanja.“
Govoreći o aktuelnoj situaciji u svetu istakao je da je „zlo sveprisutno. Jugosloveni su to doživeli pre više od 30 godina. Imao sam prijatelja Jugoslovena u Moskvi koji me je još tada upozorio: ʼPaziʼ, rekao je, ʼdesiće se to i vama.ʼ I taj građanski rat, porodični rat, desio se Rusiji sa Ukrajinom. Razgovarao sam sa velikim eruditom Vladimirom Pavlovićem, koji mi je rekao da je u Jugoslaviji bilo više od 30% mešovitih brakova. Znači ljudi se nisu mrzeli. I ista je stvar u Ukrajini. Kada me pitate o zlu i da li ljubav može da pobedi to zlo, odgovor na sva ta krvoprolića i ratove treba potražiti u maksimi ’kada hrišćanin ubije hrišćanina, to je kao da je ubio Isusa Hrista’. U knjizi ’Stari kalendar jedne ljubavi’ opisujem ljubav jednog para, muškarca i žene, koji doživljavaju ogromnu, nezasitu ljubav uprkos krvoproliću koje ih okružuje“.
Makin nam je otkrio da svaki čitalac predstavlja novi pogled na knjigu, novu reakciju i novo čitanje.
Govoreći o Beogradu u kome je boravio treći put, primetio je da se grad mnogo promenio i da to nije isti Beograd u kome je bio pre dvadeset godina.
Makin nam je otkrio da je junak romana „Stari kalendar jedne ljubavi“ – Valdas Batajev stvarna ličnost: „Jednog dana na groblju u blizini Nice na Azurnoj obali, upoznao sam starog Rusa koji mi je posvećeno pričao o svom životu koji je, u stvari, sinteza 20. veka. U trenutku kada smo se upoznali on je imao više od devedeset godina. Ono što je zanimljivo, njegov život je obuhvatio ceo jedan vek. Rođen je krajem 19. veka i svedok je mnogih burnih događaja tokom 20. veka. Pa je tako moj roman zapravo ogledalo zvanične istorije i njegove intimne istorije.“
Kada je reč o romanu „Prijatelj Jermenin“, početna tačka bio je Makinov susret sa školskim drugom Jermeninom: „Jednog dana me je pitao: ʼDa li želiš da dodirnem nebo rukom?ʼ Ja sam mislio da je to nekakva šala. On je podigao ruku prema nebu a ja sam rekao da to nije nebo, na šta je on odgovorio da je to isti vazduh, da to jeste nebo. I tada sam razumeo da nebo počinje od naših stopa, od naših cipela, to je isto nebo, ne neko uzvišeno mesto na kome je Bog, i za mene je to bilo otkriće. Taj dečak je bio krhkog zdravlja jer je bio bolestan od tzv. jermenske bolesti od koje obolevalju Jermeni, Turci i poneki Arapi, i ta bolest je neizlečiva. On je znao da će umreti i to saznanje je promenilo njegov život. Kao kad bi vam neko rekaoda će sutr biti kraj sveta, mislim da bismo se i sami promenili kada bi nam neko rekao da će nam se sutra život završiti, da bismo tada drugačije gledali na svoje bližnje, na život uopšte, da bismo bili pažljiviji prema drugima. Zato sam u knjizi ’Prijatelj Jermenin’ probao da predstavim kako bi izgledao život sa tom vizijom i saznanjem da vam je život ograničen. Jer kada razmislite malo bolje, svakome od nas je ostalo još nekoliko hiljada dana života, meni je ostalo čak i manje od toga. I zato, ako nam život teče dobro, ako nema iznenadnih nesreća, mi ne razmišljamo o tome kako bi bilo da se takav život naglo prekine, a vredelo bi da budemo svesni da život ima svoj rok trajanja.“
Govoreći o aktuelnoj situaciji u svetu istakao je da je „zlo sveprisutno. Jugosloveni su to doživeli pre više od 30 godina. Imao sam prijatelja Jugoslovena u Moskvi koji me je još tada upozorio: ʼPaziʼ, rekao je, ʼdesiće se to i vama.ʼ I taj građanski rat, porodični rat, desio se Rusiji sa Ukrajinom. Razgovarao sam sa velikim eruditom Vladimirom Pavlovićem, koji mi je rekao da je u Jugoslaviji bilo više od 30% mešovitih brakova. Znači ljudi se nisu mrzeli. I ista je stvar u Ukrajini. Kada me pitate o zlu i da li ljubav može da pobedi to zlo, odgovor na sva ta krvoprolića i ratove treba potražiti u maksimi ’kada hrišćanin ubije hrišćanina, to je kao da je ubio Isusa Hrista’. U knjizi ’Stari kalendar jedne ljubavi’ opisujem ljubav jednog para, muškarca i žene, koji doživljavaju ogromnu, nezasitu ljubav uprkos krvoproliću koje ih okružuje“.
1/13
Susret sa Makinom bio je zadovoljstvo i čast za sve prisutne u knjižari Delfi SKC, a mi se već pripremamo za narednu, 112. tribinu Laguninog književnog kluba koja će biti održana u četvrtak, 6. juna od 18 sati. Tema će biti roman „Karlove šetnje s knjigama“. Ovaj roman je na popustu 30% do 6. juna u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
Autor: Andrej Makin
