Laguna - Bukmarker - Lagunina autorka Jelica Greganović u Kragujevcu, Inđiji i Svilajncu - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Lagunina autorka Jelica Greganović u Kragujevcu, Inđiji i Svilajncu

Kratke priče Jelice Greganović „Zovem se Mama“ napisane su da nam nasmeju dan, ulepšaju veče. One govore o trenucima koje poznaju svi roditelji. Od dolaska bebe na svet pa nadalje priča se plete oko svega i svačega. Tu su svakodnevne brige u procesu odrastanja, uz veliki uloženi trud za koji autorka smatra da je ključan. Ovu knjigu „za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna“ Jelica Greganović predstavlja u:

Kragujevcu (Galerija Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“, 7. mart, 19 sati)
Inđiji (Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“, 9. mart, 18 sati)
Svilajncu (Centar za kulturu Svilajnac, 20. april, 19 sati)

Predstavljanje knjige prati zanimljiva izložba Boba Živkovića, koji je jednom prilikom istakao da su njegovi crteži uvek na strani dece i da mu nije žao roditelja, jer „oni treba da su srećni što su postali roditeljii i dobili priliku da od dece stvore ljude“.

Odlomak iz legendarne priče „Beba“, koja je zapalila društvene mreže i internet portale i nasmejala čitav region:
„Ovo je priča za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna. Ovo je kratka borba protiv onog čipa za zaboravljanje koji nam je ugradila Majka Priroda, jer kad bismo se svega što smo proživeli sa decom sećali, natalitet bi još drastičnije padao.“

„U školi za roditelje, ili na individualnom savetovanju, kada god vidim preplašeni roditeljski pogled, pre bilo kakvog pitanja, poželim da kažem: ’Opušteno, to je sasvim normalno!’ I baš tu moćnu intervenciju normalizacije, od korica do korica, donosi nam knjiga Jelice Greganović. Odahnućete sa svakom rečenicom! Autorka ne samo da normalizuje mnoge dečje i roditeljske strahove, ambicije, tuge, svađe, nego kao bonus nudi neumornu duhovitost koja će sigurno dokusuriti i najmanju sumnju u to da normalnost nema granice. Kao ni ljubav, mašta, poverenje – bar ne kada je reč o deci i roditeljima. Knjiga vas poverljivo i prijateljski poziva da zagrlite svoju decu ili pozovete svoju mamu!“ Nataša Đurica, psiholog

Jelica Greganović je jedan od osnivača Radija B92 i prva urednica njegove informativne redakcije. Do sada je pisala ili piše za B92, Vreme, NIN, Studio B, Ekonomist, Bankar, Roditelj i Dete, Elle, Šumadija Press, Politikin Zabavnik... Najčitanija je srpska blogerka, koja svoje blogove objavljuje na VIP Blogu B92 i blogu izdavačke kuće Laguna.

Knjigu „Zovem se Mama“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.