Kratka istorija nastanka elektronskih knjiga

Elektronske knjige ili e-knjige vam omogućuju da na lak i moderan način čitate književna dela ili bilo kakve druge tekstove. Iako elektronske knjige i čitače smatramo savremenim izumima, ideje za ovaj izum nastale su još odavno.



„The Readies“ – davne 1930. rađa se ideja o elektronskim knjigama

Koncept elektronskih knjiga rodio se 1930. godine, u isto vreme kada su obične knjige postale popularne. Pisac Bob Braun je posle ideje za zvučni film (talkie) dobio ideju za kreiranje elektronskog čitača, koji bi čitaocima omogućio da knjige čitaju na ekranu uređaja. Tom uređaju dao je ime „readies“.



Bob Braun je rekao: „Pisana reč s vremenom gubi značaj. Zasenili su je filmovi. Da bismo u današnje vreme stigli da čitamo, moramo da imamo mašinu koja će to da nam omogući. Uređaj koji radi na struju, a koji možemo da nosimo sa sobom. Na tom uređaju ćemo moći da čitamo šta god poželimo i koliko god želimo. Takođe ćemo moći da nameštamo veličinu slova, a i izbeći ćemo posekotine od papira, koje dobijemo listanjem strana.“

Ovaj uređaj omogućio bi čitaocima da čitaju brže. A što se tiče prebacivanja knjiga u digitalni format, Braun je imao ideju da reči zameni velikim brojem portmanto reči (naziv za reči koje kombinuju dva značenja), a tekst ispuni novim znakovima koji bi predstavljali radnju i kretanje. Ove ideje za brzo čitanje su odbačene, ali je prihvaćena ideja čitanja knjiga u elektronskoj formi.

Mehanička enciklopedija – rani prototip elektronskog čitača iz 1949. godine

Prvi prototip elektronskog čitača izumela je učiteljica iz Španije po imenu Anhela Ruiz Robles, davne 1949. godine. Gledala je svoje učenike kako se muče da svaki dan nose knjige u školu, što ju je inspirisalo da stvori izum koji bi im olakšao čitanje.



Angela Ruiz Robles ovaj uređaj nazvala je Mehaničkom enciklopedijom. Uređaj je sadržao kaleme sa štamanim tekstom, koji su radili pomoću vazdušnog pritiska. Prvi prototip nije bio elektronski, ali predstavlja prvi automatizovani uređaj za čitanje. Funkcije ovog izuma su više puta menjane, a konačna verzija sastojala se iz audio snimaka, lupe, kalkulatora i električnog svetla za čitanje. Ovaj izum nikada nije ugledao svetlost dana, ali jedan prototip  se još uvek čuva u Nacionalom muzeju nauke i tehnologijue u Korunji, u Španiji.

Indeks Tomistikus – mogući kandidat za prvu elektronsku knjigu, napravljen između 1949. i 1970. godine

Još uvek nije sigurno da li se Indeks Tomistikus koji je osmislio italijanski sveštenik Roberto Busa može smatrati prvom elektronskom knjigom. Robert Busa je po uzoru na dela teologa Tome Akvinskog 1949. godine počeo sa kreiranjem jakog elektronskog indeksa, koje je završio 1970. godine. Ovo digitalno delo prvobitno je bilo skladišteno na jednom računaru, ali je na kraju 1989.  izdato kao CD.

Neki istoričari ovaj izum ne smatraju prvom elektronskom knjigom, jer joj je svrha bila da pomogne ljudima pri izučavanje već postojećih tekstova, a ne da se čita kao takva.

Tehnologija elektronskih knjiga 1960-ih

Neki istoričari projekte iz šezdesetih smatraju pretečom savremenih elektronskih knjiga. U te projekte se ubrajaju NLS (oN-Line System) projekat koji je vodio Dag Engelbart sa Stanford istraživačkog instituta (SRI), Hypertext Editing System i FRESS (sistem za izmenu i povrat podataka) na čijem čelu je bio Andris van Dam sa Braun univerziteta.

FRESS dokumenti su radili na glavnim IBM okvirima i dinamički su formatirani za različite korisnike, hardvere, veličine prozora itd. Sadržali su automatizovane tabele sadržaja i indeksa. Ovi sistemi omogućuju upotrebu hiperlinkova, grafike i mnogih drugih opcija. Smatra da je Van Dam smislio termin „elektronska knjiga“.

FRESS se uglavnom koristio za čitanje opsežnih i primarnih internet tekstova, kao i za beleženje i diskusije na nekoliko internet kurseva, uključujući Englesku poeziju i Biohemiju. Sa Univerziteta Braun nastavili su da rade na sistemima elektronskih knjiga, uključujući i projekte za elektronske priručnike, finansirane od strane američke mornarice, kao i široko distribuirani hipermedijski sistem poznat kao InterMedia, projekat koji je stvorila kompanija Electronic Book Technologies, ​​pod nazviom DynaText (prvi e-čitač zasnovan na SGML opisnom jeziku, koji je bio preteča HTML jezika), i projekat Open eBook, kompanije Scholarly Technology Group.

Digitalna verzija „Deklaracije nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država“ i projekat Gutenberg

Majkl S. Hart zaslužan je za kreiranje elektronskih knjiga sa kojima smo upoznati danas. Kada je bio student na Univerzitetu u Ilinoju, 1971. godine, imao je dozvolu da provodi koliko god želi vremena za Xerox računarom, u laboratoriji za istraživanje materijala, koji se uglavnom koristio za obradu podataka, ali je takođe bio povezan sa ARPAnet-om (pretečom savremenog interneta).

Kada je 4. jula, na Dan nezavisnosti, dobio kopiju „Deklaracije nezavisnosti SAD-a“, javila mu se ideja da čitavu knjigu iskuca na računaru i učini je dostupnom za javnost, preko ARPAnet-a. Taj dokument, koji je danas poznat kao prva elektronska knjiga, preuzelo je šest osoba.

Hart je kasnije još neke tekstove prebacio u digitalnu formu, uključujući Povelju o pravima SAD, Ustav Sjedinjenih Američkih Država i Bibliju. Zatim je osnovao projekat Gutenberg, čime je omogućio ljudima širom sveta da besplatno preuzimaju razne tekstove. Projekat Gutenber na snazi je i dan-danas i omogućava pristup tekstovima koji se mogu čitati na bilo kom digitalnom uređaju.

Uređaji za čitanje elektronskih knjiga

Kompanija E ink je 1997. razvila tehnologiju koja je digitalnim ekranima omogućavala da reflektuju svetlo, bez upotrebe pozadinskog svetla. Prvi komercijalni elektronski čitač koji je koristio ovu tehnologiju zvao se „Raketa“ (The Rocket). Ovu tehnologiju koristili su i drugi proizvođači elektronskih čitača. Među njima je i Amazonov Kindl, koji je pušten u prodaju 2007. godine i koji je postao najpopularniji elektronski čitač na svetu.

Aplikacije za elektronsko čitanje na drugim uređajima

Mnoge kompanije koje proizvode uređaje za elektronsko čitanje ili izdaju elektronske knjige, nude aplikacije koje se mogu preuzeti na raznim uređajima, uključujući mobilne telefone, tablete i računare. Amazon ima svoju Kindl aplikaciju, koja svaki uređaj pretvara u elektronski čitač i sa koje možete da preuzeme bilo koju knjigu. Kompanija Apple nudi aplikaciju Apple’s iBooks, koju možete da koristite na bilo kom njihovom uređaju.

Elektronske ili štampane knjige?

Elektronske knjige imaju i prednosti i mane u odnosu na štampane knjige. Glavna prednost jeste ta što na jednom mestu možete da čuvate veći broj knjiga, pogotovo ako volite da ih nosite sa sobom dok putujete. Mnogi elektronski čitači imaju ugrađeno svetlo, što vam olakšava čitanje u mraku.

Međutim, mnogi ljudi više vole štampane knjige. Vole da okreću stranice, ili jednostavno ne vole to što mnogi izdavači primenjuju Digital Rights Management (sisteme za zaštitu autorskih prava elektronskih medija) na elektronske knjige. A postoje i oni koji se plaše da će im privatnost biti narušena, ako podaci o knjigama koje su preuzeli budu sačuvani na internetu.

---

Ukoliko želite da čitate elektronske knjige, instalirajte aplikaciju Eden Books, vaš čitalački raj.

Autor: Dženifer Vilber
Izvor: turbofuture.com/consumer-electronics/The-History-of-eBooks
Prevod: Lidija Janjić