Laguna - Bukmarker - Kultura poništavanja je sramna fleka na mapi književnog sveta - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Kultura poništavanja je sramna fleka na mapi književnog sveta

Možda ste do sada čuli za kulturu poništavanja (Cancel culture) i nekima je sigurno jasno da to nije ništa novo. Sohini Kumar i Ris Gudvel su o tome govorili pre pola decenije, Hobs i Mendevil su bili žrtve moralno religiozne kulture poništavanja u 17. i 18. veku, a svi znamo i za Salmana Ruždija i njegovu situaciju – nakon objavljivanja romana „Satanski stihovi“ 1988. godine, na njega je bačena fatva – iranski vođa Ajatola Homeini naredio je da Ruždi bude ubijen, što je dovelo do napada na knjižare i javnog spaljivanja knjiga, a neki su čak i ubijeni (poput Hitošija Igarašija, japanskog prevodioca romana). Vilijam Nigard, norveški izdavač, priževo je tri metka koja su mu ispaljena u leđa.

Foto: Unsplash

S obzirom na to da su ovi ekstremni primeri nastali pre nego što je skovan termin kultura poništavanja, ne iznenađuje što ova fraza izaziva strah. Izdavači danas, iako im se nameće, nemaju obavezu da objavljuju nekontroverzne knjige nekontoverznih autora – zamislite koliko bi to dosadno bilo. I suludo iz poslovne perspektive. Svako od nas može da odluči šta će da čita, nije nam potrebno društvo, kenselovanje ili izdavači da nam to određuju. Plus, svako bi trebalo da bira da li želi da odvoji delo od umetnikove ličnosti.

Ipak postoji razlog za brigu, pre svega zbog izdavačkog kartela. Ako jedna izdavačka kuća odluči da odbije određeno delo, velika je verovatnoća da će i ostali veliki izdavački učiniti isto i, teoretski, sarađivaće kao kartel kako bi nekoga potpuno izbacili sa tržišta. To nije slobodno tržište niti je pošteno. Ali ne smemo zaboraviti još jednu stvar – što se više ističe da je nešto „loše“, to je veće interesovanje.

Ruždijeva situacija je posebna priča, ali je možemo koristiti kao ekstremnu verziju kulture poništavanja. Noviji primeri koje smo videli nedavno su optuživanje Dž. K. Rouling za transfobiju, Rejnbou Rauel i optužbe za rasizam u romanu „Eleonora i Park“ i poslednja na listi je Lajonel Šrajver, autorka romana „Moramo da razgovaramo o Kevinu“ – izguglajte, lakše je nego da sve navodimo ovde. U ovim slučajevima nije došlo do prestanka štampanja njihovih dela već ljudi žele da autorke snose odgovornost za stvari koje su izrekle. To što autori nastavljaju da pišu nakon pokušaja da budu ukinuti nam govori o tri stvari.

Prva je istrajnost. Druga je to što izdavači moraju da izvagaju koliko mogu izgubiti novca i kakve će biti posledice ako se povinuju pritisku. Treće – svi koji uspeju da nastave da stvaraju nakon pokušaja kulture poništavanja da ih u tome spreči, zapravo su već uspešni i ostvareni autori.

Bez obzira na to kako gledate na bilo koju metu kultura poništavanja u književnosti, važno je da razumemo da ne možemo da donosimo odluke umesto drugih, posebno kada je čitanje u pitanju. Čak i kada su žalbe usmerene na autore sasvim opravdane, to nikome ne daje pravo da utiče na izdavače ili društvo da se povinuju njegovim stavovima. Što se više ovakve stvari budu uvlačile u svet knjiga i izdavaštva, to će biti ugroženiji smisao postojanja knjiga – sloboda komunikacije.

Kejti Lou je u članku za „Ivning standard“ najbolje objasnila ovo što želim da kažem: „Uloga izdavača je da pomognu društvu da govori o najtežim problemima. Ali, uz nekoliko izuzetaka, oni su postali toliko jednostrani po pitanju previše tema i to nije dobro ni za izdavaštvo ni za društvo.“

Oni koji se sa ovim ne slažu neka zastanu i zapitaju se: Da li bih ja voleo/volela da mi diktiraju ko mogu da budem, šta da kažem, radim ili čitam?

Autor: Sidni Pikroft
Izvor: theboar.org
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

životinje kao književni junaci laguna knjige Životinje kao književni junaci
17.09.2021.
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih l...
više
margaret atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše sluškinjinu priču  laguna knjige Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“
17.09.2021.
Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i n...
više
kako ezoterički projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat laguna knjige Kako „ezoterički“ projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat
17.09.2021.
U nemačkom gradu Tibingenu, tri univerzitetska profesora su osmislila 2017. godine projekat Kasandra – incijativu koja predlaže da se romani koriste u proučavanju političkih situacija. Ideja jeste bil...
više
šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo laguna knjige Šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo
17.09.2021.
U izdavačkoj industriji popularnost književnih žanrova se menja shodno interesovanjima čitalaca. U vremenima kada je sve neizvesno, teško je odrediti da li je baš vaš roman ono što zadovoljava trenutn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.