VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Možete li da utvrdite o kom je autoru reč samo na osnovu interpunkcije?
13.12.2019.
Neurolog Adam Dž. Kalhon je 2016. godine odlučio da pogleda kako bi neke od njegovih omiljenih knjiga izgledale kada bi iz njih izbacio sve reči i ostavio samo znakove interpukcije. Rezultat je bio neverovatan i iznenađujuće lep – niz zareza, upitnika, tačka-zareza, crtica i tačaka.
.jpg)
Nedavno je Kalhonova ideja pobudila interesovanje istraživača u Velikoj Britaniji koji su se zapitali da li je moguće utvrditi identitet autora samo na osnovu njegove ili njene interpunkcije.
U proteklih nekoliko decenija lingvisti bili u stanju da korišćenjem specifičnosti napisanog teksta tačno utvrde nečije autorstvo. Proces, koji se naziva stilometrijska analiza ili stilometrija, koristi se u mnogim pravnim i akademskim istraživanjima i pomaže pri određivanju dela anonimnih autora ili čak pri hapšenju kriminalaca. Ali se uglavnom zasniva na autorovom izboru reči i gramatici ili dužini rečenica. Do sada se na interpunkciju nije obraćalo toliko pažnje.
Ali kako se navodi u nedavno objavljenom istraživanju koje je predvodila Aleksandra N. M. Darmon iz Oksfordskog centra za industrijsku i primenjenu matematiku, autorova upotreba znakova interpunkcije može zaista mnogo toga da nam kaže. Tim je sakupio skoro 15 hiljada dokumenata od 651 različitog autora i „obezrečio“ svaki od tekstova. Pitanja koja su postavili bila su: „Da li je moguće odrediti književni žanr na osnovu interpunkcijskih sekvenci? Da li se interpunkcijski stilovi autora menjaju tokom vremena?“
Izgleda da je odgovor na oba pitanja pozitivan. Istraživači su razvili matematičke formule koje mogu da identifikuju pojedinačne autore sa tačnošću od 72%. Sposobnost da se odredi određeni žanr – od horora preko filozofije do detektivskih romana – bila je precizna u nešto više od polovine slučajeva, oko 65%.
Rezultati su takođe pokazali i na koji način interpunkcijski stil evoluira. Istraživači su otkrili da se „upotreba znaka pitanja i tačke povećava tokom vremena, ali se smanjuje korišćenje zareza. Manje primetno je zabeleženo i smanjenje u upotrebi tačka-zareza“.
Doduše, za ove poslednje zaključke vam verovatno nije potreban moćni algoritam koji će to utvrditi – dovoljno je samo da zaronite u Dikensova dela.
Autor: Lukas Rajli
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Nedavno je Kalhonova ideja pobudila interesovanje istraživača u Velikoj Britaniji koji su se zapitali da li je moguće utvrditi identitet autora samo na osnovu njegove ili njene interpunkcije.
U proteklih nekoliko decenija lingvisti bili u stanju da korišćenjem specifičnosti napisanog teksta tačno utvrde nečije autorstvo. Proces, koji se naziva stilometrijska analiza ili stilometrija, koristi se u mnogim pravnim i akademskim istraživanjima i pomaže pri određivanju dela anonimnih autora ili čak pri hapšenju kriminalaca. Ali se uglavnom zasniva na autorovom izboru reči i gramatici ili dužini rečenica. Do sada se na interpunkciju nije obraćalo toliko pažnje.
Ali kako se navodi u nedavno objavljenom istraživanju koje je predvodila Aleksandra N. M. Darmon iz Oksfordskog centra za industrijsku i primenjenu matematiku, autorova upotreba znakova interpunkcije može zaista mnogo toga da nam kaže. Tim je sakupio skoro 15 hiljada dokumenata od 651 različitog autora i „obezrečio“ svaki od tekstova. Pitanja koja su postavili bila su: „Da li je moguće odrediti književni žanr na osnovu interpunkcijskih sekvenci? Da li se interpunkcijski stilovi autora menjaju tokom vremena?“
Izgleda da je odgovor na oba pitanja pozitivan. Istraživači su razvili matematičke formule koje mogu da identifikuju pojedinačne autore sa tačnošću od 72%. Sposobnost da se odredi određeni žanr – od horora preko filozofije do detektivskih romana – bila je precizna u nešto više od polovine slučajeva, oko 65%.
Rezultati su takođe pokazali i na koji način interpunkcijski stil evoluira. Istraživači su otkrili da se „upotreba znaka pitanja i tačke povećava tokom vremena, ali se smanjuje korišćenje zareza. Manje primetno je zabeleženo i smanjenje u upotrebi tačka-zareza“.
Doduše, za ove poslednje zaključke vam verovatno nije potreban moćni algoritam koji će to utvrditi – dovoljno je samo da zaronite u Dikensova dela.
Autor: Lukas Rajli
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Podelite na društvenim mrežama:
Prikaz knjige „Kal juga“: Mističnim pustohodinama Lepenskog Vira
13.02.2026.
Slično Aleksandru Tešiću koji je unutar svog epskog romana „Lazarevo časomerje“ spojio više značajnih događaja iz srpske, vizantijske i ruske prošlosti, i Mladen Milosavljević u „Kalu juga“ spaja isto...
više
Iz prve ruke – „Prepleteni život“: Ključ za razumevanje života
13.02.2026.
Kako gljive stvaraju naše svetove, menjaju naše umove i oblikuju našu budućnost, otkrivamo u knjizi „Prepleteni život“ Merlina Šeldrejka, koju nam preporučuje urednik Srđan Krstić.
U mnoštvu dobrih...
više
„Ma koliko danas svet izgledao strašno, poljubac i kontakt čine ga lepim i izazovnim!“: Održana promocija knjige Zorice Tomić „Poljubac“
13.02.2026.
Knjiga „Poljubac“ prof. dr Zorice Tomić predstavljena je u četvrtak 12. februara u knjižari Delfi SKC koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
O knjizi su, pored autorke, gov...
više
Sajsi MC o zbirci „Šta žulja zgrade?“: Poezija u muzici može svašta da trpi, na papiru ne
13.02.2026.
Ivana Rašić, publici poznata kao Sajsi MC, već decenijama zauzima jedinstveno mesto na regionalnoj muzičkoj sceni – oštra, subverzivna, duhovita i politična, sa jezikom koji ne pristaje na kompromise....
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.