Ko je bila „Dama s kamelijama“

Život kurtizane Mari Diplesi i njena preuranjena smrt od tuberkuloze poslužili su kao inspiracija za nastanak dela nekoliko vrsta umetnosti, počev od romana Aleksandre Dime Sina „Dama s kamelijama“, a onda i Vedrijeve čuvene opera „Travijata“.

U januaru 1847. godine mlada žena umire od tuberkuloze u bulevaru Madlen br. 11 u Parizu. Zove se Mari Diplesi. Umrla je sa svega 23 godine, a za života je bila najmodernija kurtizana, nenadmašna kraljica, dama lakog morala, koja se kretala u društvu bogate gradske buržoazije, pripadnika viših struktura vlasti, umetnika, pisaca i muzičara.

Po svemu sudeći, Mari Diplesi je bila kako prefinjena i briljantna, tako zrela za svoje godine i velikodušna. Među mnogim njenim ljubavnicima bio je i Franc List. Vest o njenoj smrti zatekla ga je dok je putovao Rusijom. Ona je, smatrao je, bila najljupkije naravi, čista i vedra, neokaljana prljavštinom sveta u kojem se kretala. Očigledno je postojalo nešto veoma posebno i neuobičajeno u vezi sa Mari Diplesi.

Veliki broj francuskih novina ukazivao je Mari svoje poštovanje nakon smrti 3. februara 1847. godine. Nakon svega, društvo ljubavnika među kojima su Franc List, Aleksandar Dima Sin i, možda, Aleksandar Dima Otac, obuhvata širi krug njenih odabranika, koji su neka od najslavnijih imena tog perioda. 

Godinu dana nakon njene smrti, Aleksandar Dima Sin napisao je „Damu s kamelijama“. Njih dvoje bili su ljubavnici 11 meseci. Ovaj roman, prepoznat kao „roman s ključem“, postao je za prilično kratko vreme naširoko poznat u Parizu, i to ne samo zbog toga što slikovito i realno prikazuje licemerje i bestidnost društva koje je ogrezlo u poroke i hedonizam. Razlog Diminog uplitanja detalja iz sopstvenog života u delo leži u njegovoj mladosti, budući da je sa 24 godine napisao pomenuto delo.

Gotovo pet godina nakon njene smrti, 2. februara 1852. godine, Dimino delo „Dama s kamelijama“ dobilo je dramsku adaptaciju, koje je premijerno izvedeno u pozorištu „Vodvij“. Gotovo je sasvim sigurno da su se Đuzepe Verdi i njegova prijateljica, pevačica Đuzepina Streponi, prvi put susreli sa pričom o Mari Diplesi, samo pod imenom Margerit Gotje. Čini se da je Verdi tog trenutka odlučio da sastavi i komponuje „Travijatu“.

Zapisi koji bacaju svetlo na raniji život Mari Diplesi iz perioda odrastanja u Normandiji, nastali su četrdesetak godina nakon njene smrti iz pera njenog prijatelja iz detinjstva, novinara Romena Vijena. Dok je bio stacioniran u San Francisku, na nagovor je odgledao pozorišnu predstavu „Dama s kamelijama“. Kao odgovor, Vijen je napisao biografiju svoje prijateljice pod nazivom „La Vérité sur la dame aux camélias“ (Istina o dami s kamelijama), u nadi da će uspeti da utiša i opovrgne legende i priče koje su pratile život i lik njegove prijateljice.

Mari Diplesi rođena je 15. januara 1824. godine pod imenom Roza Alfonsina Plesi u selu Nonant. Prefiks „Du“ je dodala svom prezimenu, jer joj je zvučalo aristokratski. Čak je i ime njena tvorevina. Sećanje koje je najviše ostavilo traga na Vijena bilo je kada su se ponovo sreli u Nonantu godinama nakon zajednički provedenog detinjstva. Mari mu se poverila kako se vratila u Normandiju da bi se oporavila od porođaja koji je imala 3 meseca ranije, kada je na svet donela prelepog dečaka. Njegov bogati i uticajni otac nije joj dozvolio da ga zadrži, već ga je odveo sa sobom u Burgundiju kako bi ga odgajao na način na koji se odgajaju deca iz visokog društva.

Kada je Vijen, tokom razgovora, primorao Mari da mu ispriča o odnosu sa svojim ocem, počela je da plače; na njegovo iznenađenje, branila je sećanja na njega iako ju je prodao jednom korumpiranom starcu iz obližnjeg sela Eksm. Devojčicu, koja je kad je stasala u devojku uvek sa sobom nosila kamelije crvene ili bele boje kao simbol da li je gospodi na raspolaganju ili ne, često su zaticali kako besciljno luta livadama u blizini sela, unezverena i krvava od zlostavljanja. Seoski dušebrižnici rešili su da malu Alfonsinu spasu od ruku njenih zlostavljača, i da njenog oca prognaju iz sela.

Prerano završeni život dame s kamelijama nastavlja da zaokuplja maštu. Mari Diplesi dosegnula je večnu i svevremenu slavu uz pomoć junakinje Margerit Gotje u romanu Aleksandre Dime Sina, kao i kroz lik Violete Valeri u tekstovima i muzici Verdijeve opere. Marsel Prust jednom je izjavio da je pomoću „Travijate“ „Dama s kamelijama“ postala umetničko delo. Takođe, od tragične sudbine jedne mlade žene iz Normandije nastala je poznata legenda.

Kasnije adaptacije ovog romana su nastavile da opčinjavaju publiku, a najlepše svetske glumice su otelotvoravale lik Mari Diplesi: Sara Bernar je tumačila ulogu Mari Diplesi u francuskom nemom filmu iz 1911. „Dama s kamelijama“, Greta Garbo je tumačila lik Kamij u istoimenom filmu iz 1936. godine, Izabel Iper u filmu „Dama s kamelijama“ iz 1981, Nikol Kidman je igrala glavnu ulogu u film u „Mulen Ruž“ iz 2011. koji je savremena adaptacija slavnog romana.

Roman je doživeo 27 filmskih adaptacija, 4 baletske, jednu opersku i brojne pozorišne.

Srceparajući roman Erika Sigala iz 1970. godine „Ljubavna priča“ zasnovan je, takođe, na romanu Aleksandre Dime Sina.

Tragična sudbina jedne mlade žene iz Normandije pretvorena je u poznatu legendu koja danas se danas upisuje u fundus opšte kulture.
 
Izvoir: roh.org.uk