Melinda Nađ Abonji u subotu gostuje u Novom Sadu

Melinda Nađ Abonji, autorka nagrađenog romana „Golubije srce“ (nagrade za najbolji roman u Nemačkoj i Švajcarskoj 2010. godine), gostovaće u Novom Sadu u subotu, 1. septembra 2012. godine, u knjižari Delfi, Kralja Aleksandra 3, gde će od 18 časova potpisivati svoj roman.

„Golubije srce“ je roman posvećen porodici doseljenika, koja sedamdesetih godina prošlog veka napušta Vojvodinu i odlazi da živi u Švajcarskoj gde pokušava da se po svaku cenu integriše u novo okruženje. Dok se porodica među ljubaznim ali hladnim Švajcarcima mukotrpno penje lestvicom opstanka, i dok se istovremeno u njihovoj bivšoj domovini rasplamsava vihor novog rata, glavna junakinja Ildiko ispreda setnu i oporu priču o sudbini emigranata, o izgubljenom raju zavičaja, o odrastanju između dva sveta koji postaje svet za sebe: u njenom slučaju, prelepa panonska pesma koja lebdi između dva jezika, prošlosti i sadašnjosti, alpskih pejzaža i beskrajne ravnice, radosti i tuge, otuđenosti u blagostanju i prisnosti u nemaštini, kulture zaborava i snage sećanja.

„Golubije srce“ je uzbudljiva pripovest sa autobiografskim elementima. Autorka je najranije detinjstvo provela u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Roman „Golubije srce“ proglašen je za najbolji roman na nemačkom jeziku 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj (prestižne nagrade „Deutscher Buchpreis“ i „Schweizer Buchpreis“). Ova nagrada Melindi Nađ Abonji, rodom iz Bečeja, donela je zasluženo priznanje i kritike i čitalaca u više evropskih zemalja, na čije je jezike prevedena i slavu gotovo preko noći. Melinda Nađ Abonji u romanu „Golubije srce“ opisala je veoma slikovito staru Jugoslaviju i modernu Švajcarsku. Ništa manje nisu upečatljive ni determinisanost i direktnost s kojima prikazuje osećanja junaka. Poznato je šta je usledilo posle Titove smrti: raspad Jugoslavije, rat i reke izbeglica. Taj rat je primorao sve, porodicu Kočiš, baš kao i konobaricu Draganu, da se opredele za neku od etničkih grupa, u čije ime će se muškarci slati u rat.