„Klopka i druge priče“ – široki pogled u mnoštvo svetova

Zbirka pripovedaka Gorana Skrobonje (1962), jednog od vodećih domaćih autora žanrovske fantastike, pod naslovom „Klopka i druge priče“, sadrži 12 proza nejednake dužine, u rasponu od minijatura do pripovetke, koje su izašle iz njegove spisateljske radionice u poslednjih nekoliko godina, neretko kao rezultat učestvovanja u različitim literarnim projektima-zbornicima. S obzirom na tu činjenicu, „Klopka“ je svojevrsni dokument o Skrobonjinom stvaralaštvu u jednom periodu njegove karijere, odnosno – o smerovima njegovih umetničkih interesovanja – dokument koji je utoliko važniji jer su priče dinamičnija forma od romana te dozvoljavaju „izlete“ u različite umetničke prostore. Otuda segmenti ove knjige otvaraju široku lepezu žanrovskih tema odnosno stilskih manira.

I sama struktura knjige sugeriše tu raznorodnost, kao i autorsku samosvest: naziv zbirke ističe, kao centralnu (ili težišnu) priču onu koja ne otvara već okončava knjigu i, po svom je sadržaju, potpuno apartna spram ostalih – naime, Klopka je realistička priča smeštena u sadašnje vreme. Skrobonja se, istini za volju, u nizu svojih dela bavio i trenutnim nam vremenom, ali prevashodno kao temeljima nekih budućih vremena, odnosno kao pozornicom za pojavu natprirodnih (hororističkih) elemenata. Ovog puta čitav zaplet je bolno stvarnosan i podrazumeva otkriće dokaza o bračnom neverstvu. Glavni junak slučajno pronalazi fleš memoriju sa fotografijama njegove supruge u intimnom društvu drugog muškarca; pregledavanje snimaka odmotava klupko bračne sreće i nesporazuma koji, pred prizorima sa ekrana, bivaju potpuno obezvređeni ili dobijaju sasvim drugačije značenje. Iako ne uspeva da zaključi da li je njegovo otkriće slučajno ili podmetnuto, muž shvata da mora da odluči šta će raditi dalje, šta će biti sa njegovim brakom – i u trenutku pred definitivnu obznanu odluke priča se okončava ostavljajući znatiželjnog čitaoca da je, prema sopstvenim afinitetima (i iskustvima), sam zaokruži. Kakav god da je odgovor na ovu dilemu, on ne rešava onu drugu: da li Skrobonja odlazi u tabor glavnotokovskih pisaca? No možda je i to pitanje (kao i pronalazak fleš memorije) još jedna (spisateljska) klopka? Da li je tako, ostaje da se vidi i pročita u novim Skrobonjinim knjigama. Klopka pak u ovoj knjizi ima i svog parnjaka: priča Katmandu je naučnofantastična varijacija motiva prevare stvaranjem androida vernog originalu. Zahvaljujući tehnologiji, preljubnica može biti sa novim izabranikom dok android (tačnije, androitkinja) „odrađuje“ zakonske bračne obaveze u okrilju Učiteljskog naselja nekog budućeg Beograda. Međutim, savršena kopija neće pristati da bude samo potrošna zamena, već će hteti da postane novi original – bolji od starog originala!

Upoznavanje sa brojnim svetovima Skrobonjine imaginacije u ovoj knjizi počinje pripovetkom Zbogom, moja gospo iz razigrane vode. Reč je o specifičnoj mešavini žanrova, naučne fantastike (u motivu vremenskog portala koji „izbacuje“ zalutale žitelje prošlosti), krimića sa dahom horora (zalutali bivaju brutalno ubijeni i iskasapljeni, a ubica prodaje predmete koje su nosili sa sobom na crnom tržištu, odnosno ubija kriminalce sa kojima sarađuje kada mu zaprete i ugroze voljene osobe, bolesnog sina i bogoliku došljakinju). Čitavo zamešateljstvo opisano je temeljno i živahno sa posebnim akcentom na glavnom junaku koji je duboko patološka ličnost koja za svoju krvavu rabotu uvek ima lakonsko-bezbrižna opravdanja.

