Koji pisci bi bili dobri partneri?

Dok pisci najčešće jasno artikulišu ljubav i romantiku u svojim delima, njihovi lični životi su mnogo šarolikiji. Pogledajmo koji pisci bi bili dobri i loši partneri...

D. H. Lorens

Pretpostavljam da smo skoro svi pročitali bezobrazne delove iz „Ljubavnika ledi Četerli“ i da smo se malo razočarali – naročito danas kada imamo „Pedeset nijansi – Sivu“ i dobitnika Bukera „Nit lepote“, koji je prepun gej scena.

Ali Lorensova dela ipak odlikuje izuzetna telesnost i senzualnost koja nije uobičajena u engleskoj književnosti, jer nam nagoveštava čoveka koji se oseća dobro u svojoj koži i sa svojim žudnjama. (Kao, recimo, scena muškog rvanja u „Zaljubljenim ženama“).

Nakon što je Lorens maznuo ženu jednog profesora na Notingemskom univerzitetu, Fridu Vikli, (devojačko Fon Rihthofen), što je prouzrokovalo niz problema tokom Prvog svetskog rata, književni krugovi Londona su se brzo od njega distancirali i on je krenuo u „divlje hodočašće“, seleći se neumorno iz Australije u Italiju, pa u Meksiko, da bi umro kada mu je bilo tek 45. Bert Lorens, kao i mnogi drugi pisci, nikada ne bi bio stabilan ili pouzdan muž, ali bi bio uzbudljiv partner.

Džejms Džojs

Verovatno ni Džojs nije bio sjajan muž: besramno se grebao za novac, često se opijao i vukao je porodicu iz Trsta u Pariz, pa u Rim i Cirih. Pošto je bio najstariji u porodici, naterao je brata Stanislausa i sestre Evu i Ajlin da zajedno sa njim napuste Dablin da bi mu pomogali finansijski i da bi vodili računa o njegovoj porodici.

Ali kao ljubavnik Džojs je bio kako neobičan tako i nenadmašan. Njegova pisma ženi, Nori Barnakl, besramno su perverzna i u njima se jasno vidi Džojsov mazohizam (na jednom mestu piše kako bi voleo da mu ona prdne u lice, a na drugom kaže da bi voleo da ga bičuje).

Ali njegov najromantičniji (i najtrajniji) iskaz ljubavi je „Uliks“ – roman u kome se cela radnja odvija u toku jednog dana – 16. juna 1904, u znak sećanja na datum njihovog prvog ljubavnog sastanka. Pošto se Blumov dan sada slavi u celom svetu, verovatno nema romantičnog gesta koji je nadaleko ostavio toliki trag.

Dž. K. Rouling

Ima nešto pomalo podrugljivo u podnaslovu drame Oskara Vajlda „Lepeza gospođe Vindermir – predstava o dobroj ženi“. Dobrota nije zanimala Vajlda. (Jednom je u šali rekao kako su njegova majka i on osnovali „Udruženje za suzbijanje vrlina“.)

Ali ko bi posumnjao u dobrotu Dž. K. Rouling koja često učestvuje u dobrotvornim aktivnostima, ponaša se zaštitnički kao roditelj i očigledno je humana i empatična? Ima li bolje osobe da vam bude partner? Osim toga, ako volite da se oblačite kao Hagrid ili Hermiona (kako ko voli), mogla bi da vam dâ savršene kritike.

Filip Larkin

Osim što je čuveni tvrdica i asketa, Larkin je takođe patio – ako je to prava reč – zbog strašno zamršenog privatnog života. Partnerku Moniku Džouns je držao na odstojanju dok je radila kao predavač u Lesteru, dok je on bio bibliotekar na Univerzitetu Hal.

U međuvremenu je počeo vezu sa jednom radnicom u biblioteci, Maev Brenan. Pošto mu to nije bilo dovoljno, kasnije je imao seksualnu vezu sa svojom sekretaricom Beti Makeret, koja je radila za njega 20 godina.

Takođe je nemilosrdno opanjkavao svoju prvu devojku kod doživotnog drugara Kingzlija Ejmisa, nazivajući je „predsednicom odeljenja“ i drugim podrugljivim imenima. Dok Larkinove pesme obiluju osećanjima, ostaje utisak da ih je čuvao za sebe – kao i svoj ljubavni život.

Emili Bronte

Malo toga se zna o Emili, za razliku od njene sestre Šarlot (zahvaljujući odličnoj biografiji Elizabete Gaskel). Objavila je jedan roman „Orkanski visovi“, kao i jednu zbirku pesama zajedno sa setrama, i umrla već u tridesetoj godini života od tuberkuloze.

Ali iz „Orkanskih visova“ možemo izvući svakojake mračne strasti i brutalna osećanja. Nijedan roman koji sam pročitao ne ostavlja tako jak utisak gotičke snage i iskonske svireposti prirode. Očigledno ju je nešto, negde, duboko uznemiravalo. Kako biste onda mogli biti partner Emili Bronte? Imali biste osećaj da stalno iščekuje Hitklifa, tamo negde u vresištu.

Alen Ginzberg

Ginzberg bi morao biti idealan materijal za partnera. Mnogo je putovao, svakoga poznavao i uživao u slobodnoj ljubavi, kao i u dugoročnoj vezi sa pesnikom Piterom Orlovskim. Pojavio se u spotu Boba Dilana za „Subterranean Homesick Blues“, a u Pragu je krunisan za „Majskog Kralja“. Njegova poezija je krajnje nesputana i prepuna strastvenosti. On bi bio dobar ulov.

Ali tu je i podatak da je Ginzberg bio zagovornik i član grupe NAMBLA – Severnoameričko udruženje ljubavi između muškaraca i dečaka. Znam da se granica uzrasta za pristajanje na seksualni odnos pomerala tokom vremena (npr. Julija je imala samo 13 godina kada joj se Romeo udvarao) i da se pederastija praktikovala u staroj Grčkoj. Ali iskreno, ipak je prilično bljak.

Autor: Majk Kormak
Izvor: readersdigest.co.uk
Prevod: Borivoje Dožudić