Mileva Ajnštajn kao književni lik Slavenke Drakulić

Jedna od najvažnijih predstavnica nekadašnje jugoslovenske književne scene, novinarka i jedna od najprevođenijih hrvatskih spisateljica, Slavenka Drakulić, posle nekoliko godina ponovo je bila gošća Beograda i družila se sa svojim čitaocima povodom knjige „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ u izdanju Lagune, koja je predstavljena 11. maja u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.



„Rado dolazim u Beograd. To su stare uspomene moje generacije od pre rata, kada su ti susreti bili učestaliji. Veoma se dobro osećam u Beogradu, a naročito u ovoj knjižari koja je kao jedan prekrasni književni lavirint“, rekla je Slavenka.

O romanu koji predstavlja unutrašnji svet talentovane Mileve Marić Ajnštajn u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka sa Albertom Ajnštajnom, pored autorke, govorile su i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Biljana Dojčinović, i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

Slavenka je na početku istakla da je Ajnštajn „prednost uvek davao svom naučnom istraživanju, a Mileva, koja je isto bila izuzetno nadarena, bila je žena i majka, stoga njena genijalnost nije mogla doći do izražaja i zato je tragična ličnost, ali ličnost vredna pažnje. Važno je istaći da je reč o književnom liku. Uzela sam pojedine elemente iz njenog života koje sam smatrala važnim i stvorila književni lik.“

Slavenka nam je otkrila i šta je bio neposredni povod da se zainteresuje za Milevu Ajnštajn: „Prilikom boravka u Americi poveo se razgovor o Ajnštajnu i intelektualcima uopšte. Ispostavilo se da malo ko zna da je Mileva bila prva Ajnštajnova žena i to mi se činilo nepravedno. Onda sam počela malo više čitati o njoj i odlično se uklopila u moju ideju da pišem o jakim ženama koje su u senci muškarca.“

Jasmina Radojičić je kao važnu stvar istakla da je Slavenka dala glas drugoj strani u intimnom odnosu dvoje genijalaca: „Rečenica koja je važna za ovaj roman i koja je meni ostala u sećanju jeste kada Mileva piše Ajnštajnu i kaže: ’Lakše ti je da se brineš o celom svetu nego o svoje dvoje dece’, i tu se zapravo vidi koliko je poza koju muškarac često zauzima, da se brine o celom svetu, i te kako izgovor da brigu o porodici prepusti nekom drugom, izgovor koji se prihvata kao legitiman. Ovim romanom Slavenka daje glas Milevi, ali i svakoj ženi koja je zbog brojnih razloga, društveno-istorijskih ili nekih drugih, bila nevidljiva i neprepoznata, i taj glas je apsolutno autentičan i književno ubedljiv.“

Biljana Dojčinović je posebno istakla unutrašnji svet junakinje koji Slavenka Drakulić odlično opisuje: „Dok čitate, vi se ne pitate da li je to istina nego ste sigurni da je moralo tako da bude, što znači da je lik ubedljiv. Ovo je priča o ženi koja je imala hendikep zbog toga što je žena. Drugo, što je htela da se bavi naukom, zatim je imala fizički i nasledni hendikep u porodici i ništa pod tim okolnostima nije bilo uz nju. Ipak, ovom knjigom se odaje priznanje onom što je mogla da uradi i beleži činjenica da je Mileva bila na korak do jednog drugačijeg postignuća, mogla je da bude ravnopravna sa njim.


Prema rečima Slavenke Drakulić, životna storija Mileve Marić Ajnštajn je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka da ostvari svoje snove.