Kao rezultat vraćanja izmaštanim svetovima, u knjizi su tri priče utemeljene na ranijim delima: U potrazi za ukradenim vremenom je deo fantazijskog univerzuma iz romana „Proročanstvo Korota“ (koji je, opet, deo „Velike knjige o Arkamu“) i samostalna je, živopisna avantura mladog lopova Ruđera koji je ukrao nešto što nije smeo, a što, po cenu života, mora povratiti; žurna potraga će ga dovesti u središte žestokog sudara božanstava iz drugih dimenzija. Zeleno, volim te zeleno je novi segment iz univerzuma (ili tačnije jednog od univerzuma) Nikodija Marića, Skrobonjinog heroja različitih lica. Marić se ovog puta samo pominje kao vlasnik laboratorija u kojima se obavljaju eksperimenti sred budućeg, mračnog sveta opsednutog sprečavanjem daljeg zagađenja prirode. Boris A, sitni činovnik razapet između dugovanja (koja će ga sasvim izvesno pratiti do kraja života) i želja i nadanja u bolji život, izazvaće, u očajnom pokušaju da se koliko-toliko spase bede, neočekivane (žanrovski prepoznatljive) efekte na mrtvim telima koji će ga osloboditi dalje neizvesnosti. Crna tajna belog brda donosi još jednu atraktivnu avanturu Anke Cukić, neustrašive Apisove špijunke iz Skrobonjinog „Teslaverzuma“ (kome delom pripada i Nikodije Marić). Anka ovog puta sprečava plan bogatih engleskih fanatika-ezoteričara da probude mračno božanstvo-demona – konkretno fatalnu Lilit. Odlučna Ankina akcija prekida obred i zatvara odškrinuta vrata prema drugim vremenima. Još jednu vrstu prostorno-vremenskog portala otkriva priča Leonardova kutija; pomenuta kutija odvešće momka iz ekipe koja je stvorila jugoslovenskog Zagora (i na tome se obogatila), pravo u odsudni trenutak nove, neobjavljene epizode ovog stripa kada neko (baš on) mora da oslobodi legendarnog Duha sa sekirom!

Skrobonja majstorski koristi žanrovske obrasce kako bi ispisao svoje, potpuno neočekivane varijacije određenih situacija. Božanskim spletkarenjem i nadmudrivanjima, čiji ulog je opstanak ljudske vrste, prisustvujemo u priči Vesna, Stribog i Zov Homolja koja opisuje živahni, vrcavi dijalog staroslovenskih božanstava usred elitnog bečkog restorana. Da bi ljudi bili pošteđeni, Vesna će morati da se posluži podlim lukavstvom, čime će, u stvari, spasiti ono što joj je najvažnije – hedonističko uživanje u hrani i piću! Dok su u Zeleno, volim te zeleno zombiji iznenadni, ali mogući izlaz iz neljudskih uslova življenja, u priči Sloboda se kaže glad oni se oslobađaju ropstva i ponižavanja u koja su ih sadistički gurnuli njihovi tvorci – ljudski naučnici, profiteri i perverti. Put iz nametnutog položaja u slobodu moguć je samo pobunom (koja je, opet, iskorak iz žanrovskog obrasca). Teorije zavera dobijaju, u priči Više od igre, još jedan (ne)verovatan niz dešavanja – Jugoslavija je uništena da ne bi postala prvak sveta u fudbalu što bi uništilo dotadašnji svetski poredak stvari. Fantazijski Kameni vrt je priča o sukobu klana Noćnih senki sa osvajačkom rimskom vojskom i poslednjoj preživeloj ratnici koja, bežeći od potere, stiže do oltara starog, moćnog boga-zmaja koji će, zahvaljujući njoj, oživeti i osvetiti poginule. Svi žanrovski elementi znalački su uklopljeni u ubedljivu i uzbudljivu celinu. Odbranom od agresije bavi se i priča Juče je bio novi dan. Mesto dešavanja (Beograd, bolnica „Dr Dragiša Mišović“) i vreme (20. maj 1999. godina) vezani su u petlju koja iznova ponavlja jedan dan; uzrok anomalije nije jasan, ali je pripovedač-bolesnik primoran da preispituje svoje i tuđe postojanje u teškim, smutnim vremenima stradanja od NATO agresije.

Skrobonja ispisuje svoju prozu sigurnom, iskusnom rukom koja je sposobna da precizno i tanano, neretko upečatljivo, dočara različite epohe, pogodbene prošlosti i budućnosti na ovoj ili nekoj drugoj planeti. Žanrovska prepoznatljivost nije Skrobonjin spisateljski imperativ, on te obrasce koristi da bi, iza uzbudljivih dešavanja, pronašao emocije i intelektualno-moralne dileme koje ovoj prozi daruju nužnu, plemenitu patinu humanosti koja je zalog valjane umetnosti.

Autor: Ilija Bakić
Izvor: Art-Anima