Februarski Lagunin književni klub bio je posvećen romanu „
Na kraju sveta s pingvinima“
Hejzel Prajor. O ovoj srdačnoj priči o ljudskoj dobroti, neprolaznim vrednostima i zaštiti naše planete, govorili su urednik knjige Srđan Krstić, i Jelena Lazerević, članica Fejsbuk grupe Delfi kutak.
Glavna junakinja ovog romana je Veronika Makridi, koja živi u vili pored mora. Dane provodi u ispijanju čaja i sakupljanju otpadaka koje nesavesni ljudi ostavljaju za sobom. Sa 86 godina razmišlja kome da ostavi svoje bogatstvo. Najpre pronalazi unuka koga nikad nije srela, ali razočarana prvim utiskom, odlučuje se da krene na daleki put do Antarktika, ne bi li se uverila vredi li spasavati adelijske pingvine. I tu počinje avantura.
Srđan Krstić je podsetio da je ovo druga knjiga Hejzel Prajor u Laguni, prethodno je objavljena „
Harfa za Eli“, u kojoj glavna epizodna uloga pripada jednom fazanu: „Ova autorka ima jedan ’mek’ stil i lepu ljubavnu priču u svojim knjigama, ali uvek su tu životinje, neizveštačena briga o prirodi. Upravo su ti likovi životinja, koji su glavni epizodisti, upečatljivi i daju toplinu.“
Baka Veronika je Škotkinja, tvrda, opasna i namćor: „Podseća na Uvea, ali je negde duboko svoja i originalna. Kako se radnja razvija, čitaoci uviđaju da se iza jednog takvog lika krije interesantna životna priča koju autorka romana prikazuje na više načina, ali neće toliko da priča o tome koliko će da ’pokazuje’ kroz radnju, i to jeste njena dobra veština.“
Za Jelenu Lazarević knjiga „Na kraju sveta s pingvinima“ je jedan od bisera književnosti jer autorka približava radnju i likove stilom koji je lagan i začinjen engleskom duhovitošću: „Sâm lik Veronike je meni bio razoružavajući već na drugoj stranici, iako je prikazan kao teško džangrizalo. Ona je toliko inteligentna u tom svom sarkazmu, toliko zabavna. Kad vidite koliko ima životnog iskustva i koliko zna o životu, možete na taj način da se obraćate. To što je usamljena, to je njen izbor.“
Veronika je važnu životnu lekciju naučila u mladosti od svog oca, koji ju je podučio da na svetu postoje tri vrste ljudi: „Ima onih koji kvare svet, onih koji ne donose nikakvu promenu i onih koji svet ulepšavaju. Budi među onima koji ga ulepšavaju, ako možeš.“
Jelena smatra i da „mnogo učimo uz ovu knjigu, na primer: postoji 18 vrsta pingvina, a ima i dosta poruka, recimo, što smo stariji, naše srce je više spremno za ljubav zato što se dosta toga sazna o životu i cene se male stvari. Inače, sve likove povezuje to što imaju duboka i topla osećanja. Svi su okrenuti jedni drugima i brinu međusobno, i vi nemate nikog lošeg. Tu je i pingvin Pip, kroz koga vidimo koliko je Veronikino srce, jer je njena ideja bila da ga dovedu u istraživačku stanicu i, kroz odnos sa njim, i ona se menja.“
„Danas postoji tendencija da svaka knjiga ima svoj žanr“, rekao je Krstić, i dodao: „Ova knjiga se tome opire. Ona je i ljubavna priča, i drama, i priča posvećena ekologiji, i njena raznolikost joj daje izvrstan kvalitet. Dobra, kvalitetna ideja i višeslojna knjiga koja će da vas zabavi, obogati.“
Značajan doprinos razgovoru dao je i Saša Đelević, redovni posetilac tribina Laguninog književnog kluba, koji je istakao da je knjigu čitao sa velikim uživanjem i da bi je preporučio kao lektiru: „Knjiga je vrlo slojevita i može da se analizira u više različitih ravni, i kao istorijski roman, i roman-hronika, i naučno-popularni roman.Veronika je imala izuzetno težak život. Ona je u svima pokušavala da traži nešto loše da bi bežala od ljudi, da se ne bi vezivala i tako zaštitila sebe od bola. Izuzetnost romana su i citati Hamleta koje izgovara Veronika, a koji na sjajan način povezuju radnju.“
Naredno okupljanje na tribini Laguninog književnog kluba zakazano je za 1. mart, kada će tema biti roman „Poslednje leto u gradu“. Ovaj roman je na popustu 30% do 1. marta u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.