Mari Kondo i knjige? Hm…

Ako pratite ljude koji gledaju mnogo Netfliksovih sadržaja, onda ste verovatno proveli dobar deo početka 2019. godine svedočeći njihovim svađama oko knjiga. Konkretno, zbog saveta Mari Kondo o čuvanju knjiga.



„Drži svoje čiste i uredne ruke dalje od mojih hrpa knjiga Mari Kondo“, osvanuo je komentar u Vašington postu. „Odstupi Mari Kondo! Zašto ovaj sakupljač knjiga odbija da pospremi“, glasi naslov koji je objavio Cnet. Na Tviteru su neki od bibliofila izrazili svoj šok i zaprepašćenje, dok su drugi na taj šok i zaprepašćenje odgovorili oštrim komentarima ili zbunjenošću.

Mari Kondo primenjuje na knjige isti metod kao i za odeću, sportsku opremu ili kuhinjske aparate. Ali samo su knjige izazvale toliki nivo zgražavanja, a to je zato što mnogi ne mogu da ostanu hladni kada pomisle na to šta bi drugi mogli da učine sa njihovim knjigama.

Iako je ova kontroverza prilično sveža, zapravo je samo jedna od najnovijih serija uvreda i ogorčenja u vezi sa knjigama tokom proteklih godina.

Prošle godine je to bio kolektivni napad na trend „naopakog“ postavljanja knjiga (natraške, tako da se ne vidi rikna). Trend pre toga je bio napad na one koji knjige seku zarad hobija. Bilo je i zlovolje prema onima koji na police ređaju knjige po boji ali i onima koji slikaju „selfije“ ispred hrpe otvorenih knjiga, kao i neslaganja oko toga da li gomile nepročitanih knjiga treba da budu odraz ponosa ili stida.



Ono što svi ovi skandalozni postupci imaju zajedničko jeste to da oni zapravo ne utiču ni na kog drugog osim na osobu koja ih sprovodi. Influenseri sa Instagrama se ne prikradaju u vaše domove kako bi reorganizovali vaše police, a Kondo ne uvodi zakonsko sprovođenje zabrane ogromnih kolekcija knjiga. (Ona vas zapravo ohrabruje da zadržite knjige ukoliko vas pomisao da ih se ratosiljate ljuti.)

Zašto onda neki bibliofili dižu buku oko slika sa riknama koje se ne vide, ili kada vide da klijent Mari Kondo baca još jednu knjigu u hrpu stvari kojih želi da se reši?

Za mnoge, to ima veze sa onim što knjige za njih znače. Knjige ne postoje samo da bi izazvale radost. Knjige su predmeti čudesa i suveniri sa naših intimnih putovanja. Naše kolekcije ocrtavaju naš ukus i našu ličnost, i obelodanjuju ih svakom znatiželjnom posetiocu koji bi mogao da ih posmatra. Nisu dekoracija ili alat, i samo bi ih neko ko zapravo nije čitalac posmatrao kao takve.

A možda i ne bi.

Knjige mogu puno značiti nekim, ali ne znače iste stvari svim čitaocima. Oskudna polica može značiti da neko ne voli knjige, ili da jednostavno više voli e-knjige ili odlazak u biblioteku. Pretrpane police mogu biti namerno u neredu ako je to nečiji izbor, kao i one koje su pod konac. One police gde su rikne okrenute ka zidu možda pripadaju nekome ko takođe uživa u čitanju ali preferira estetski minimalizam.


         
Postoji razlika između ljubavi prema čitanju i fetišizacije knjiga. Iako ovo drugo nije alarmantno, treba potvrditi razliku. Postoje naravno i izuzeci: knjige koje su retke ili veoma stare treba čuvati u posebnim uslovima. Novije knjige treba radije pokloniti ili reciklirati nego baciti, ako ništa, onda zarad očuvanja okoline. Takođe ne bi trebalo napomenuti da ovde govorim o ličnim kolekcijama; očito je mnogo veći problem ako vlast počne da spaljuje knjige, ili javna biblioteka presloži svoje knjige po boji samo zarad dobre fotke na Instagramu.

A šta ćemo sa opštim pravilom? Marite za svoje knjige i pustite druge da mare za njihove.

Ukoliko ne možete da dočekate da marikondujete neke dosadne knjige iz svog života, zabavite se pospremajući. Ako biste pre iskrvarili od posekotine papirom nego što biste se odrekli jedne jedine knjige, čuvajte ih koliko god vam je drago. Ukoliko sakupljate stara izdanja koja nikada nećete pročitati samo zato da biste izgledali pametno, ili ako ste skloni da stereotipno ocenjujete nečiju ličnost prema knjigama koje poseduje – iskreno, samo izvolite.

Šta god odlučite da radite, zapamtite da nisu povezi štampanog papira ono što je bitno već ono što se nalazi unutar tih stranica, ono što vama to znači i predstavlja. Možda je, ali samo možda, došlo vreme da ostavimo druge na miru da rade sa svojim hrpama papira ono što oni žele.

Izvor: mashable.com
Prevod: Aleksandra Branković