Neverovatne činjenice o knjigama koje bi trebalo da zna svaki čitalac

Neka vam ove informacije budu pri ruci, garantovano ćete nekoga impresionirati svojim znanjem.



Koliko vremena provedete razgovarajući o knjigama, čitanju i piscima? Ako ste poput nas, onda – mnogo.

Uvek postoje brojne teme za razgovor, od poslednje pročitane knjige do rasprave da li treba čitati u kadi; ali ako zaista želite da ostavite utisak na nekoga, zašto ne biste izneli neku zanimljivost o knjigama?

Zadivite prijatelje i porodicu i obezbedite pobedu vaše ekipe na kvizu uz ove knjiške zanimljivosti koje bi obavezno trebalo da zna svaki čitalac.

Kratko i slatko

Prosečni naslov iz žanra beletristike sadrži između 80.000 i 100.000 reči – što je verovatno mnogo poglavlja. Ali ona ne moraju uvek da budu obimna da bi uticala na knjigu, što dokazuju neka od najkraćih poglavlja u knjigama. Sviđa nam se 19. poglavlje romana „Dok ležah na samrti“ Vilijama Foknera, koje ima samo četiri reči: „Moja majka je riba.“. A roman „Mizeri“ Stivena Kinga sadrži poglavlje od samo jedne reči: „Isprati“.

Međutim, nagradu za najkraće poglavlje odnosi roman „Tristram Šendi“ Lorensa Sterna, pošto sadrži poglavlje bez ijedne reči.

Da budemo rečiti

Da li volite miris nove knjige? Da li se bojite da ćete ostati bez štiva za čitanje? Da li gomilate nepročitane knjige kod kuće? Pa, knjigoljupče, postoje reči koje opisuju sve ovo.

Prema onlajn rečniku Urban Dictionary, ljubav prema mirisu knjiga se zove bibliosmija, dok je prema Mekmilanovom rečniku strah da ćete ostati bez štiva za čitanje abiblifobija.

Ako spadate među potonje, onda ste vi abibliofob i verovatno svuda imate gomile nepročitanih knjiga. U tom slučaju, trebalo bi da u vokabular uvrstite reč tsundoku: to je japanski izraz za kućno gomilanje štiva koje nećete pročitati.

Zovem se Gardner, a ne Fleming

Možda mislite da tvorac Džejmsa Bonda, Ijan Fleming, sa 14 romana o britanskom špijunu drži rekord za najviše napisanih priča o sopstvenom junaku. Ali zapravo je najplodniji autor dela o Bondu britanski pisac Džon Gardner, koji je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, napisao 14 romana i dva filmska scenarija između 1981. i 1996. godine.

Knjiga na dan

Poslednjih godina, spiskovi Baraka Obame naslova koje planira da pročita izazvali su mnogo uzbuđenja. Bivši predsednik je poznat kao neko ko nezajažljivo čita, ali nije najstrastveniji čitalac među američkim predsednicima. Tu titulu drži Teodor Ruzvelt, koji je služio kao američki predsednik od 1901. do 1909, i u proseku je čitao jednu knjigu dnevno, čak i za vreme mandata. Centar Teodora Ruzvelta navodi da je „obično čitao nekoliko knjiga istovremeno, birajući ih na osnovu svojih aktivnosti i/ili raspoloženja“.

Knjige koje vas (bukvalno) transportuju

Svi znamo da knjige mogu da vas odvedu do bliskih i udaljenih predela, ali ako vozite američkim autoputem M6, bukvalno stižete negde zahvaljujući knjigama. Razlog za to jeste 2.5 miliona starih izdanja izdavačke kuće Majs end Bum (Mills & Boon) koji su usitnjeni i iskorišćeni za pripremu gornjeg sloja puta, što su dobavljači iz firme Tarmak otkrili nedugo posle otvaranja 2003. godine.

Cena knjiga

Šta biste očekivali od najskuplje knjige svih vremena? Možda da ima zlatom uvezanu naslovnicu i da je odštampana na najređem papiru na svetu? Možda biste očekivali da je obimna i vrlo, vrlo stara. U neku ruku biste bili u pravu, ali će vas možda iznenaditi podatak da najskuplja knjiga ikada prodata ima svega 36 listova papira i, između ostalog, sadrži objašnjenje zašto se fosili morskih bića mogu pronaći na planinama. „The Codex of Leicester“ Leonarda da Vinčija je prodata Bilu Gejtsu na aukciji u novembru 1994. za 30.802.500 dolara. Danas je ta suma jednaka cifri od 53.222.898.79 dolara. Na ovoj knjizi nećete praviti magareće uši.

Nova tehnologija

Ima romantike u pisanju: možda zamišljate pisca u predivno ukrašenom potkrovlju, kako piše perom po pergamentu. Ali taj prizor nije verodostojan barem od kasnog XIX veka, kada je, prema Njujorkeru, Mark Tven postao prvi „važan pisac“ koji je dostavio izdavaču rukopis otkucan na kucaćoj mašini. Rukopis je bio za Tvenov „Život na Misisipiju“, objavljen 1883.

Dugačko štivo

Možda imate obimne knjige na policama, međutim, imate li najduži roman ikada napisan? To bi bio „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, sadrži približno 9.609.000 karaktera, uključujući razmake.

Prvi od ukupno trinaest tomova knjige je objavljen 1913.

Nema starosne granice

Godine nisu prepreka za pisanje ili osvajanje književnih priznanja. Bukerovom nagradom – možda i najprestižnijom nagradom za književnost na engleskom jeziku – ovenčane su u ovoj deceniji najmlađa i najstarija dobitnica.

Najmlađa je Elenor Katon, koja ju je osvojila 2013. za svoju knjigu „Videla“, kada je imala samo 28 godina.

Najstarija dobitnica je Margaret Atvud, koja ju je osvojila 2019. u 79. godini života za „Svedočanstva“. Ona je nagradu te godine podelila sa Bernandin Evaristo, koja ju je osvojila za „Devojka, Žena, Druga“.

Ljudsko vezivanje

Većina knjiga je napravljena i ima povez, razumljivo, od papira i kartona. Ali na Harvardu postoji barem jedan naslov čije su korice od mnogo jezivijeg materijala: ljudske kože. Biblioteka Houfton, koja je deo Američkog univerziteta, poseduje naslov „Des destinées de l’âme“ Arsena Usajq. Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka, Usaja je knjigu dao prijatelju, dr. Ludoviku Bulanu, koji ju je ukoričio kožom sa tela neidentifikovane mentalno obolele pacijentkinje koja je preminula od šloga. Bulanova posveta u knjizi glasi: „Knjiga o ljudskoj duši zaslužuje i ljudske korice: zadržao sam ovo parče kože skinuto sa leđa jedne žene.“ Biblioteka Velkam u Britaniji takođe ima knjigu sa koricama od ljudske kože: „De Integritatis & corruptionis virginum notis“ Severina Pinoa.

Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin