Laguna - Bukmarker - Kornelije Kovač u Podgorici predstavio knjigu „Fusnota“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Kornelije Kovač u Podgorici predstavio knjigu „Fusnota“

Život pretočen u popularne note.

Poznati kompozitor, aranžer i muzičar Kornelije Kovač gostovao je u Podgorici, gde je potpisivao svoju novu knjigu "Fusnota" koju je objavila "Laguna".
"Fusnota" je naslov koji otkriva okolnosti u kojima je Kovač napisao i komponovao deset popularnih pesama tokom svoje pola veka duge i plodonosne karijere koju je započeo sa legendarnom "Korni grupom". To je, kako je rekao Kovač, zapravo manje priča o pesmama a više o načinu i okolnostima u kojima su nastale.
"Sve što pišem" - kazao je Kornelije Kovač, "proisteklo je iz autobiografskih osećanja, podataka i doživljaja".
- Ne bih umeo da napišem roman, ako to nisam proživeo. Verovatno zato neću biti plodan pisac - prokomentarisao je Kovač koji je na proputovanju do Cetinja, gde je nastupio sa svojim džez ansamblom "Fusnota 7 +". On je u Gradskoj knjižari na podgoričkom Trgu Republike, svojim čitaocima potpisao knjigu.
Jedan od najplodnijih kompozitora i muzičar koji se sa pravom može nazvati jednim od kreatora popularne muzike na eks-Ju prostorima, ističe da je imao namjeru da napiše ljubavni roman, no, kako je od onih koji piše polazeći samo od svojih sećanja i preživljenih emocija prosto morao da napiše knjigu o pesmama koje su obeležile jedno vreme.
Odlučio je da u "Fusnoti" progovori o okolnostima koje su ga navele da napiše hitove poput "Četiri mladića idu s Trebevića", "Moja generacija" ili "Jedna zima sa Kristinom", kao i jednoj od pesama koje su lansirale Lepu Brenu u orbitu popularnosti, "Sitnije, Cile, sitnije".
- Pravio sam kompromise, jer kada imate decu, tako to ide. Ali se ne stidim niti to skrivam - objasnio je Kovač.



Do knjige čiji je podnaslov "Priče o pesmama koje su obeležile jugoslovensku rok scenu" čitaoci nisu znali da je Kovač da bi napisao pesmu "Jedan groš" selotejpom oblepio svoje šake jer je hteo da komponuje jednostavnu pesmu udarajući na klaviru samo dve dirke istovremeno. Stihove za "Sliku" je napisao kao uspomenu na preminulu prijateljicu, a "Etidu" nadahnut Betovenovom muzikom. Mlađi čitaoci, koji su verovatno na stotine puta čuli, još kao mali, pesmu "Trla baba lan", tek će zahvaljujući "Fusnoti" saznati imena glumaca koje je Kovač okupio u horu za ovaj veliki jugoslovenski hit iz 1970.
Opisao je i nastanak pesme "Moja generacije" sa kojom je "Korni grupa" učestvovala 1974. godine na "Pesmi Evrovizije".
"Fusnota" je treća knjiga Kornelija Kovača koju je objavio posle "Tamnih dirki" iz 2003. o pečalbi u Španiji i potom zbirke "Falko i druge priče" objavljene pre tri godine.

Autor: S. Ć.
Izvor: DAN


Podelite na društvenim mrežama:

nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.