Književni vodič kroz Berlin

Nemačka prestonica danas predstavlja jednu od najvitalnijih kulturnih tačaka Evrope. Turbulentne okolnosti u poslednjih sto godina stavile su Berlin u središte istorijskih dešavanja koja su definisala svet kakvim ga danas poznajemo, istovremeno ga učinivši nepresušnim izvorom građe za književnost i kinematografiju. U razmaku od samo nekoliko decenija, lice Berlina koje se nama ukazuje sasvim je drugačije od onog kakvim ga pamte naši roditelji, ili njihovi roditelji posle Drugog svetskog rata.



Period Vajmarske republike i burnih dvadesetih godina XX veka ostaje najinspirativniji za autore, pa su tako i naše preporuke za čitanje smeštene u ovaj vremenski okvir. Pritisnut političkim i ekonomskim previranjima, Berlin je tada osvajao slobodu u domenu muzike, umetnosti, nauke i otkrića.

„Berlin Aleksanderplac“, Alfred Deblin

„Berlin Aleksanderplac“ predstavlja remek-delo moderne evropske književnosti i prvi nemački roman koji usvaja pripovedačku tehniku Džejmsa Džojsa. Franc Biberkopf u naletu ljubomore ubija svoju ljubavnicu Ajdu. Nakon što odsluži zatvorsku kaznu, vraća se u grad koji mu sada izgleda haotično i neprepoznatljivo. Jevrejski par se sažali na Franca i pomaže mu da ponovo nađe svoje mesto u društvu. Boreći se sa okolnostima koje mu ne idu naruku i nemogućnošću da zauvek prekine svoje veze sa podzemljem, Biberkopf u jednom trenutku dospeva čak i u mentalnu ustanovu. Deblinova mračna, nasilna farsa pretočena je osamdesetih godina XX veka u kultnu mini-seriju u režiji Rajnera Vernera Fazbindera.

---

„Braća po krvi“, Ernst Hafner

Originalno objavljen 1932. godine, roman Ernsta Hafnera „Braća po krvi“ već sledeće godine bio je zabranjen, da bi ponovo ugledao svetlost dana 2013. godine. U dvadeset kratkih poglavlja ovaj roman opisuje preživljavanje grupe mladih beskućnika u Berlinu ranih tridesetih godina XX veka. Neki od osmorice dečaka i mladića su siročad, neki su pobegli od kuće ili iz socijalnih ustanova. Traže posao za dnevnicu, bave se sitnim kriminalom ili se prostituišu. Nemaju mnogo poverenja u odrasle ni u institucije, oslanjaju se jedni na druge. Glavni problem za dečake je taj što kao maloletnici nemaju dozvole za rad. Zato su završavali u popravnim domovima gde bi dočekali punoletstvo, što će se desiti i dvojici protagonista Hafnerovog romana.

---

„Kristalno leto“, Filip Ker

Bernija Guntera, bivšeg berlinskog policajca koji je postao privatni detektiv, u leto 1936. godine bogati industrijalac Herman Siks angažuje da pronađe dijamantsku ogrlicu ukradenu iz kuće njegove ćerke Grete, koja je zajedno sa svojim suprugom Polom Farom tokom pljačke ubijena. Gunter preko doušnika saznaje da je Pol Far bio SS oficir u sukobu sa Siksom i da je radio na iskorenjivanju korupcije u vladinoj administraciji po nalogu Hajnriha Himlera. Usput će otkriti i vezu između Siksovog privatnog sekretara i sumnjivog trgovca dijamantima. Roman se pored korupcije među državnim službenicima Trećeg rajha bavi i porastom nasilja, antisemitizmom nacističkog režima i nesposobnošću – ili nespremnošću – Nemaca da preuzmu odgovornost za rat koji dolazi. Mnoge autentične lokacije u Berlinu tog vremena pominju se u knjizi, a jedna od scena se odvija na sportskim terenima Rajha tokom famoznog olimpijskog takmičenja u atletici na kom je Afroamerikanac Džesi Ovens, pred Hitlerom u publici, trijumfovao u četiri discipline.

Autor teksta: Ivana Veselinović