VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Književna svest i emocionalna inteligencija
27.07.2017.
Kada se 2012. godine u knjižarama i književnim klubovima vatreno raspravljalo o romanu Iščezla, došlo se do glavnog zaključka o ovom uzbudljivom delu Flinove: to nije običan triler, to je umetnički triler.
U slučaju ove knjige čija se radnja zasniva na priči o braku u kome se javlja nasilje, pridev umetnički znači da autorka nije samo vodila brigu o toku radnje, već je stvorila vrlo dobro psihološki iznijansirane likove.
Sasvim je logično što se autori koji su se posvetili pisanju „običnih“ trilera (ili ljubavnih romana, ili fantastike), ne bi baš složili sa terminom umetnički jer se na taj način umanjuje vrednost njihovih dela. Najjači argument protiv žanrovske klasifikacije knjiga je taj što se to, zapravo, više radi u marketinške svrhe nego u cilju preporučivanja knjiga ili njihove kategorizacije.
Međutim, prema novoj studiji koju su sproveli Dejvid Kid i Emanuel Kastano, književna dela okarakterisana kao umetnička pružaju izvesne koristi čitaocima.
Ovaj istraživački par je tražio od preko hiljadu učesnika da povežu književna imena sa emocijama izraženim kroz razne slike, pokazujući tako pozitivnu korelaciju između književne svesti i emocionalne inteligencije. U studiji se vodilo računa da se učesnici ne oslone previše na lične procene, ali se ipak pokazalo da su oni koji su više čitali umetničku književnost bolji u prepoznavanju emocija kod drugih ljudi.
U izveštaju o studiji za Gardijan, Kid je izjavio:
„Nijedna književna fikcija ne podstiče iste psihološke procese [...] vremenom se navika čitanja dela umetničke književnosti povezuje sa razlikama u međuljudskoj percepciji, a koje, s druge strane, nemaju veze sa čitanjem žanrovske književnosti.“
U prikazu ove studije u časopisu „Riders dajdžest“ se naglašava da čak i autori same studije „ističu da njihovi rezultati ne traba da budu uzeti kao dokaz za superiornost umetničke književnosti“. Možda baš iz razloga jer su slične, manje rigorozne verzije istog istraživanja dovele do kontroverze u 2013. godini.
Dakle, dragi čitaoče, čitaj šta god želiš! Ali, znaj da čitanje (modernih) klasika i ozbiljne književnosti, kao što su Toni Morison, Harper Li, ili Don DeLilo, može biti izuzetno korisno za tebe.
Autor: Medi Kram
Izvor: huffingtonpost.com
U slučaju ove knjige čija se radnja zasniva na priči o braku u kome se javlja nasilje, pridev umetnički znači da autorka nije samo vodila brigu o toku radnje, već je stvorila vrlo dobro psihološki iznijansirane likove.
Sasvim je logično što se autori koji su se posvetili pisanju „običnih“ trilera (ili ljubavnih romana, ili fantastike), ne bi baš složili sa terminom umetnički jer se na taj način umanjuje vrednost njihovih dela. Najjači argument protiv žanrovske klasifikacije knjiga je taj što se to, zapravo, više radi u marketinške svrhe nego u cilju preporučivanja knjiga ili njihove kategorizacije.
Međutim, prema novoj studiji koju su sproveli Dejvid Kid i Emanuel Kastano, književna dela okarakterisana kao umetnička pružaju izvesne koristi čitaocima.
Ovaj istraživački par je tražio od preko hiljadu učesnika da povežu književna imena sa emocijama izraženim kroz razne slike, pokazujući tako pozitivnu korelaciju između književne svesti i emocionalne inteligencije. U studiji se vodilo računa da se učesnici ne oslone previše na lične procene, ali se ipak pokazalo da su oni koji su više čitali umetničku književnost bolji u prepoznavanju emocija kod drugih ljudi.
U izveštaju o studiji za Gardijan, Kid je izjavio:
„Nijedna književna fikcija ne podstiče iste psihološke procese [...] vremenom se navika čitanja dela umetničke književnosti povezuje sa razlikama u međuljudskoj percepciji, a koje, s druge strane, nemaju veze sa čitanjem žanrovske književnosti.“
U prikazu ove studije u časopisu „Riders dajdžest“ se naglašava da čak i autori same studije „ističu da njihovi rezultati ne traba da budu uzeti kao dokaz za superiornost umetničke književnosti“. Možda baš iz razloga jer su slične, manje rigorozne verzije istog istraživanja dovele do kontroverze u 2013. godini.
Dakle, dragi čitaoče, čitaj šta god želiš! Ali, znaj da čitanje (modernih) klasika i ozbiljne književnosti, kao što su Toni Morison, Harper Li, ili Don DeLilo, može biti izuzetno korisno za tebe.
Autor: Medi Kram
Izvor: huffingtonpost.com
Podelite na društvenim mrežama:
Akcija „3 za 999“ od 19. januara do 1. februara 2026!
21.01.2026.
Nijedna nova godina ne može da protekne bez najomiljenije akcije – „3 za 999“. Zato smo odlučili da nastavimo tradiciju i od 19. januara ponudimo stotinu odabranih naslova, od kojih ćete do 1. februar...
više
Igrajmo se kao nekad – igrom kroz znanje: Komplet „Zanimljive geografije“, „Zanimljive opšte kulture“ i „Zanimljivi sport“ na popustu 20%
21.01.2026.
Kupovinom kompleta društvenih igara iz serije „Igrajmo se kao nekad“: „Zanimljive geografije“ „Zanimljive opšte kulture“, „Zanimljivi sport“ ostvarite 20% popusta od 19. januara do 20. februara 2...
više
Novi broj Nedeljnika u knjižarama Delfi
21.01.2026.
Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda...
više
Promocija knjige „Čudesno jezero“ Uroša Petrovića i Ane Grigorjev 27. januara
21.01.2026.
U utorak 27. januara od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljena nova knjiga Uroša Petrovića „Čudesno jezero“, četvrta iz serijala „Tajnovite bajke“.
Ilustarcije za ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.