Laguna - Bukmarker - „Mileva Ajnštajn: teorija tuge“ Slavenke Drakulić u prodaji od 21. marta - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Mileva Ajnštajn: teorija tuge“ Slavenke Drakulić u prodaji od 21. marta

Slavenka Drakulić nas romanom „Mileva Ajnštajn: teorija tuge“ uvodi u unutrašnji svet ove talentovane i osetljive žene koja se u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka vraća suštinskim događajima svog života, svom odnosu sa komplikovanim, nepredvidivim i emocionalno nezrelim muškarcem i analizira zašto nije ostvarila svoje životne snove. To je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka.

Berlin, 1914. „Ti ćeš se pobrinuti za čistoću moje odjeće, rublja i posteljine, da redovno dobivam tri obroka u svoju sobu… od mene nećeš očekivati intimnosti niti ćeš mi prigovarati na bilo koji način.“ Ovako počinje katalog zahteva Alberta Ajnštajna upućenih supruzi Milevi posle jedanaest godina braka – ženi koja je, kao i on, studirala teorijsku fiziku i bila mu najbliža saradnica. Duboko povređena, Mileva napušta muža i sa decom se vraća u Cirih. Ali čak i tamo je ostavljena na milost i nemilost svojoj usamljenosti bez ikakve zaštite. Mileva se bori sa depresijom, komplikovanom materijalnom situacijom majke dvoje dece, zdravstvenim problemima mlađeg sina i trudi se da pronađe ostatke energije u sebi i krene dalje.

Prema rečima autorke: „Ova je knjiga nastala slučajno, iz ljutnje. O Milevi Marić nisam znala puno, ali ipak dovoljno. Pročitala sam poznatu Ajnštajnovu biografiju Voltera Ajzaksona u kojoj je ona prisutna, ali nekako premalo, usputno i – pomislila sam – nesrazmjerno svojoj ulozi u njegovom životu. No to nije bilo odlučujuće. Ne sjećam se točno situacije, ali u nekom akademskom društvu u posjeti SAD spomenula sam Milevino ime. Međutim, osobe s kojima sam razgovarala nisu čule za nju. Obuzelo me je zaprepaštenje i ljutnja: kako je moguće da nisu čuli za Milevu? Čuli su za drugu suprugu Elzu, ali Mileva s kojom je Albert zajedno studirao, s kojom je radio na teorijama, koja mu je kao izvrsna matematičarka pomagala u izračunima, koja je postala njegova prva supruga i rodila mu djecu – ostala je u sjeni. Bila je nadarena matematičarka i fizičarka srpskog porijekla, jedna od rijetkih žena koje su u to vrijeme – riječ je o početku 20. stoljeća – studirale uopće, a kamoli još fiziku. I to na Politehničkom fakultetu u Cirihu, gdje je žena postala profesor tek 1985.“

„Mileva Ajnštajn: teorija tuge“ Slavenke Drakulić možete naći od utorka 21. marta u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.