Krimić sa neobičnim receptom – „Sva siročad Bruklina“ predstavljen na Književnom klubu

U okviru 113. tribine Laguninog književnog kluba bavili smo se delom Džonatana Litema „Sva siročad Bruklina“, ovenčanog nagradom „National Book Critics Circle“. Sa stručnog stanovišta govorili su pisac i prevodilac knjige Oto Oltvanji i književna kritičarka Nataša Anđelković.


 
Na početku romana upoznajemo neobičnu družinu od četiri siročadi iz doma u Bruklinu koju predvodi sitni kriminalac Frenk Mina. Kada Mina bude ubijen, stvari kreću nepredvidivim tokovima. Posebnu dinamiku romanu daje Lajonel Esrog koji boluje od Turetovog sindroma zbog čega ima opsesivno-kompulzivne verbalne tikove koji mu od života prave pakao. Ali kada Frenka ubiju, jedan Lajonelov ortak završiće u zatvoru, a druga dvojica će se boriti za mesto vođe. Pošto više nikome ne može da veruje, sâm započinje istragu o ubistvu, pokušavajući da drži kakav-takav red u svojoj glavi i svojim rečima. Lajonelov svet će se okrenuti naglavačke kako bude sve dublje zalazio u svet kriminala, a jedini saveznik će mu biti sopstvena hrabrost.
 
Oto Otvanji je maestralno preveo knjigu i na početku istakao koliko je Litemova književnost za njega bilo neobično čitalačko iskustvo: „Sa Litemom sam dočekao nešto što sam mislio da nikad neću doživeti kao čitalac. On spada u prvu generaciju pisaca, koja i nije mogla da dođe ranije, a koja je uvažavala ogromno nasleđe popularne kulture i pretakala u pisanje. Litem nije mogao da ignoriše da, pored toga što poznaje klasičnu umetnost, na to još odlično poznaje popularnu kulturu, film, strip, popularnu muziku, i sve to koristi u svojim knjigama.“
 
U romanu „Sva siročad Bruklina“ poštovane su tradicije kriminalističkog romana, ali su istovremeno parodirane: „Ono po čemu je drugačiji u odnosu na prosečnog žanrovskog pisca detektivskog romana je ambicioznost u motivima, temama. Imamo nekoliko tema koje obrađuje a koje ste do tog trenutka mogli da srećete samo na američkom filmu: ljude sa Turetovim sindromom koji su uglavnom korišćeni u politički nekorektne komičarske svrhe. On ga je uzeo za glavnog lika i pripovedača i uradio je dubinsku analizu tog stanja bez romantizovanja i ismevanja. I za mene je to bila eksplozija mozga.“


 
Nataša Anđelković je istakla da Litemova knjiga može da se čita kao kriminalistički ili detektivski roman: „Ali to je samo formalni sloj, sredstvo pisca da kroz elemente tog žanra i njegovu destrukciju, ironizaciju, zapravo obradi mnoge druge, njemu očigledno važnije teme. Već na prvoj strani vidimo da je to jedan neobičan junak i pripovedač koji već autokritički svrstava sebe u neku nižu poziciju u smislu da jeste klovn. I kada se upušta u avanturu amatera-detektiva koji pokušava da reši ubistvo svog mentora koji mu je bio i zamena za oca koga nikad nije imao, to postaje avantura njegovog života, a mi otkrivamo čoveka koji iz pozicije nekog ko je smešan, figura za podsmevanje, progovara stvarnu istinu o svetu.“
 
Radnja romana dešava se 80-tih godina XX veka i Džonatan Litem nam pokazuje dve Amerike. Jedno je socijalna margina Bruklina i Njujorka koji je mejnstrim i idealizovana vizija Amerike: „Ono za čim tragaju junaci u romanu je jedna vrsta samopotvrde, utemeljenja, osećanja pripadnosti, ali to izmiče. Ovaj roman pokazuje, nekad na parodiran način, nekad kritički, dvostruku sliku Amerike. Pokazuje se koliko ljudi, koji su sa margine, tu granicu ne mogu da pređu i koliko je njihov život ograničen. I to što se dešava junaku: Turetov sindrom, buncanje, neartikulisani glasovi... Čini mi se da je određena vrsta otpora takvom svetu i gnušanje prema samom sebi zbog pripadanja njemu.“
 
Nataša je istakla da je pokretač ove priče potraga za istinom: „Ta potraga daje zdravu snagu i liniju glavnom junaku koji je rascepljen između lošeg kriminalnog, socijalno niskog miljea i onoga što je on zaista. Njegova duša je duša jednog čistog bića, predstavnika iskonske dobrote i istine. On je između ta dva principa stalno rascepljen, ali ta potraga za istinom daje mogućnost nade.“
 
Za Otov prevod romana „Sva siročad Bruklina“ stigli su samo komentari divljenja i čestitke: „Mnogo sam razmišljao o prevođenju. Koliko daleko možeš da budeš slobodan u prevodu da to bude na granici prepeva, koja je granica gde to ostaje isto delo, ali si ti preuzeo nadahnuće pisca na sebe, odakle ti ta odgovornost, ko ti je to dozvolio, ko ti je prepustio da budeš tako slobodan, a onda sam shvatio da ova knjiga neće biti toliko uspešna kao što je u originalu ako se ja potpuno ne opustim.“
 
Od čitalaca iz publike dobili smo i preporuku da pogledamo film „Sva siročad Bruklina“ u kojem glavnu ulogu igra Edvard Norton.
 
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 2. avgusta, a razgovaraćemo o romanu „Vozom za Samarkand“ jedne od najčitanijih stranih autorki kod nas Guzelj Jahine. Ova knjiga je na popustu 30% do 2. avgusta u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.