Neobični i groteskni crteži na marginama srednjovekovnih knjiga

„Rukopise bismo mogli smatrati svojevrsnim vremenskim kapsulama“, kaže Džoana Grin, profesor predmeta Istorija knjiga i digitalne društvene nauke na Glazgovskom univerzitetu. „A marginalije nam pružaju pregršt informacija o različitim ljudima koji su uticali na njihovu formu i sadržaj.“ Bilo da je reč o zapanjujuće detaljnim ilustracijama ili nemarnim žvrljotinama, crteži i druge oznake na obodu stranica srednjevekovnih rukopisa – takozvane marginalije – zaslužuju našu punu pažnju. „Iz njih možemo saznati mnogo toga o istoriji same knjige i ličnostima kroz čije ruke je prošla od svog nastanka do današnjih dana.“

Foto: Invaluable / British Library / via Collectors Weekly
 

Grinova na svom nalogu na Instagramu aktivno dokumentuje različite vrste marginalija pronađenih u srednjovekovnim knjigama – od dekorativnih do krajnje bizarnih. Uopšteno govoreći, postoje dve vrste marginalija: ilustracije koje prate tekst i naknadni unosi vlasnika i čitalaca. I jedne i druge mogu biti izvor divljenja, gnušanja ili zbunjenosti.

Ako vas interesuje srednjovekovna medicina i imate jak stomak, odlične primere korisnih svrsishodnih ilustracija možete pronaći u knjizi Mirror of Phlebotomy & Practice of Surgery Džona od Arderna, koja se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Glazgovu. Ovaj lekar iz 14. veka, poznat pod nadimkom „Otac engleske hirurgije“, bio je autor nekoliko važnih tekstova iz oblasti medicine. Na sreću, bio je i izvanredan ilustrator. Njegovi udžbenici sadrže mnoštvo izuzetno detaljnih (a ponekad i zaista odvratnih) ilustracija.

„Margine su pune slika različitih delova tela, biljaka, životinja, pa čak i portreta razrokih kraljeva, koje se odnose na tekst i čitaocu služe kao podsetnik“, kaže Grin. „Čak i ako ste svesni činjenice da otvarate medicinski priručnik sa praktičnim uputstvima, ništa vas ne može pripremiti za prizore odsečene noge, zadnjice ili penisa okrenutog prema relevantnom delu teksta.“

Namena marginalija u Ardernovim knjigama sasvim je jasna, ali postoji i mnoštvo rukopisa sa crtanim dekoracijama čije je značenje gotovo nemoguće dešifrovati. Među primerima ilustracija koje tumačima zadaju glavobolje nalaze se, recimo, majmuni koji sviraju gajde, kentauri, vitezovi koji se bore sa puževima, nagi biskupi i neobični hibridi ljudi i životinja koji se opiru svakoj kategorizaciji.

Osim ovih fascinantnih ilustracija, za nauku su veoma važni i crteži koje su u knjigama ostavljali kasniji čitaoci. „Svaki trag koji pronađemo na marginama pruža nam korisne informacije o ljudima koji su u prošlosti dolazili u kontakt sa ovim knjigama“, objašnjava Grin. Kada pregledate srednjovekovni tekst, „svaka glosa, citat iz Biblije ili kratki komentar vam ukazuje na to da je čitalac pažljivo pratio tekst, a ima, naravno, i tragova iz kojih je lako zaključiti da je neko na stranici knjige isprobavao novo pero ili da se dosađivao i prazne površine koristio za crtanje besmislica. Mi se bavimo nekom vrstom arheologije, ali u knjigama.“

Kakav god da je vaš stav o crtanju po knjigama, preporučujemo vašoj pažnji stranice jednog primerka dugačke poeme Life of Our Lady Džona Lidgejta iz 15. veka. Crtani ukrasi na marginama potiču iz narednog stoleća i prikazuju „pse, koze koje vrše nuždu, paunove sa jahačima u obliku čiča Gliše, brodove sa minijaturnim putnicima i druge prizore koji podsećaju na žvrljotine male dece.“

Autor: Anika Burdžes
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Jelena Tanasković