Laguna - Bukmarker - Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“ - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“

Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i nevericu. I iako totalitarni režim iz njenog romana nema paralelu u stvarnosti, knjiga svoju moć crpi iz neprijatnog predosećanja da je nastanak države nalik Galadu sasvim moguć – dozvolimo li da stvari krenu određenim tokom.

Foto: ActuaLitté / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons

Odgovarajući na pitanja obožavalaca, Atvud je izjavila da se ne slaže sa onima koji „Sluškinjinu priču“ svrstavaju u domen naučne fantastike i da se ona prilikom kategorizovanja knjige radije služi izrazom „spekulativna proza“. Galad nije tek puki plod njene mašte – presedani već postoje. On možda ne odslikava trenutno uređenje Sjedinjenih Država, ali njegova struktura i običaji su slika i prilika određenih aspekata novoengleskog puritanizma iz 17. veka i raznih diktatura koje su kroz istoriju nicale širom sveta.

„Nisam želela da ljudi pomisle da sa mnom nešto nije u redu“, izjavila je Atvud u intervjuu za radio PBS. „Neko me je na Tviteru pitao kako mi sve te stvari padaju na pamet. Moj odgovor je bio: ʼNe padaju na pamet meni, već čovečanstvu. I to već četiri hiljade godina.‘“

Osim istorije, Atvud kaže da je inspiraciju pronašla i u distopijskim romanima poput Orvelove „1984“ i Hakslijevog „Vrlog novog sveta“, koje je rado čitala u mladosti.

„Kada pisce zaintrigira neka književna forma, oni se uvek potajno nadaju da će se jednog dana i sami u njoj oprobati“, nedavno je napisala u jednom eseju. „Sluškinjina priča“ je njen doprinos žanru.

U intervjuu za PBS, autorka pominje i H. Dž. Velsa i „Levu ruku tame“ Ursule le Gvin, „a kada distopijski totalitarizam zađe u domen fantastike, ne možete zaobići Tolkinovog ʼGospodara prstenovaʼ.“ Dodaje i da je pedesetih godina prošlog veka „prosto gutala“ naučnu fantastiku, koja je u to vreme bila neverovatno popularna. „Bila je to era Džona Vindama, era ʼFarenhajta 451ʼ.“

Atvud ističe da je u vreme kada je objavljena „1984“ bila dete i da su joj korice knjige delovale „prljavo i jeftino“. Od Orvelovih dela prvo je pročitala „Životinjsku farmu“, za koju kaže da ju je „prestravila“. „Nisam razumela da se tu zapravo radi o basni o sovjetskoj Rusiji. Bila sam ubeđena da se sve to zaista dešava životinjama i to me je jako potreslo. Kakva užasna priča!“

Od književniih dela koja su u to vreme na nju ostavila snažan utisak Atvud navodi i distopijski roman „Mi“ pisca Jevgenija Zamjatina, koji je dvadesetih godina prošlog veka bio zabranjen u Sovjetskom Savezu. „Zamjatin je predvideo eru Velikog brata i sve ostalo“, kaže ona. „Naročito mi se svidelo to što je pojam ,likvidacija‘ koristio u njegovom doslovnom značenju – napravite jedan pogrešan korak i bićete pretvoreni u tečnost.“

Autor: Džošua Barahas
Izvor: pbs.org
Prevod: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
novi prevodi nagrađivanih romana dragana velikića laguna knjige Novi prevodi nagrađivanih romana Dragana Velikića
27.10.2021.
Roman Dragana Velikića „Islednik“, ovenčan Ninovom nagradom, nedavno je preveden na italijanski jezik. Italijansko izdanje „Islednika“ objavljeno je pod naslovom „Sveska ukradena u Vinkovcima“, izdava...
više
intervju marko vidojković video  laguna knjige Intervju – Marko Vidojković [video]
27.10.2021.
O izmišljenoj pandemiji kuge pisao je u romanu „Đubre“, a o stvarnoj pandemiji virusa korona u knjizi „Kovid 19+“. Marko Vidojković se buni protiv onoga što misli da je pogrešno i često zbog toga trpi...
više
da li razgovor o knjigama na aplikacijama za upoznavanje može biti odbojan  laguna knjige Da li razgovor o knjigama na aplikacijama za upoznavanje može biti odbojan?
27.10.2021.
Književnost je jedna od najvećih umetničkih formi svih vremena; ona obogaćuje naše živote i vodi nas do bolnih istina o tome šta znači biti čovek – pa ipak, u kontekstu aplikacija za upoznavanje, mal...
više
promocija knjige tuđi život milana jovanovića 2 novembra u knjižari delfi skc laguna knjige Promocija knjige „Tuđi život“ Milana Jovanovića 2. novembra u knjižari Delfi SKC
27.10.2021.
Roman pisca Milana Jovanovića „Tuđi život“ biće predstavljen beogradskim čitaocima u utorak 2. novembra od 18 sati u knjižari Delfi SKC (Kralja Milana 48). O knjizi će, pored autora, govoriti i...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.