VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Mario Vargas Ljosa u Novom Sadu u ponedeljak, 22. juna

Veliki svetski pisac Mario Vargas Ljosa sledeće nedelje biće gost Lagune i naše zemlje. U ponedeljak, 22. juna od 19 sati na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu biće priređen Razgovor s piscem.
 
Uvodnu reč daće prof. dr Dalibor Soldatić, najveći stučnjak za hispansku književnost, nakon čega će Vargasu Ljosi biti dodeljana i Specijalna nagrada za prozu „Milovan Vidaković“ Međunarodnog festivala ProseFest.
 
Uslediće Razgovor s piscem koji će voditi hispanista Bojana Kovačević Petrović. Razgovor će biti usmeren na književno stvaralaštvo Marija Vargasa Ljose i na njegovo dramsko stvaralaštvo. Biće reči o tome da li književnost ima moć kojom pokreće svet. Budući da je Vargas Ljosa poslednjih godina naročito usmeren na pozorište, biće reči o značaju pozorišta u njegovom životu, a uputiće i poruku mladim piscima i čitaocima. Jedan deo razgovora ticaće se i novih pisaca hispanske Amerike koji donose novi književni bum.
 
Ulaz u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je slobodan.
 
Mario Vargas Ljosa rođen je u mestu Arekipa u Peruu 1936. godine. Prvo delo, dramski komad „Inkino bekstvo“ napisao je sa 16 godina, a prva knjiga koju je objavio bila je zbirka priča „Šefovi“, za koju je dobio nagradu „Leopoldo Alas“. Postao je poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu „Biblioteka Breve“ izdavačke kuće Seiš Baral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, ovenčan je Nagradom kritike i Međunarodnom nagradom „Romulo Galjegos“. Usledila su dramska dela („Gospođica iz Takne“, „Kati i nilski konj“, „Čunga“, „Ludak s balkona“ i „Lepe oči, ružne slike“), studije i eseji (kao „Neprekidna orgija“, „Istina o lažama“ i „Izazov nemogućeg“), sećanja („Riba u vodi“), priče („Štenad“) i, pre svega, romani: „Razgovor u Katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Ko je ubio Palomina Molera?“, „Pripovedač“, „Pohvala pomajci“, „Lituma u Andima“, „Raj na drugom ćošku“, „Jarčeva fešta“, „Avanture nevaljale devojčice“, „Diskretni heroj“. Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada, među kojima su Nagrada Servantes, nagrade Princa od Asturije, PEN/Nabokov i Nobelova nagrada za književnost (2010).
 
Izdavačka kuća Laguna objavila je jedanaest romana Marija Vargasa Ljose: „Avanture nevaljale devojčice“, „Pohvala pomajci“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Povest o Majti“, „Jarčeva fešta“, „Grad i psi“, „Razgovor u Katedrali“, „Keltov san“, „Zelena kuća“, „Rat za smak sveta“, „Diskretni heroj“, i memoare „Riba u vodi“, jednu od glavnih knjiga iz celokupnog opusa Marija Vargasa Ljose koja otvara novi pogled na život i stvaralaštvo velikog pisca.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
juval noa harari mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete laguna knjige Juval Noa Harari: Mislim da bi trebalo da se usredsredimo na očuvanje planete
05.12.2019.
Pisac i istoričar Juval Noa Harari nas svojim knjigama neumorno podseća na to da tehnološki napredak ne obećava ružičastu budućnost. Ili bar ne za sve nas. Ovaj izuzetni intelektualac u svoja promišlj...
više
11 zanimljivih činjenica o voljenoj  laguna knjige 11 zanimljivih činjenica o „Voljenoj“
05.12.2019.
Toni Morison – rođena 18. februara 1931. godine – postala je poznata po delima „Najplavlje oko“, „Sula“ i „Solomonova pesma“, ali tek je sa „Voljenom“ iz 1987. godine osigurala sebi trajno mesto u knj...
više
prikaz romana golmanov strah od penala petera handkea laguna knjige Prikaz romana „Golmanov strah od penala“ Petera Handkea
05.12.2019.
Broj austrijskih pisaca uz čije ime stoji epitet enfant terrible iznenađujuće je veliki. Na spisku književnih buntovnika iz te zemlje sigurno bi se našli stvaraoci poput Elfride Jelinek ili Tomasa Ber...
više
 jedi, moli, voli knjiga koja je sve započela laguna knjige „Jedi, moli, voli“ – knjiga koja je sve započela
05.12.2019.
Američka autorka Elizabet Gilbert je svoje memoare „Jedi, moli, voli“ otvorila živopisnim opisom sebe kako plače, usamljena, na podu kupatila. Udata je za pogrešnog čoveka (koji spava u sobi pored), ž...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.