Na Trgu pjesnika u Budvi održano književno veče Nikole Malovića

U okviru književnog programa 28. festivala „Grad teatar“ u Budvi, na Trgu pjesnika, sinoć je održano književno veče posvećeno novom romanu „Jedro nade“ Nikole Malovića.

Skoro tri decenije budvanski Trg pjesnika predstavlja književnu agoru, na kojoj su stihove kazivala ili prozu čitala najslavnija imena.



„Kao student književnosti žarko sam želeo da se i sam nađem okrenut publici, likom i delom, što mi se dogodilo rođenjem ’Lutajućeg Bokelja’, a sada i ’Jedra nade’“, rekao je Malović.
 
Nikola Malović je Bokelj, a sebe smatra srpskim piscem koji je u jezik uneo dah Mediterana i tako ga obogatio. Diplomac je beogradskog Filološkog fakulteta, žitelj Herceg Novog i ponosni vlasnik knjižare So već 10 godina.
 
Čitajući odlomak iz romana „Jedro nade“ autor je zvanično uveo u priču o svom novom romanu koji govori o najpoznatijem modnom dezenu na svetu, plavo-beloj prugastoj majici.

„Dok sam, navigavan podsticajnim pitanjima Vanje Gavrovski, brodio kroz obiman romaneskni sistem koji se otima tumačenju – video sam, i to prijavio publici – da je trgom iza njihovih leđa zaista prošlo mnogo sveta odevenog u najpoznatiji, najseksualniji i najavanturističkiji modni dezen – prugastoplavi dezen mornarske majice. To je roman na primorskom licu mesta kazivao da upravo govori o fenomenu(!), pri čemu se nisam libio da citiram prvu rečenicu poslednjeg poglavlja: ’Ujedinjenje zemlje odgovorile su nuklearnom bombom’, jer je mornarska majica ujedno i vojna uniforma, od bitke kod Trafalgara 1805. naovamo. Mnoge su se obrve podigle kada je bilo reči o tome da su Bokelji pre upoznali Rusiju nego Srbiju, te da su upravo Peraštani presudno uticali na formiranje ruske ratne flote, te ruske nautičke pedagogije.“
 
Roman „Jedeo nade“ je poput broda koji stoji u mestu, a radnja mu se dešava u Perastu, koji je bukvalno natopljen nautikom i sve što ima i što je sagradio kao baroknu bajku potiče iz prugastoplavog mornarskog dukata.
 
„Verujem da sam pomerajući književne figure po bajkovitom Perastu uticao da zauvek postane predmetom proučavanja, a ne samo brzinskih turističkih obilazaka tokom sezone. Dakako, u malo vremena od 50 minuta nabijenih kuriozitetnim podacima i pričom (između ostalog i spekulacijom po kojoj je Kristifor Kolumbo zapravo bio poreklom konverzos, pokršteni Jevrejin), te opisom možda najintrigantnijeg lica u savremenoj srpskoj književnosti – lica Adama Oza, okončalo se posećeno književno veče u sjajnog organizaciji budvanskog ’Grada teatra’“, zaključio je Malović.
 
U romanu „Jedro nade“ imamo 24 ključna pojma: mornarska majica, Boka Kotorska, svetska moda, Perast, Sv. Nikola, brod, Gugl, vino, more, Mediteran, Kolumbo, hemijski tragovi na nebu, Jevreji, pomorandže, barok, Rusija, Kina, rat, pčele, muškarac, žena, ljubav, smrt, Bog.

Malović je, kao niko pre njega, u roman utkao logiku primorskog načina života i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. „Jedro nade“ je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi, otkriće Amerike...