„Moja francuska porodica“: Memoari ljubavi, hrane i grešaka

Samanta Veran kombinuje priču o drugoj šansi u ljubavi, putopis i knjigu sa receptima, u ovoj emotivnoj priči o tome kako se povezala sa ljubavnikom posle 20 godina, i počela život u Francuskoj sa instant porodicom. Kada joj je bilo 19 godina, putovala je Evropom i u Parizu je upoznala mladića po imenu Žan-Lik. Vrativši se u SAD i nespremna za neku ozbiljnu vezu, nikada nije odgovorila na njegova vatrena pisma. Dve decenije kasnije, razvedena i u dugovima, Samanta traži Žan-Lika, kome je prva supruga umrla a od druge se nedavno razveo i ostao sam sa dvoje dece. Nekakva hemija između njih dvoje još uvek postoji, i godinu dana kasnije, njih dvoje se venčaju i počinju da žive zajedno u okolini Tuluza. U svom novom okruženju, Samanta mora da se snalazi sa mučnom birokratijom i svim problemima koji idu sa položajem stranca, uči da tečnije priča francuski i razume velike kulturne razlike (kao što je francuska navika da se bude izrazito otvoren i gleda direktno u oči). I najproblematičnije od svega, mora da nauči kako da se zbliži sa decom svog novog muža, koja se i dalje bore sa bolom i nepoverenjem zbog Žan-Likovog neuspelog drugog braka. Na kraju, kako autorka emotivno piše, hrana i njeno kuvanje su joj dali priliku da postane deo porodice dok pripremaju obroke i ručaju zajedno.
 
Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Vladimir Martinović