Naratori audio knjiga savetuju kako da čitamo deci

Pitali smo profesionalne naratore audio knjiga, Dena Rasela i Rejčel Bevidž, kako da poboljšamo čitanje priča za laku noć.



Da li zaista dobro čitate svojoj deci? Da li vaš glas dostiže potrebnu dubinu i dramatičnost? Ili ste od one vrste roditelja koja to otaljava? Da li ikada zapnete kod dugih rečenica, ili vas zbune replike junaka? Da li ste ikada zadremali usred rečenice ili su vas deca pitala zašto vaš Hari Poter počinje da zvuči čudno?

Postoje načini pomoću kojih možemo da poboljšamo čitanje deci. Na kraju krajeva, vešto čitanje naglas može da ima čarobnu moć. Knjige omogućavaju deci da istraže nove svetove, da uče o prošlosti i da bolje shvate sebe i druge, a dokazano je da im redovno čitanje oplemenjuje jezičke sposobnosti, vokabular i kritičko razmišljanje.

„Moji sin i ćerka imaju 19 i 21. godinu i dao bih sve da mogu ponovo da im čitam“, kaže Den Rasel, glumac i narator audio knjiga. „Nisam shvatao koliko je to važno dok su bili mali.“

„To je vreme koje neometano provodite oči u oči sa detetom“, kaže Rejčel Bevidž, majka dvojice dečaka (od 10 i 11 godina) i iskusna glumica. „Deca se osećaju privilegovano kada znaju da imaju vašu potpunu pažnju, što je teško izvodljivo u svakom trenutku.“

Kako možemo da poboljšamo čitanje priča za laku noć? Rasel i Bevidžova nam nude svoje profesionalne savete.

Različite priče su dobre u različito vreme

„Vodite se mišlju: da li želim da animiram decu ili da ih uspavam? Ako želim da ih animiram, izabraću knjigu koja je uzbudljiva, puna neizvesnosti, energije i likova sa različitim glasovima – nešto poput Persija Džeksona, Artemisa Faula ili Gospodina Kreze“,  kaže Bevidžova. „S druge strane, ako su veoma umorni i ako je kasno, neću da ih uzbuđujem. Izabraću nešto što će da ih umiri i opusti.“

„Ispričaću im priču, ali uradiću to mirnije. Tada uzmem neku lakšu knjigu, uz koju će deca takođe biti radoznala, ali ne toliko da ne mogu da se strpe do sutra za sledeće poglavlje. Tome najbolje služe knjige koje već znaju. Za moju decu je to „Dnevnik Šonjavka“, ili bilo šta od Roalda Dala, K. S. Luisa ili Majkla Morpurga.“

Ne žurite

„Ovo je zlatno pravilo naracije knjiga“, kaže Rasel. „Ljudi često pomisle da veoma brzim čitanjem priča dobija na dramatizaciji. Ali zapravo će vaša naracija biti daleko bolja usporavanjem. Glumci i pevači često završe tešku deonicu, a zatim zabrljaju, jer su se opustili na kraju.

Savet je da čitate sporije. Tih nekoliko trenutaka tokom kojih ćete uživati u štivu vama možda deluje beznačajno, ali može da napravi ogromnu razliku detetu koje vas sluša.“

Unapred upoznajte likove

„Kada radim, svakog lika označim drugom bojom, oblikujem ih na osnovu fizičkih i moralnih osobina, koristim sve što će mi pomoći da im dodelim glas“, kaže Bevidžova. „Kod naročito dugih rečenica, čak obeležavam mesta gde treba da udahnem, kako ne bih ostala bez daha pre tačke.

Sličan princip koristim i kada čitam svojoj deci, iako ne u tolikoj meri. Ukoliko imam vremena, uvek prvo sama pročitam knjigu, kako bih saznala o čemu se radi, kakvi su likovi i šta će se desiti, kako ne bi bilo iznenađenja.“



Čitajte sebi naglas

„Ja sam kao padobranac koji se boji visine“, kaže Rasel. „Besprekorno čitanje nije veština s kojom sam se rodio. Redovno vežbam čitajući samom sebi naglas, kao što sam to radio sinoć sa romanom Lija Čajlda. Ponekad to nervira moju ženu, jer to trpi više od 30 godina, ali bez toga ne bih stigao tu gde jesam.“

Eksperimentišite sa glasovima

„Ako pisac ima odlične opise likova, iskoristite to“, kaže Bevidžova. „Kod knjiga gde su ovi opisi šturi, pomislim: „Ko bi ih igrao na filmu? Da li su visoki, niski, debeli, mršavi? Da li pričaju brzo ili polako? Da li su pametni ili glupi? Da li govore aristokratski ili narodski?“

Sami odlučujete da li ćete nečiji glas da ubrzate, usporite, učinite da muca ili štuca, ili da bude prehlađen. Nekada ubacim i šuškanje ili brbljanje i otezanje. Šta god će da lika učini upečatljivijim.“

Neka i vama bude zabavno

„Kao većina roditelja, neke knjige čitam neprestano“, kaže Bevidžova. „I to može da postane veoma dosadno. Da bi meni bilo zanimljivije, ubacim različite akcente.

Veštice bi verovatno trebalo da imaju autentičan naglasak, ali šta ako je on džordijevski? Kako bi Pepeljuga zvučala sa kokni naglaskom? Da li bi Dambldor mogao da bude Dablinac? Zašto Šir Kan ne bi zvučao kao neko iz istočne Evrope? Ako se deci to ne svidi, reći će vam.“

Ipak, ne preterujte

„Neka knjiga odradi posao“, kaže Rasel. „Dobra knjiga bi trebalo da bude dovoljno smešna ili dramatična bez usiljenih glasova. Koristite samo one koji vam leže prirodno. Ne kažem da ne menjate glasove, već da ne mora svaki lik da ima osoben glas.“

Uvek budite svoji

„Jednom sam pitala decu zašto vole da im čitam uveče“, kaže Bevidžova, „i rekli su mi: „Zato što ne moramo da se naprežemo, možemo da se opustimo“. Roditelj radi posao, a dete može samo da se isključi.

Ponekad deca ne žele spektakl. Samo žele vas. Vreme za priče je trenutak najveće bliskosti u toku dana za mnogu decu i roditelje, i opušta ih to što, dok idu na spavanje, slušaju umirujući glas osobe koju vole najviše na svetu.“

Ne budite snishodljivi

„Pričanje deci umesto pukog govorenja jeste najvažnija veština koju može da ima narator dečijih knjiga“, kaže Rasel. „Veoma lako možete da zvučite snishodljivo kada čitate dečje knjige, kao da pričate bebi, naročito ako su u pitanju bajke.

Čitajte deci istim tonom koji inače koristite. Ja za Šonjavka koristim glas koji nije baš strašni čika, ali nije ni šonja. Teško je ovladati tom veštinom, ali se uvek isplati.“


Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin