Kratka istorija kriptografije u krimi romanima – biblijski kodovi, Holmsove šifre i Poova enkripcija

Tajne su elementi drame. Pesnici, dramatičari i romanopisci su ih kroz vekove koristili kao pokretački mehanizam, kako bi čitaoce fokusirali na glavnu stvar, a to je – hoće li privatne stvari ostati privatne? Ali onda je neko u formulu dodao kodiranje i dekodiranje, što je delovalo poput treće šine koja pomaže motoru da radi brže i duže. To je pametan trik. Kada se tajna zavere sakrije u kriptografskoj poruci, tada se ukupni dramski element povećava.



Uzmimo za primer najslavniji trio brojeva svih vremena: 666. To se pominje u Knjizi Otkrivenja, misterioznom i poetičnom biblijskom poglavlju, koje drži pažnju. Kao što je opisano iz trećeg lica, trostruki broj 6 označava „Vavilona velikog, mati bludnica i gnusoba zemaljskih“.

Užas!

Ali šta je, zapravo, ova zla 666 stvar/biće/čudovište? To je veliko pitanje. A odgovor bi mogao biti od velike važnosti, pogotovo jer mnogi veruju da dolazak gospodina 666 predstavlja kraj postojanja. Tako imamo dramatičnu tajnu, pojačanu misterioznim kodom. Upozorenje: rešavam 666 slagalicu na kraju ovog članka (nema virenja!).

Preskočimo nekoliko hiljada godina, sve do perioda kada su knjige, novine i filmovi dobijali profit od tih kodiranih tajni. To se dogodilo uglavnom zbog dva sjajna osnivača žanra misterije: Edgara Alana Poa i ser Artura Konana Dojla. Svaki od njih pomogao je da se taj trend popularizuje u modernoj kulturi.

Edgar Alan Po je autor „Ubistva u Ulici Morg“, prve detektivske priče zbog koje je prozvan ocem detektivske proze. Shodno tome, godišnja nagrada koju dodeljuju Američki pisci misterije naziva se „Edgar“. Ali tu je još jedna stvar koju je Po prvi uradio, a za koju nije dobio dovoljno zasluga. On je prvi predstavio kriptografiju i razbijanje kodova kao glavni motiv u svojoj priči „Zlatni jelenak“.

Početkom 1840-ih, dok je pisao za Filadelfija vikli, Po je od svojih čitalaca tražio da mu pošalju kriptograme, hvaleći se da poseduje potrebne veštine za dešifrovanje. To je zabrinjavalo neke čitaoce, delom jer su bili sujeverni. Tada je čin dekodiranja tajni značio posedovanje magičnog, ako ne i jezivog talenta. To je možda bilo zbog kamena iz Rozete. Otkriven je 1799. godine, ali u potpunosti dešifrovan tek 1820-ih godina. Mogućnost da se, kroz hijeroglife, konačno čuju glasovi iz drevnog Egipta, bio je praktično nebeski događaj za ljude s početka 19. veka.

Ipak, Poovi čitaoci bili su zaintrigirani. Prihvatili su njegovu ponudu, a pesnik je zaista dešifrovao mnoge kodove širom zemlje. Ljudi su odmah reagovali. Kodiranje zagonetki odjednom je postalo društveno prihvatljivo. Ubrzo su postale popularne u časopisima i novinama, a popularne su i danas, u obliku ukrštenih reči.
Videvši da potražnja raste, Po je iskoristio trenutak napisavši kratku priču „Zlatni jelenak“. Kao i većina Poove proze, ova priča može biti teška za čitanje savremenim čitaocima, ali je svakako vredi pročitati do kraja. Objavljena je 1843. godine i detaljno govori o trojici muškaraca koji su pronašli misteriozni zlatni jelenak i kodirani pergament, koji na kraju vodi do otkrivanja velikog, piratskog blaga, zakopanog na močvarnoj obali, u blizini Čarlstona, u Južnoj Karolini.

Na kodiranom pergamentu je pisalo:

53‡‡†305))6*;4826)4‡)4‡);806*;48†8¶60))85;1‡);:‡*8†83(88)5*†;46(;88*96*?;8)*‡(;485);5*†2:*‡(;4956*2(5*-4)8¶
8*;4069285);)6†8)4‡‡;1(‡9;48081;8:8‡1;48†85;4)485†528806*81(‡9;48;(88;4(‡?34;48)4‡;161;:188;‡?;

A narator ovako objašnjava svoj metod dekodiranja: broj 8 ima 33 karaktera.

;        “     26.
4       “     19.
‡ )    “     16.
*       “     13.
5       “     12.
6       “     11.
† 1    “      8.
0       “      6.
9 2    “      5.
: 3     “      4.
?       “      3.
¶       “      2.
-.       “      1.

Objašnjenje Poovog nejasne metode glasi ovako: počevši od gornje linije, pergament sadrži trideset tri puta broj osam. Drugi red znači da u poruci ima dvadeset i šest redova. Treći red znači da ima devetnaest brojeva četiri itd.

Zatim objašnjava da je slovo „e“, što zna svaki savremeni igrač društevene igre skrabl, najčešće slovo na engleskom jeziku, a potom slede: a, o, i, d, h, n, r, s , t, u, i, c, f, g, l, m, v, b, k, p, k, k, z.

Stoga je u zagonetki broj pet slovo „a“. Bodež (†) je slovo „d“. Broj osam je slovo „e“ i tako dalje.

Spremni ste da rešite slagalicu? Piše:

Dobra čaša u biskupskom domu, na đavolovoj stolici, dvadeset i jedan stepen i trinaest minuta severoistočno i od severa, glavna grana sedmi ud, istočna strana, pucaj iz levog oka glave smrti pčelinju liniju, s drveta, kroz pucanj od pedeset stopa.

Izvol’te!

Poova priča je bila jako popularna, osvojivši glavnu nagradu od 100 dolara na takmičenju, što je, verovatno, bila najveća suma koju je zaradio kao pisac. Takođe je uticao na mnoge druge pisce.

Ovo je savršen prelaz na „Likove plesača“ sera Artura Konana Dojla, priču objavljenu 1903. godine. U romanu jednu gospođu neko maltretira, ostavljajući joj niz tajnih poruka. Svaka od njih izgleda kao bezopasni crtež deteta:

Kada sam prvi put pročitao ovu priču sa 13 godina, pretpostavio sam da je u pitanju neka vrsta kodiranog jezika, kao kada brodovi tiho komuniciraju ručnim zastavama. Ali nije tako. Holms je odmah crteže prepoznao kao kriptograme koji menjaju simbol za slovo i odmah krenuo u rešavanje misterije, koristeći istu formulu koju je Po spomenuo u „Zlatnom jelenku“. I on je počeo da dešifruje, znajući da je „e“ najčešće slovo u engleskom jeziku.

Deset godina kasnije, u knjizi „Šerlok Holms. Dolina straha“, Dojl koristi drugu tehniku dešifrovanja, poznatu kao šifru za knjige. Ovde i pošiljalac i primalac poseduju primerak iste knjige i, što je najvažnije, isto izdanje. Holms prima šifriranu poruku od profesora Morijartija glavom, koja glasi:

534, C2, 13, 127, 36, 31, 4, 17, 21, 41 DOUGLAS, 109,
292, 5, 37, BIRLSTONE, 26, BIRLSTONE, 9, 47, 171.

Detektiv shvata da ako je najveći broj 534 i ako je to uobičajena šifra za knjige, to mora biti debela knjiga, poput almanaha. Minut kasnije, sa almanahom u ruci, on odlučuje da C2 označava kolonu broj dva, i da brojevi predstavljaju reči u toj koloni.

A poruka glasi:

Postoji opasnost ... može ... doći ... vrlo brzo ... jedan ... Daglas ... bogata ... zemlja ... sada ... kod Berlstona ... Kuća ... Berlston ... samopouzdanje ... je ... hitno.

***
Čitaoci su se zainteresovali zbog Poa i Dojla. Svidelo im se. Ironično je da je prošlo 66 godina pre nego što se Ken Folet usudio da napiše veoma uspešan roman na tu temu. Koristio je obične kodove za dešifrovanje u „Ključu za Rebeku“, međunarodnom bestseleru, čija se radnja odvija za vreme Drugog svetskog rata. Ovde je tajni kod za dešifrovanje pronađen u romanu „Rebeka“ autorke Dafne di Morije.

Prelazeći na skoriju istoriju, neka od popularnih dela koja pametno koriste kriptologiju uključuju: „Ime ruže“ autora Umberta Eka; „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna (i gotovo sve njegove knjige); „Cryptonomicon“, autora Nila Stivensona; „Enigma“ Roberta Harisa;; i „Pravilo četvorke“ Ijana Koldvela i Dastina Tomasona.

A šta je sa Zveri:

Opa, opasan lik nam dolazi u susret.

Srećom, kraj ove priče je već poznat, i uopšte nije katastrofalan, nije katastrofalan ni za nas ni za našu budućnost. Koristeći se osnovnim pretraživačima na internetu, saznajemo da je Knjiga Otkrivenja napisana krajem prvog veka. Kodirani identitet Zveri bio bi poznat čitaocima tog doba kao direktna referenca na zloglasnog i megalomanskg Cezara Nerona, koji je vladao Rimom do svoje smrti, od 54. do 68. godine nove ere. Opravdano ga krivimo za mučenja, pogubljenja i uznemiravanje svih koji se pridržavaju nove religije zvane hrišćanstvo.

Evo kako je kod funkcionisao:

U to vreme postojala je polupopularna praksa, pomalo okultna, zvana Gematrija, sistem za kodiranje jevrejskih slova kao brojeva. (Zvuči poznato?) Kada se Neron Kaisar (grčki naziv za Cezara Nerona) prevede na hebrejski, postaje Nrwn Qsr. Pomoću Gematrije, brojčana vrednost tih slova je jednaka broju 666. Iako je, budući da je Knjiga Otkrivenja napisana na grčkom, ovako je izvorno glasilo: chi (600), xi (60), stigma (6).

I na kraju, evo moje sopstvene, relativno jednostavne, kodirane poruke, napravljene za čitaoce, da isprobaju sami:

8 @% * 7! 8 & <$ @> ^! & + 8 = ~ *! $ 8 =

Ako imate poteškoća, setite se lekcija koje je vas je naučio čovek koji je umro pod misterioznim okolnostima u četrdesetoj godini života, u gradu Baltimoru. Ako i dalje imate poteškoće ili tražite potvrdu vašeg odgovora, idite na deepdecipher.com, koji će vas potajno preusmeriti na drugu internet stranicu, gde vas čeka rešenje.
 
Autor: Grej Basnajt
Izvor: crimereads.com
Prevod: Lidija Janjić