Laguna - Bukmarker - Lagunin književni klub predstavlja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Lagunin književni klub predstavlja

U okviru sedamdeset petog Laguninog književnog kluba održanog na Instagram profilu laguna_knjige o knjizi „Hamnet“ Megi O’Farel razgovarali smo sa bukstagramerom Markom Kovačevićem (@bukmarkic), koji je diplomirao engleski jezik i književnost.



Ovenčan nagradom Women’s Prize, „Hamnet“ donosi priču inspirisanu životom i smrću malo poznatog Šekspirovog sina.

Jednog letnjeg dana 1596. godine u Stratfordu na Ejvonu jaka groznica oboriće jednu devojčicu u postelju. Njen brat blizanac Hamnet traži pomoć. Ali nikog drugog nema kod kuće. Njihova majka Agnes daleko je na polju gde uzgaja lekovito bilje. Njihov otac radi u Londonu. Roditelji ne slute da jedno od dece neće poživeti do kraja nedelje.

„Šekspirovoj supruzi pre Megi O’Farel niko nije dao prostora u književnosti, što je velika šteta“, istakao je Marko Kovačević. „Jasno je da je autorka mnogo istraživala, a sve istorijske činjenice do kojih je došla vešto je uklopila i opisala. Umešno je prilagodila i jezik kojim junaci govore i izraze koje upotrebljavaju. Bilo mi je fascinantno što se Šekspirovo ime nigde ne pominje, pa čak i kad ga Agnes doziva, u romanu piše: ’Nazvala ga je po imenu’, što je i te kako zanimljivo. Na taj način autorka je želela da glas da ženi a ne muškarcu. Kad bi čitaoci bili sigurni da je to Šekspir, fokus priče bi se pomerio sa Agnes i dece. Njen odnos sa decom i njihove sudbine najbitniji su za ovu priču.“

Lik Agnes je upečatljiv, drugačiji. Kada je učitelj latinskog, kako se na početku romana najčešće imenuje Šekspir, ugleda, pomisli da je mladić. Agnes je povezana sa prirodom i izrazito je intuitivna, a drugi u tome vide magijske elemente, pa zaziru od nje.

„Dopada mi se što ju je autorka predstavila kao ženu odbačenu od društva i tim postupkom je učinila posebnom. Priča se da je veštica jer skuplja lekovite biljke, ali isti ti ljudi dolaze kod nje kad im treba pomoć. Samim tim što je i pre rođenja prvog deteta znala koliko će dece imati pokazuje autorkinu nameru da ukaže koliko se Agnes razlikovala od drugih i koliko je bila skrajnuta od ostatka društva tog vremena. Megi O’Farel je odabrala lik o kome se ne zna gotovo ništa i napravila slojevit karakter, koji se po imenu i datumu rođenja poklapa sa istorijskim likom, ali koji nam daje potpuno novi uvid u njen porodični život i odnos sa decom, kao i u život žene iz nižeg staleža u doba kada je harala kuga.“

Šekspir je u romanu predstavljen vrlo specifično. On je u Agnesinoj senci. Ne uspeva da se izbori sa teškoćama koje mu život nameće, mlad je, mora da se nosi i sa nasilnim ocem i ne vidi izlaz.

„Čini mi se da je Megi O’Farel predstavila Šekspirov lik onakvim kakav je on stvarno bio. Ako uzmemo u obzir sve potencijalne priče o velikom piscu i razloge zašto je otišao u London, autorka nam prilično verno predstavlja čoveka koji je u 16. veku morao da se oženi devojkom sa sela i formira porodicu, i da potom ode u veliki grad jureći svoje snove. Takvo je bilo vreme i zato ne mogu da ga krivim.“

I drugi likovi u romanu vrlo su verodostojno predstavljeni – blizanci, Agnesin brat, Šekspirov otac.

„Delovi sa blizancima bili su mi omiljeni. Emotivno su jaki i doprineli su atmosferi knjige. Megi O’Farel se veoma potrudila da prikaže kolika je njihova povezanost, koliko se vole. Nikada neću zaboraviti rečenicu kada sestra posle smrti brata pita: ’Kako se zove blizanac, ako drugog blizanca nema?’ I jezik koji koristi dok piše njihovu priču je poseban. Rečenice su jednostavnije, pa se čitalac identifikuje sa njima.“

„’Hamnet’ je roman o tome ko smo i kako nas drugi doživljavaju, o tome da svako od nas nosi probleme o kojima drugi ne znaju, o teskobama koje osećamo ali o njima ne pričamo. Ovo je i roman o tome koliko jedna osoba može da podnese, koliko može sama da uradi. Ovaj roman je osnažujući, posebno za žene, pa ne čudi što je knjiga dobila Women’s Prize, jer je iznedrila snažan ženski lik.“

Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 4. juna od 19 sati na Instagram profilu laguna_knjige. Tema razgovora biće roman „Svaki dan u godini 1“ Uvea Jonzona. Ovaj roman je na popustu 30% do 4. juna u knjižarama Delfi, na sajtu laguna.rs i u Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.