Knjiga „Blistavo i strašno“ je vrhunska literatura – predstavljena autobiografija Bekima Fehmiua

Kafeterija Bukmarker knjižare Delfi SKC bila je ispunjena do poslednjeg mesta na promociji novog izdanja knjige „Blistavo i strašno“, antologijskih stranica autobiografije jednog od najvećih glumaca jugoslovenske scene Bekima Fehmiua.



O autobiografiji koja se čita kao najbolji roman o odrastanju govorila je glumica Branka Petrić,  supruga Bekima Fehmiua, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, književnik i dramaturg Božo Koprivica, novinar Veran Matić, a video-pozivom iz Njujorka se u promociju uključio i glumac Uliks Fehmiu, Bekimov sin. Odlomke iz knjige velike glumačke zvezde čitala je nova mlada glumačka zvezda Milan Marić.

Branka Petrić, Bekimova najveća životna ljubav i podrška, na početku nam je ispričala da ovu knjigu zapravo nije ni pročitala, već ju je saznavala od prve stranice.

„Kad je knjiga bila u poodmakloj fazi, znala sam je gotovo napamet, zato što sam sticajem okolnosti učestvovala u njenoj izradi. Kad je Bekim počeo da piše, to je za mene bilo fantastično otkrovenje i rekla sam mu da nastavi i da je divna. Za svaku stranicu me je pitao kako mi se sviđa, a ja sam mu govorila da je odlično i da samo ide napred. I onda sam na prvoj stranici pročitala ovo: ’Rođen sam u košuljici 1. 6. 1936. u 6.30 posle podne’, što je za mene bilo fantastično, jer moja mama je imala samo dvoje dece, a mom tati uopšte nije palo na pamet da zapiše u kom sam minutu rođena. A Bekimov otac je to zabeležio za svako od svoje devetoro dece. Jedno je nažalost umrlo. Smatrao je da ima nešto važno u tom momentu dolaska na svet, a pogotovo u košuljici koja se posle suši i daje muškarcima, jer se veruje da štiti od metka. Košuljica ga je sačuvala od tuđih metaka, ali nije od njegovog.“

Novinar Veran Matić bio je jedan od prvih čitalaca Bekimove autobiografije i njen prvi izdavač.

„Kada sam dobio ovaj rukopis u ruke, kao da sam dobio nekakav dragulj. Ova knjiga je jedna od najbolje napisanih. Teško je reći da li predstavlja srpsku kulturu ili je najbolje napisana knjiga na albanskom jeziku. Jugoslovenska je, a devedeset posto podataka koje sam saznao o Albancima saznao sam iz ove knjige i iz razgovora sa Bekimom. Kada govorimo o njemu kao jugoslovenskom glumcu, a sada apsolutno i kao o piscu, stalno imam osećaj jedne užasavajuće nepravde koja je učinjena prema njemu i njegovoj porodici. Mislim da nije dobio nijedno ozbiljno priznanje od tadašnje Jugoslavije, i to je potpuno neverovatno. Ozbiljna svetska zvezda sa naših prostora, u koju smo se kleli i sa kojom smo se poistovećivali, nije dobila nijedno priznanje. Znamo kako se dele priznanja, ali njegovo delo je neporecivo i važno je da se odredi nekim nagradama. Nepravda koja mu je učinjena se direktno odražava i na naše odnose danas, kroz ovo se vidi sistem vrednosti koji nas blokira da bilo šta napravimo. Mislim da ova knjiga mora postati opšte dobro, jer mi se čini da ni Albanci na Kosovu i u Albaniji, ni Srbi, ne poznaju dovoljno ono što je Bekim uradio, što je živeo i ne znaju kako uopšte izgleda život Albanaca na našim prostorima u prošlosti. Mi gotovo ništa i dalje ne znamo jedni o drugima, a to je preduslov da se izvučemo iz naših sukoba.“

Bekimov sin, naš poznati glumac Uliks Fehmiu, koji se u promociju uključio video-pozivom iz Njujorka, rekao je da ova knjiga ima razne kvalitete, ali da je njena najveća dragocenost u tome što je njegov otac uspeo da svoja sećanja zapiše sa potpunom nevinošću dečaka.


„Uspeo je da svoja sećanja oslobodi svih iskustava koja će doći između događaja koje opisuje i trenutka kada piše knjigu. Njegove rečenice su pune upravo životne dečačke radosti, a značilo bi nam da kao i on, makar u malom delu svog dana, uspemo da uspostavimo vezu s tim nevinim delom svoga bića. Važno je da ova knjiga nastavi da živi, jer umetnici i oni koji imaju sposobnost da posmatraju svet oko sebe i da to propuštaju kroz svoje biće su oni koji ostaju. Dok čitam ovu knjigu, ne dirnu me konkretne uspomene, već kompletan utisak da je ovu knjigu napisao bez sentimenta i patetike, i potpuno sam fasciniran njegovom fotografskom memorijom. Ja opstajem u životu tako što se treniram da zaboravim, a njegova je najveća muka bila što nikad ništa nije zaboravio. U njemu je bio konstantan sukob – on je bio blizanac – te prestrašne kompjuterske memorije i nemogućnosti da se istine, ili makar svoje istine, zanemare. To ga je i činilo najlepšim i potpuno ga je uništavalo.“

Dramaturg i književnik Božo Koprivica, kome su u mladosti govorili da liči na Bekima, od upoznavanja sa njim primetio je njegov iskonski dar za pripovedanje.

„Bekim je položio tri najveća ispita u književnosti. To su fantastika, erotika i humor. On opisuje svoje snove, koji imaju elemente fantastike. Kao dete kaže ’dan je, a noć je’ i onda nastavlja priču kako se kreće prema platanima, a na listu platana ide jedna pa druga glava. I na očevoj sahrani isto tako budan sanja. Što se tiče erotike, otvara se fenomenalno. Njegov brat Arsim ima druga koji ima dve sestre Safetu i Bukuroše i onda, kao u filmovima ’Limeni doboš’ ili ’Zabranjene igre’, Bukuroše ga vodi za ručicu u neku sjenicu i ostanu nagi zato što je nagost najbolji kostim, a onomatopeja najbolji govor. Zatim se desi skandal, neko uđe i prekine ih. Bekim se posle zaljubio u ujnu. Bekim je i majstor poređenja. Kad ostane sam od muških glava u kući, ide da radi, argatuje, da bere lubenice. Zora trči za njim, a on opisuje lubenice i kaže da su kao orošene glave u snu. To može samo majstor. Detalj mu je bio i ponos – kada se revolucionar sa žandarmima obračunava, Bekim i drugovi ga nađu gde još leži naduven i izbijan, ali čista mu je košulja, kragna mu je čista, ponos kao ambis. Bekim je kao dete prepoznao svoj život kao misiju i sve što mu se dešavalo – porodična tragedija, otac u zatvoru, izbacivanja iz kuće, surovost nove vlasti, on je to sve shvatao kao veliko pozorište, zato je ova autobiografija komponovana kao roman. Sve ide prema audiciji prema onome čime će se on baviti, a najlepše na toj audiciji je što je veliki glumac Adruhman Šalja, koji u jednom filmu u jednoj sceni ’počistio’ velikog Radeta Šerbedžiju, prepoznao Bekimov dar i tako ga lepo dočekao. Ovo je genijalna knjiga.“

Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat rekla je da je Bekimovu knjigu doživela kao roman o odrastanju.

„U tom romanu opisan je  ’život od mlečnih godina’, a to je izraz njegove majke Dije. To je onaj period od rođenja, preko dečaštva, pa do trenutka kada kao mladić odlazi na audiciju. Roman odrastanja je pre svega zanimljiv za ekranizaciju. Ali ova knjiga ima izrazitu literarnu vrednost i ne mora čovek da poznaje Bekima da bi ga otkrio. U ovoj knjizi on nam predstavlja događaje iz svog života, kroz koje se oslikavaju i njegova porodica i vreme u kome je živeo. Prvo sam ga gledala u predstavi ’Madam Kolontajn’, poslednjoj koju je igrao, a potom u bifeu JDP-a, jer je pratio Branku na njene predstave, a ja sam sa njom 2003. radila predstavu „Terasa“. Molila sam ga da mi priča, jer je bio rođeni pripovedač. Postoje ljudi kod kojih je puno darova, mnogo talenata i takvi su i Bekim i Branka. Iako je Uliks govorio o nepostojanju patetike, u ovoj knjizi postoji divna osećajnost i muzikalnost, jer osim što je glumački gorostas, Bekim poseduje izuzetan literarni dar. Šta je sve muzika u ovoj knjizi? Ona je sve ono nepoznato što ova knjiga budi u čitaocu. Na primer, o Albancima i kako se nekad živelo nisam znala gotovo ništa. Prizren sam videla kroz Bekimov opis, a onda sam se zapitala iz kakve porodice je ovaj izuzetan čovek, jer talent jeste neobjašnjiv, ali ipak se može objasniti gde se i kako nešto začelo i mislim da to ima mnogo veze sa porodicom, sa sredinom iz koje poteknete, odnosno sa tim šta vam sve razigrava maštu od detinjstva. Za mene su muzika bila i imena svih članova ove porodice, jer imaju posebna značenja. Bekim znači blagoslov. Prezime Fehmiu na arapskom znači odličan. U imenu mu je upisana sudbina. Tu je sve što roman odrastanja podrazumeva – iskušenja, zapleti, prepreke, avanture. Sve je upisano i nema gorčine čak ni kad opisuje najstrašnija stradanja svoje porodice. Mislim da je ova knjiga dušu dala da bude u našoj lektiri, jer ima literarnu vrednost, saznajnu vrednost. To je vrhunska literatura koja bi mogla da zbliži ljude, da bi se skratili repovi predrasuda. Mislim da bi zato bilo lekovito čitati ovaj roman.“

Pre nego što je za kraj pročitao simboličan odlomak u kome se Bekim oprašta od Prizrena pre odlaska u Beograd, glumac Milan Marić je rekao šta je to Bekim mladim glumcima ostavio u amanet.
 
„Bekim je ogledalo u koje u jednom trenutku morate da se pogledate. U današnjem naletu razdvajanja raznoraznih stvari, lažnih disidenata i boraca za slobodu i ovih koji konstantno vekovima atakuju na slobodu, njegov život i postupci i odnos prema sebi, prvenstveno, pa prema svima drugima, ogledalo je koje dobro dođe kao opomena prvo mladom glumcu, pa malo starijem, pa zrelom. To je reper, jer kad se pogledate u to ogledalo, možete da kažete: ’U redu, to je moglo i ovako.’ Pomislite tada šta znače kompromisi u životu. Živimo u vremenu velikih reči a malih dela, i mnogo je bitno da kao mlad čovek i umetnik u ovom zbunjujućem i kakofoničnom vremenu ima neke punktove koji su vam štit kad zatreba.“



Knjigu „Blistavo i strašno“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.